Савјет Шумарског удружења

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Савјет Шумарског удружења (енглески: Forest Stewardship Council, FSC) је међународна непрофитна организација са више чланица, основана 1993. године ради промовисања одговорног газдовања свјетским шумама. Главни начини за остварење овога су стандардизациона тијела, независна сертификација и означавање производа шума. Ово омогућује купцима широм свијета могућност да одаберу производе из социјално и еколошки одговорних шумарских предузећа.

Захтјеви при FSC сертификацији шума[уреди]

Са својих 10 принципа и 56 везаних критеријума,[1] FSC нуди разумљив скуп универзално примјењивих захтјева за одговорно газдовање шумама. Циљ је да се осигурају шумски ресурси и да буду вођени тако да подмире социјалне, економске и еколошке потребе за нас и будуће генерације.

Принцип 1: Поштовање закона и FSC принципа: При газдовању шумом морају се поштовати сви примјењиви закони државе у којој се дјелује, међународни уговори и споразуми које је држава потписала, као и FSC принципе и критеријуме.
Принцип 2: Права и одговорности власништва и кориштења: Дугорочна права власништва и кориштења шумских ресурса и шумског земљишта морају бити јасно дефинисана, документована и законски установљена.
Принцип 3: Права аутохтоног становништва: Морају се препознати и поштовати законска и обичајна права аутохтоног становништва да посједују, користе и управљају својом земљом, подручјем и ресурсима.
Принцип 4: Односи са заједницом и права радника: Активности газдовања шумама морају дугорочно одржавати или унапређивати социјално и економско благостање шумарских радника и локалне заједнице.
Принцип 5: Користи од шуме: Активности газдовања морају подстицати ефикасно кориштење вишеструких производа и услуга шуме како би се осигурала економска одрживост и широки спектар еколошких и социолошких користи.
Принцип 6: Утицај на околину: Газдовање шумама мора очувати биолошку разноврсност и с њом повезане вриједности, водне ресурсе, тло и јединствене и осјетљиве екосистеме и пејзаже, те тиме одржати еколошке функције и цјеловитост шуме.
Принцип 7: Шумскопривредна основа (план газдовања): Шумскопривредна основа прилагођена нивоу и интензитету активности, мора бити написана, проведена и ажурирана. Дугорочни циљеви газдовања и средстава за њихово постизање морају бити јасно назначени.
Принцип 8: Надзор и процјена: Потребно је вршити надзор који одговара нивоу и интензитету газдовања ради процјене стања шума, приноса шумских производа, надзорног ланца, активности газдовања и њиховог социолошког и еколошког утицаја.
Принцип 9: Одржавање високовриједних заштићених шума: Активности газдовања у високовриједним заштићеним шумама морају одржавати или побољшавати карактеристике које их дефинишу. Одлуке у вези са високовриједним заштићеним шумама морају се увијек разматрати са дозом опреза.
Принцип 10: Плантаже: Плантаже треба планирати и њима управљати у складу са принципима и критеријумима 1 - 9 и принципом 10 и његовим критеријумима. Будући да плантаже могу дати низ социолошких и економских користи и могу допринијети задовољавању свјетских потреба за производима шумарства, требају се користити за допуну газдовања, смањење притиска и промовисање обнављања и заштите природних шума.

Референце[уреди]

  1. ^ FSC: What Is FSC? Policy & Standards Архивирано на сајту Wayback Machine (мај 11, 2008) (на језику: енглески), Приступљено 24. 4. 2013.