Сатир (лист 1902)
 Насловна старана листа Сатир, број 7, од 12. маја 1902. године | |
| Тип | лист за шалу, збиљу и сатиру |
|---|---|
| Формат | 33x24 cm |
| Власник | Брана Ђ. Цветковић |
| Уредник | Брана Ђ. Цветковић |
| Оснивање | 1902. |
| Језик | српски |
| Укидање | 1902. |
| Седиште | Београд |
Сатир: забавни лист је српски лист који је излазио у Београду од 1902. до 1903. године.[1]
Историјат[уреди | уреди извор]
Сатир: забавни лист излазио је у Београду од 1. априла 1902. године до 20. априла 1903. године.[2] Изашло је укупно 57 бројева. Власник и одговорни уредник је био Брана Ђ. Цветковић.[3] Овај лист било је у целини његово ауторско дело. Брана Цветковић се у овом листу афирмисао као карикатуриста, хумориста и сатиричар.
Политичка оријентисаност листа[уреди | уреди извор]
Сатиричан лист, под сталном присмотром полиције због инкримисаних чланака уперених против режима.[4] Лист је у време свога излажења уживао углед најбољег српског хумористичног листа
Периодичност излажења[уреди | уреди извор]
Лист је излазио само недељом.
Штампарија[уреди | уреди извор]
- Штампарија Светозара Николића I/1902; бр.1-бр.40
- Штампарија М. П. Јоцковића II/1903; бр.1-бр.17[1]
Цена[уреди | уреди извор]
Цена по броју 0,10 п.д.
Рубрике[уреди | уреди извор]
- Недељни рапорт
- С неба у ребра
- Подлистак
- Разно
- Мудре речи
- Ситне шале
- Одговори уредништва
Сарадници[уреди | уреди извор]
- Бранислав Нушић [5]
- Стеван Сремац
- Милорад Митровић
- Драгомир Брзак
- Веља Миљковић
- Жарко Илић
- Миле Павловић
Афоризми, пошалице и доскочице из Сатира[уреди | уреди извор]
Уочи мајског преврата 1903. године Сатир Бране Цветковића пише:[6]
Увек реци шта мислиш, неће те због тога баш увек ухапсити.
Дипломате и поличари не држе никад задату реч, али зато држе дугачке говоре.
Господин: Клипане! Звекане! Коњу! Већ по сата те зовем! Слуга: Извините, мислио сам да говорите сами са собом.
Брате, што ниси ту твоју приповетку написао тако да сваки може да разуме? Зато да бих могао глупацима да објашњавам... Шта, и ти је ниси разумео?
Адвокат (сељаку): Стриц ти је оставио у наслеђе 12.000 динара, по одбитку трошкова-разних такси и моје награде, примаш 2.500 динара. Сељак: Сад не знам госпон адвокату, коме је стриц умро, мени или вама? [7]
Тематика листа[уреди | уреди извор]
Сатир је био илустрован квалитетним карикатурама, које су пратили епиграми, козерије и хумореске. Сатир је имао задатак да пружи верну слику једног времена, људи и нарави.
Његови епиграми, рапорти, монолози, скечеви, гротеске, комедијске дијалошке сцене, пародије и други хумористични састави дуго су забављали стари Београд и ширу читалачку публику.
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Сатир, број 7, од 12. маја 1902. године, стр.50 -
Сатир,број 7, од 12. маја 1902. године, стр.51 -
Сатир,број 7, од 12. маја 1902. године, стр.52 -
Сатир,број 7, од 12. маја 1902. године, стр.53 -
Сатир,број 7, од 12. маја 1902. године, стр.54 -
Сатир,број 7, од 12. маја 1902. године, стр.55 -
Сатир,број 7, од 12. маја 1902. године, стр.56
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Рошуљ, Жарко. Час описа часописа. 7, Лексикон српске шаљиве периодике : 1830-1918. Нови Сад : Матица српска ; Београд : Институт за књижевност и уметност, 2017. стр. 124. ISBN 978-86-7946-208-4.
- ^ „Народна библиотека Србије”. COBISS. Приступљено 10. 9. 2020.[мртва веза]
- ^ „Цветковић Брана”. Енциклопедија Српског народног позоришта. Приступљено 10. 9. 2020.
- ^ Кисић, Милица. Српска штампа : 1768-1995. : историјско-библиографски преглед. Штампа и српско друштво 19. и 20. века. Београд : Медија центар, 1996. стр. 145. ISBN 86-82827-01-8.
- ^ „Брана Цветковић”. Slideshare. Приступљено 10. 9. 2020.
- ^ „Бесмртност нашег афоризма”. Часопис за сатиру ЕТНА. Приступљено 10. 9. 2020.
- ^ Сатир, бр.7, 1902, стр. 53