Саша Гајић
 | Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: углавном хипервезе, референцирати. |
Саша Гајић (Миљевићи, општина Градишка, 1. јул 1957) је професор,књижевник који живи и ствара у Љубљани.
Биографија[уреди | уреди извор]
Гајић од младих дана живи и ради претежно у Љубљани. Пар година радио у Београду и Загребу. Студије је завршио у Љубљани и Загребу. Дипломирао на Универзитету за политичке науке и стекао звање професора и стручњака из области заштите на раду и заштите од пожара,те ментора за филм и телевизију. Обављао различите радне задатке и обавезе од шефовских до директорских.
Године 1990. формирао фирму Институт Превент, д.о.о. Љубљана, која свих година успешно послује, а задње 3 године од Међународне бонитетне куће, добитник је златних награда и признања, као фирма међу најуспешнијима од 150.000 регистрованих у Словенији. Фирма између осталих запошљава и 14 младих стручњака.
Регистровао први Центар за високе струковне студије на српском језику у Љубљани кроз уговорно извођење државног факултета ВТШ Зрењанин,чији је и руководилац.
Културно деловање[уреди | уреди извор]
Главни иницијатор и организатор за формирање Удружења српских књижевника у Словенији чији је уједно и председник(www.srpski-knjizevnici.org), а такође и главни организатор прве регистроване српске библиотеке у Словенији Вук Караџић у Љубљани.[1] Главни и одговорни уредник журнала Отаџбина и Српска дијаспора. Ауторске књиге поклањао у хуманитарне сврхе,као и бројна новчана средства проданих књига по Р. Србији, Словенији и Српској. Велики допринос дао формирању Савеза српске дијаспоре Словеније[2],чији је још увек председник(www.српска-дијаспора.орг). Организатор је великих традиционалних културно уметничких годишњих презентација Весели дани српске дијаспоре Словеније,на којима повезује Србе из ЕУ и обе матице.
Политичко деловање[уреди | уреди извор]
Воли своју веру и обичаје, а друге разуме. Управо као такав човек, нудио је различите видове помоћи свим онима којима је била потребна, а цело време бори се против кршења људских права Срба у Словенији, као најбројније (218.000) непризнате мањине.Организатор је бројних протеста Срба у вези дискриминације и кршења националних људских права у Словенији. Недавно је као организатор изабран и за председника Социјалне странке Срба Словеније,[3] чији је био и главни иницијатор.
Признања[уреди | уреди извор]
Добитник је различитих награда, признања, плакета, медаља и значки.
Библиографија[уреди | уреди извор]
Дела[уреди | уреди извор]
Написао и издао 35 стручних књига, од којих су 3 уврштене под словенске изуме (као научна издања која су кроз службене листове одређена за обавезно стручно градиво за испите виших и високих струковних школа). Аутор је више од 1.000 превентивних упута за сигуран рад на различитим радним местима, за здрав живот, радну и животну средину. Написао и издао 93 брошуре, Струковни каталог знакова заштите на раду и заштите од пожара. Као додатно значајнији научни рад написао је Методологија анализе опасности угрожавања телесног интегритета и визуелно невербалне комуникације.
- Збирка револуционарних песама
- Збирка српских песама (2003)
- Нове српске песме заљубљених (2008)
- Збирка српске песме као огледало истине (2014)