Пређи на садржај

Кметство

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Кмет)

Кметство је назив за друштвено-економски однос између племића и њима подложних сељака — званих кметови — у феудалном друштвено-економском систему. То је било стање дужничког ропства и ропства по уговору са сличностима и разликама у односу на ропство, које се развило током касне антике и раног средњег века у Европи и трајало је у неким земљама до средине 19. века.[1] Кметство у својој суштини представља вазални однос потлачене класе према феудалцима — властелинима — који могу представљати различите категорије племића од највиших (цар, краљ) до најнижих (барон, витез и сл).[2]

Најважнија карактеристика кметства јесте у томе да су кметови везани уз земљу на којој обављају присилни рад у корист властелина, најчешће обављајући пољопривредне радове и друге послове које властелин сматра „нечистим” и недостојним. Кметови осим тога могу бити подвргнути низу додатних обавеза од којих је можда најпознатија ius primae noctis. Везаност кметова за земљиште се одражавала и уз чињеницу да они нису смели напустити феудално имање свог господара.[3] Феудални господар је, с друге стране, имао обавезу штитити кметове од напада разбојника, те пресуђивати у њиховим међусобним споровима. Кмет је такође, за разлику од робова имао право на одређену накнаду за свој рад, најчешће у облику удела у уроду, као и право да с њим располаже на слободном тржишту.[4]

С временом, поготово с развојем робно-новчане привреде и капитализма, кметске обавезе су се почеле трансформисати, односно гасити, па је тако обавеза присилног рада с временом замењена финансијским давањима, односно сложеним системом најамног рада. Кметски односи су се формално угасили у већини држава данашњег света. На простору бивше Југославије се то догодило 1918. године укидањем феудалних односа у Босни и Херцеговини. У Кнежевини и Краљевини Србији назив „кмет” се употребљавао у сасвим другачијем значењу. Кмет је био угледнији сељак биран или постављан у општини да суди спорове међу сељацима. Имао је улогу судије или поротника тј. судског органа општине.[5] У Краљевини СХС и Југославији постојала је дужност „кмета правника” који је био носилац судске општинске власти. Општински (мјесни) судови су били посебни судови за грађанске спорове. Ова дужност је укинута ступањем на снагу Закона о градским општинама из 1934. године.

Смањење заступљености кметства у Западној Европи понекад се приписује широко распрострањеној епидемији куге црне смрти, која је стигла у Европу 1347. године и изазвала масовне смртне случајеве, узнемирујући друштвено уређење.[6] Насупрот томе, кметство је ојачало у Централној и Источној Европи, где је раније било мање уобичајено (овај појава је била позната као „касније кметство”).

У источној Европи, институција је опстала до средине 19. века. У Аустријском царству, кметство је укинуто Патентом о кметству из 1781; Кулук је наставио да постоји до 1848. У Русији је 1861. укинуто кметство.[7] Пруска је прогласила кметство неприхватљивим у својим Општим државним законима за пруске државе 1792. и коначно га је укинула октобра 1807. године, након Пруског реформског покрета.[8] У Финској, Норвешкој и Шведској феудализам никада није био потпуно успостављен, а кметство није постојало; у Данској, институције налик кметству су постојале у stavn (stavnsbånd, од 1733. до 1788.) и у њеном вазалном Исланду (рестриктивнији вистарбанд, од 1490. до 1894).

Према историчару медиевисти Џозефу Р. Страјеру, концепт феудализма се такође може применити на друштва древне Персије, древне Месопотамије, Египта (од шесте до дванаесте династије), северне и централне Индије под исламском владавином, Кине (династија Џоу и крај династије Хан) и Јапан за време шогуната. Ву Та-кун је тврдио да су Шанг-Џоу фенгђен била сродна имања, сасвим различита од феудализма.[9] Џејмс Ли и Камерон Кембел описују кинеску династију Ћинг (1644–1912) која је такође задржала облик кметства.[10]

Мелвин Голдштајн је описао да је Тибет имао кметство до 1959. године,[11][12] али други научници оспоравају да ли је тибетански облик сељачког закупа који је квалификован као кметство био широко распрострањен.[13][14] Бутан је описао Таши Вангчук, бутански државни службеник, као да је званично укинуо кметство до 1959. године, али он верује да је мање од или око 10% сиромашних сељака било у ситуацији ауторског власништва.[15]

Допунска конвенција Уједињених нација о укидању ропства из 1956. такође забрањује кметство као праксу сличну ропству.[16]

Историја

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Историја кметства
Галицијски покољ 1846. године био је побуна против кметства, усмерена против властелинске имовине и угњетавања.

Друштвене установе сличне кметству биле су познате у античко доба. Статус хелота у древном грчком граду-држави Спарти личио је на статус средњовековних кметова. До 3. века нове ере, Римско царство се суочило са недостатком радне снаге. Велики римски земљопоседници су се све више ослањали на римске слободњаке, који су радили као фармери закупци, уместо на робове за обезбеђивање радне снаге.[17]

Ови фармери закупци, на крају познати као колони, видели су да њихово стање стално нарушава. Пошто је порески систем који је применио Диоклецијан одмеравао порезе и на основу земље и на основу становника те земље, постало је административно неподесно да сељаци напуштају земљу на којој су били пописани у попису.[17]

Средњовековно кметство је почето распадом Каролиншког царства око 10. века. У овом периоду моћни феудалци су подстицали успостављање кметства као извора земљорадничке радне снаге. Кметство је, заиста, било институција која је одражавала прилично уобичајену праксу у којој су велики земљопоседници били уверавани да други раде да би их прехранили и да су притом били потлачени, правно и економски, док су то чинили.

Овакав аранжман је обезбедио већину пољопривредне радне снаге током средњег века. Ропство је опстало све до средњег века,[18] али је било ретко.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Villeins in the Middle Ages | Middle Ages”. 31. 5. 2012. Архивирано из оригинала 5. 11. 2018. г. Приступљено 5. 11. 2018. 
  2. ^ „Kmetstvo Hrvatska enciklopedija”. www.enciklopedija.hr. 
  3. ^ „Kako je to bilo biti kmet?”. Blaga & misterije (на језику: хрватски). 14. 8. 2018. 
  4. ^ Јегоров, Олег. „Дуг пут до слободе: Како су у царској Русији ослобођени кметови”. Russia Beyond Србија (на језику: српски). 
  5. ^ Речник Матице српске, Ж-К; Нови Сад * Загреб (1967), стр. 753
  6. ^ Austin Alchon, Suzanne (2003). A Pest in the Land: New World Epidemics in a Global Perspective. University of New Mexico Press. стр. 21. ISBN 0-8263-2871-7. Архивирано из оригинала 1. 4. 2019. г. Приступљено 1. 7. 2015. 
  7. ^ „Serf. A Dictionary of World History”. Архивирано из оригинала 7. 1. 2010. г. Приступљено 12. 2. 2008. 
  8. ^ Edikt den erleichterten Besitz und den freien Gebrauch des Grundeigentums so wie die persönlichen Verhältnisse der Land-Bewohner betreffend Архивирано 12 мај 2022 на сајту Wayback Machine
  9. ^ Wu, Ta-k'un (фебруар 1952). „An Interpretation of Chinese Economic History”. Past & Present. 1 (1): 1—12. doi:10.1093/past/1.1.1. 
  10. ^ Lee, James; Campbell, Cameron (1998). „Headship succession and household division in three Chinese banner serf populations, 1789–1909”. Continuity and Change. 13 (1): 117—141. S2CID 144755944. doi:10.1017/s0268416098003063. 
  11. ^ Goldstein, Melvyn C. (1986). „Re-examining Choice, Dependency and Command in the Tibetan Social System-'Tax Appendages' and Other Landless Serfs”. Tibet Journal. 11 (4): 79—112. 
  12. ^ Goldstein, Melvyn C. (1988). „On the Nature of Tibetan Peasantry”. Tibet Journal. 13 (1): 61—65. 
  13. ^ Barnett, Robert (2008) "What were the conditions regarding human rights in Tibet before democratic reform?" in: Authenticating Tibet: Answers to China’s 100 Questions, pp. 81–83. Eds. Anne-Marie Blondeau and Katia Buffetrille. University of California Press. ISBN 978-0-520-24464-1 (cloth); ISBN 978-0-520-24928-8 (paper)
  14. ^ Samuel, Geoffrey (1982). „Tibet as a Stateless Society and Some Islamic Parallels”. Journal of Asian Studies. 41 (2): 215—229. JSTOR 2054940. S2CID 163321743. doi:10.2307/2054940. 
  15. ^ BhutanStudies.org.bt Архивирано 27 јун 2008 на сајту Wayback Machine, T Wangchuk Change in the land use system in Bhutan: Ecology, History, Culture, and Power Nature Conservation Section. DoF, MoA
  16. ^ „Supplementary Convention on the Abolition of Slavery, the Slave Trade, and Institutions and Practices Similar to Slavery”. United Nations Human Rights Office of the High Commission. Архивирано из оригинала 12. 6. 2018. г. Приступљено 23. 2. 2019. 
  17. ^ а б Mackay, Christopher (2004). Ancient Rome: A Military and Political History. New York: Cambridge University Press. стр. 298. ISBN 0521809185. 
  18. ^ „Ways of ending slavery”. Архивирано из оригинала 1. 2. 2012. г. Приступљено 12. 2. 2008. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Backman, Clifford R. The Worlds of Medieval Europe Oxford University Press, 2003.
  • Blum, Jerome. The End of the Old Order in Rural Europe (Princeton UP, 1978)
  • Coulborn, Rushton, ed. Feudalism in History. Princeton University Press, 1956.
  • Bonnassie, Pierre. From Slavery to Feudalism in South-Western Europe Cambridge University Press, 1991 excerpt and text search Архивирано 2 април 2016 на сајту Wayback Machine
  • Freedman, Paul, and Monique Bourin, eds. Forms of Servitude in Northern and Central Europe. Decline, Resistance and Expansion Brepols, 2005.
  • Frantzen, Allen J., and Douglas Moffat, eds. The World of Work: Servitude, Slavery and Labor in Medieval England. Glasgow: Cruithne P, 1994.
  • Gorshkov, Boris B. "Serfdom: Eastern Europe" in Peter N. Stearns, ed, Encyclopedia of European Social History: from 1352–2000 (2001) volume 2 pp. 379–88
  • Hoch, Steven L. Serfdom and social control in Russia: Petrovskoe, a village in Tambov (1989)
  • Kahan, Arcadius. "Notes on Serfdom in Western and Eastern Europe," Journal of Economic History March 1973 33:86–99 in JSTOR Архивирано 12 мај 2022 на сајту Wayback Machine
  • Kolchin, Peter. Unfree labor: American slavery and Russian serfdom (2009)
  • Moon, David. The abolition of serfdom in Russia 1762–1907 (Longman, 2001)
  • Scott, Tom, ed. The Peasantries of Europe (1998)
  • Vadey, Liana. "Serfdom: Western Europe" in Peter N. Stearns, ed, Encyclopedia of European Social History: from 1352–2000 (2001) volume 2 pp. 369–78
  • White, Stephen D. Re-Thinking Kinship and Feudalism in Early Medieval Europe (2nd ed. Ashgate Variorum, 2000)
  • Wirtschafter, Elise Kimerling. Russia's age of serfdom 1649–1861 (2008)
  • Wright, William E. Serf, Seigneur, and Sovereign: Agrarian Reform in Eighteenth-century Bohemia (U of Minnesota Press, 1966).
  • Wunder, Heide. "Serfdom in later medieval and early modern Germany" in T. H. Aston et al., Social Relations and Ideas: Essays in Honour of R. H. Hilton (Cambridge UP, 1983), 249–72
  • Backhaus, Jürgen. The Liberation of the Serfs: The Economics of Unfree Labor (Springer Science & Business Media, 2012)
  • Eddie, S.A. Freedom's Price: Serfdom, Subjection, & Reform in Prussia, 1648–1848 (Oxford University Press. 2013). 356pp
  • Gorshkov, Boris B. "Serfs, Emancipation of" in Encyclopedia of Europe, 1789–1914. John Merriman and Jay Winter, eds. in chief. New York: Charles Scribner's Sons, 2006
  • Mironov, Boris. “When and Why was the Russian Peasantry Emancipated?” in Serfdom and Slavery: Studies in Legal Bondage Ed. M.L. Bush. (London: Longman, 1996) pp. 323–347.
  • Moon, David. Abolition of Serfdom in Russia: 1762–1907 (2002)
  • Stanziani, Alessandro. Bondage: Labor and Rights in Eurasia from the Sixteenth to the Early Twentieth Centuries (2014)

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Кметство на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кметство&oldid=27933088”