Кметство

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Кмет)
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Кметство је назив за друштвено-економски однос између племића и њима подложних сељака - званих кметови - у феудалном друштвено-економском систему. Кметство у својој суштини представља вазални однос потлачене класе према феудалцима - властелинима - који могу представљати различите категорије племића од највиших (цар, краљ) до најнижих (барон, витез и сл.).

Најважнија карактеристика кметства јесте у томе да су кметови везани уз земљу на којој обављају присилни рад у корист властелина, најчешће обављајући пољопривредне радове и друге послове које властелин сматра „нечистим“ и недостојним. Кметови осим тога могу бити подвргнути низу додатних обавеза од којих је можда најпознатија ius primae noctis. Везаност кметова за земљиште се одражавала и уз чињеницу да они нису смели напустити феудално имање свог господара.

Феудални господар је, с друге стране, имао обавезу штитити кметове од напада разбојника, те пресуђивати у њиховим међусобним споровима. Кмет је такође, за разлику од робова имао право на одређену накнаду за свој рад, најчешће у облику удела у уроду, као и право да с њим располаже на слободном тржишту.

С временом, поготово с развојем робно-новчане привреде и капитализма, кметске обавезе су се почеле трансформисати, односно гасити, па је тако обавеза присилног рада с временом замењена финансијским давањима, односно сложеним системом најамног рада.

Кметски односи су се формално угасили у већини држава данашњег света. На простору бивше Југославије се то догодило 1918. године укидањем феудалних односа у Босни и Херцеговини.

У Кнежевини и Краљевини Србији назив „кмет” се употребљавао у сасвим другачијем значењу. Кмет је био угледнији сељак биран или постављан у општини да суди спорове међу сељацима. Имао је улогу судије или поротника тј. судског органа општине.[1] У Краљевини СХС и Југославији постојала је дужност „кмета правника” који је био носилац судске општинске власти. Општински (мјесни) судови су били посебни судови за грађанске спорове. Ова дужност је укинута ступањем на снагу Закона о градским општинама из 1934. године.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Речник Матице српске, Ж-К; Нови Сад * Загреб (1967), стр. 753