Кмет

Из Википедије, слободне енциклопедије

Кмет је у средњем вијеку био неслободан сељак који се није могао селити са земље феудалног господара коју је обрађивао. Могао је бити и лично слободан сељак, али беземљаш, који је живио на земљи свога господара (властелина, спахије) и давао му дио од прихода и радну снагу.

У Кнежевини и Краљевини Србији назив „кмет” се употребљавао у сасвим другачијем значењу. Кмет је био угледнији сељак биран или постављан у општини да суди спорове међу сељацима. Имао је улогу судије или поротника тј. судског органа општине.[1] У Краљевини СХС и Југославији постојала је дужност „кмета правника” који је био носилац судске општинске власти. Општински (мјесни) судови су били посебни судови за грађанске спорове. Ова дужност је укинута ступањем на снагу Закона о градским општинама из 1934. године.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. Речник Матице српске, Ж-К; Нови Сад * Загреб (1967), стр. 753