Санчо Рамирез од Арагона

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Санчо I Рамирез)
Иди на навигацију Иди на претрагу
Санчо Рамирез од Арагона
Sancho Remíriz.jpg
Санчо Рамирез од Арагона
Датум рођења 1042.
Датум смрти 4. јун 1094.(1094-06-04) (51/52 год.)
Место смрти Уеска
Краљевина Арагон
Династија Хименез
Отац Рамиро I од Арагона
Мајка Ermesinda of Bigorre
Супружник Isabella of Urgell, Felicia of Roucy
Потомство Peter I of Aragon and Navarre, Рамиро II од Арагона, Алфонсо I од Арагона
Краљ Арагона
Период 1063−1094
Претходник Рамиро I од Арагона
Наследник Педро I од Арагона
Краљ Наваре
Период 1076−1094
Претходник Санчо Гарсес IV од Наваре
Наследник Педро I од Арагона

Санчо Рамирез од Арагона [1] (1042 - 4. јун 1094, Уеска) је био краљ Арагона (1063—1094), као Санчо I од Арагона, и Наваре [1] [2] (1076—1094 [2]), као Санчо V од Наваре, из династија Хименез.

Био је син претходног краља Арагона Рамира I [2].

Арагон у ужем смислу претстављао је један од економски најзаосталијих делова Шпаније. Био је типично феудална област, где је сељаштво било потпуно зависно од феудалних поседника. Феудалци су имали право да убију и осакате сељаке. Сељаци су били без икакве судске заштите од њихове самовоље. У Арагону су сељаци морали да, поред уобичајених кметовских обавеза, сносе и низ других, рђавих обичаја (malos usos). Сениор би заузео читаво имање сељака, ако би овај умро без деце, и велики део наследства ако би остала за њим деца. Од сељака су узимане нарочите глобе за прекршај брачне верности, у случају пожара на поседу сениора итд. У рђаве обичаје спада и право прве ноћи, насилно узимање дојкиња и низ других обавеза. Феудалци су се одликовали знатном самосталношћу и вршили су огроман утицај на политичко уређење државе. Они су међусобно склапали савезе, могли су да краљу објаве рат, сами су бирали и збацивали краља. Били су ослобођени свих дажбина. Овде ми видимо пуну власт феудалаца, међу којима су се разликовали крупни — рикос омбрес, средњи и ситни — хидалго. Ниже племство било је потпуно зависно од вишег. У самом Арагону градови су били економски слаби и нису имали политичког утицаја [3].

Уз помоћ снажне дружине француски витезова, пре свега Нормана и Бургунђана, он је заједно са краљем Кастиље и Леона, Алфонсом VI Храбрим, предузео офанзиву против муслимана. Француски витезови који су стигли у Шпанију могли су да буду крсташи за веру, али то није било опредељење шпанских племића [1].

Године 1063. предузета је једна експедиција под вођством Ги Жофроа, аквитанијског војводе, док је 1065. године предузета друга коју је водио шалонски гроф. Године 1073. је против Мавра наступио Ебл, гроф Русија. Вероватно највећу од ових експедиција је 1085. године повела група бургундских господара заједно са грофом Рајмондом Тулуским. Ово су били већи походи под вођством људи који су били довољно значајни да привуку пажњу хроничара [1].

Иако Санчо није имао значајан стални добитак у овом дугом низу ратова, они су озбиљно ослабили муслиманске државе [4]. Успешни походи Санча и његовог савазника уверили су мале муслиманске владаре да се сами не могу одупрети хришћанској моћи, па су затражили помоћ од владара Алморавида, берберског народа који је господарио северном Африком [5]. Алморавиди су стигли у Шпанију [6][5] 1086. године [5], па је Реконкиста била привремено заустављена [6]. На срећу за хришћане, Алморавиди су ускоро почели да се свађају са шпанским муслиманским владарима, па су маварске снаге опет биле разједињене [5].

Иако је заједно с Алфонсом VI ратовао против муслимана, имао је честе сукобе с њим [1].

Имао је три сина: Петра, Алфонса и Рамира од којих су сва три били краљеви Арагона, а два, Петар и Алфонсо, краљеви Наваре.

Умро је 4. јуна 1094 у Уески, а на престолу Арагона и Наваре га је наследио син Петар [2].

Породично стабло[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
8. Гарсија Санчез II од Памплоне
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Sancho III, King of Pamplona
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
9. Jimena Fernández
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Рамиро I од Арагона
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Sancha of Aybar[7]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Санчо Рамирез од Арагона
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
12. Roger I, Count of Carcassone
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
6. Bernard-Roger, Count of Bigorre
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Ermesinda of Bigorre
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
7. Garsenda of Bigorre
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Пејнтер (1997). стр. 224.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Пејнтер (1997). стр. 558.
  3. ^ Удаљцов, Космински & Вајнштајн (1950). стр. 311.
  4. ^ Пејнтер (1997). стр. 224-225.
  5. 5,0 5,1 5,2 5,3 Пејнтер (1997). стр. 225.
  6. 6,0 6,1 Удаљцов, Космински & Вајнштајн (1950). стр. 310.
  7. ^ The Crónica de Aragón, produced in 1499, names her Doña Caya, but she is named Sancha in a contemporary donation. Ballesteros y Beretta, v. 2. стр. 319–320.

Литература[уреди]

  • Пејнтер, Сидни (1997). Историја средњег века (284-1500). Београд: Clio. 
  • Удаљцов, А. Д.; Космински, Ј. А.; Вајнштајн, О. Л. (1950). Историја средњег века II. Београд. 

Спољашње везе[уреди]