Драгомир Брзак

С Википедије, слободне енциклопедије
Драгомир Брзак
Књижевник Драгомир Брзак
Датум рођења(1851-02-21)21. фебруар 1851.
Место рођењаБеоград
 Кнежевина Србија
Датум смрти4. март 1904.(1904-03-04) (53 год.)
Место смртиБеоград
 Краљевина Србија

Драгомир Брзак (Београд, 21. фебруар 1851 — Београд, 4. март 1904) био је српски књижевник.[1]

Као поштански чиновник бавио се књижевношћу,[2] сарађивао је у часописима и писао песме (углавном љубавне, родољубиве и винске), од којих су неке компоноване и певане.

Приповетке штампане у збирци из друштвеног живота су биле већином хумористичне, фељтонског карактера. Друговао је са Јанком Веселиновићем, н Стеваном Сремцем. Са Јанком Веселиновићем написао је позоришни комад из сеоског живота Ђидо, према којем је Петар Коњовић компоновао народну оперу Сељаци (1964). Преводио је позоришна дела. Босанска вила је писала о њему [3]

Додељен му је турски Орден Османлија, Орден Таковског крста, бугарски Орден за грађанске заслуге, Краљевски орден Белог орла четвртог степена, црногорски Орден Данила петог степена и Орден Светог Саве трећег и четвртог степена.[4]

Био је уредник политичког листа Слога.[2]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Da li znate ko je Dragomir Brzak?”. portalibris.rs. Приступљено 19. 1. 2022. 
  2. ^ а б Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 86. 
  3. ^ Босанска вила. Сарајево. 1898. [мртва веза]
  4. ^ Acović, Dragomir (2012). Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima. Belgrade: Službeni Glasnik. стр. 561. 

Литература[уреди | уреди извор]

Пратећа литература[уреди | уреди извор]

  • Р. Одавић: Олуја, шала у једном чину Драгомира Брзака, Нова Искра 1899 12.
  • Ј. М. Продановић: Драгомир Брзак: „У комисији, свакојаке слике и прилике из мојег бележника“, Босанска вила 1902, 8,
  • Драгомир Брзак (некролог), Дело 1904, књ. 30 св. 3
  • Драгомир Брзак (некролог), Бранково коло 1904, 10
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Драгомир_Брзак&oldid=27054454”