Општина Градишка

Из Википедије, слободне енциклопедије
Општина Градишка
Грб Градишке
Грб
Основни подаци
Држава  Босна и Херцеговина
Ентитет  Република Српска
Сједиште Градишка
Становништво
Становништво (2013.) Пад 49.196
Географске карактеристике
Површина 762 km2

Gradiška municipality.svg

Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Начелник општине Зоран Аџић [1] (СНСД)
Поштански број 78400
Позивни број 51
Крсна слава Мала Госпојина
Дан општине 24. април

Дан ослобођења града у Другом свјетском рату 1945. године.

Веб-сајт www.opstina-gradiska.com

Општина Градишка налази се у сјеверозападном дијелу Републике Српске, Босне и Херцеговине, захватајући Лијевче поље и Поткозарје, са површином од 762 km2. Сједиште општине се налази у насељеном мјесту Градишка. По попису становништва 2013. у Босни и Херцеговини, а према коначним подацима за Републику Српску које је издао Републички завод за статистику, у општини Градишка је живјело 49.196 лица.[1]

Географија[уреди]

Ријеком Савом на сјеверу у дужини од преко 40 km граничи се са Хрватском, општинама Новом Градишком и Новском, са источне стране са Општином Србац, са југа највећим дијелом са Лакташима и дјелимичпо са подручјем Града Бање Луке, а са запада и југозапада козарско-дубичком и приједорском општином.

Поред ријеке Саве, која је у овом подручју пловна, општина је богата и брдским ријекама, од којих су највеће Врбашка, Јабланица, Јурковица и Лубина.

Градишка је лоцирана на надморској висини од 92 m, плодна лијевчанска равница је на просјечној иадморској висини од 110 m, а поједина села у брдском подручју и до 300 m.

Повољни климатски континентални услови и географски положај, велико шумско богатство планине Козаре и Просаре, плодно Лијевче поље и дијелови Посавине, погодно брежуљкасто обрадиво земљиште, налазишта камена дијабаза, богато налазиште мермера у Просари, пловност ријеке Саве и друге погодности, утицале су на развој бројних области привређивања, а првенствено примарне пољопривредне производње, прехрамбене и дрвне индустрије као и других привредних грана.

Насељена мјеста[уреди]

Мапа насељених места општине Градишка

Подручје Општине Градишка чине насељена мјеста:

Аџићи, Берек, Бистрица, Бок Јанковац, Брестовчина, Буковац, Вакуф, Вилуси, Врбашка, Гашница, Горња Долина, Горња Јурковица, Горња Липовача, Горњи Карајзовци, Горњи Подградци, Градишка, Грбавци, Греда, Доња Долина, Доња Јурковица, Доњи Карајзовци, Доњи Подградци, Драгељи, Дубраве, Елезагићи, Жеравица, Јабланица, Јазовац, Кијевци, Козара, Козинци, Кочићево, Крајишник, Крушкик, Ламинци Брезици, Ламинци Дубраве, Ламинци Јаружани, Ламинци Сређани, Лисковац, Лужани, Мачковац, Машићи, Милошево Брдо, Миљевићи, Мокрице, *Мичије, Насип, Нова Топола, Ново Село,Орахова, Орубица, Петрово Село, Ровине, Рогољи, Романовци, Самарџије, Совјак, Средња Јурковица, Сеферовци, Требовљани, Трновац, Трошељи, Турјак, Церовљани, Цимироти, Чатрња, Челиновац, Чикуле и Шашкиновци.

Општина има 68 насеља, организованих у 53 мјесне заједнице. Највећа сеоска насеља су Нова Топола, Г. Подградци, Орахова и Турјак. Цијело подручје општине је електрифицирано, а у завршној фази је телефонизација сеоског подручја. Послије потписивања Дејтонског споразума, општина Босанска Градишка у цјелини, ушла је у састав Републике Српске. Име граду и општини је промијењено 1992. у Градишка.

Саобраћај[уреди]

Сва села су повезана са сједиштем општине аутобуским линијама, а из Градишке се свакодневно одржавају аутобуске линије према Бањој Луци, Београду, Новом Саду, Суботици, Сарајеву и другим мјестима. Градишка је удаљена од Бање Луке 50 km, од Београда 280 km, а од Загреба 130 km.

Путну мрежу чини 700 km локалних и регионалннх путева и 90 km магистралних путева, који преко Градишке воде према источном дјелу Републике Српске и Бањој Луци, а на сјевер према Средњој и Западној Европи.

Градишка је модерним аутопутем повезана са Бањом Луком и Лакташима.

У Градишци се налази и један од најзначајнијих међународних граничних прелаза у Републици Српској за путнички и теретни саобраћај.

Становништво[уреди]

По попису становништва из 1991. године, Општина Градишка је имала 59.974 становника, распоређених у 68 насељених места.

По попису становништва 2013. у Босни и Херцеговини, а према коначним подацима за Републику Српску које је издао Републички завод за статистику, у општини Градишка је живјело 49.196 лица.[1]

Националност[2] 2013.[1] 1991. 1981. 1971.
Срби 40.707 (82,74%) 35.753 (59,61%) 32.825 (56,50%) 35.038 (65,39%)
Муслимани/Бошњаци [а] 6.266 (12,74%) 15.851 (26,42%) 13.026 (22,42%) 12.688 (23,68%)
Хрвати 800 (1,63%) 3.417 (5,69%) 3.544 (6,10%) 4.415 (8,23%)
Југословени - 3.311 (5,52%) 7.255 (12,48%) 415 (0,77%)
остали и непознато 1.423 (2,89%) 1.642 (2,73%) 1.445 (2,48%) 1.025 (1,91%)
Укупно 49.196 59.974 58.095 53.581

Приказ кретања броја становника по насељеним мјестима између два пописа. Резултати по насељима за 2013. годину су коначни подаци за Републику Српску које је издао Републички завод за статистику.[3]

Насеље 1991 г. 2013 г.
1 Аџићи 112 78
2 Берек 482 412
3 Бистрица 795 432
4 Бок Јанковац 754 1161
5 Брестовчина 360 1027
6 Буковац 349 371
7 Вакуф 416 342
8 Вилуси 887 736
9 Врбашка 1057 779
10 Гашница 443 324
11 Горња Долина 400 97
12 Горња Јурковица 297 167
13 Горња Липовача 992 500
14 Горњи Карајзовци 537 484
15 Горњи Подградци 2378 1656
16 Градишка 16841 13691
17 Грбавци 991 594
18 Греда 159 117
19 Доња Долина 468 115
20 Доња Јурковица 205 149
21 Доњи Карајзовци 600 548
22 Доњи Подградци 957 758
23 Драгељи 235 135
24 Дубраве 2581 1534
25 Елезагићи 561 528
26 Жеравица 335 482
27 Јабланица 745 438
28 Јазовац 225 119
29 Кијевци 381 212
30 Козара 126 45
31 Козинци 908 1661
32 Кочићево 631 463
33 Крајишник 528 617
34 Крушкик 1074 1119
35 Ламинци Брезици 1415 1847
36 Ламинци Дубраве 591 438
37 Ламинци Јаружани 394 287
38 Ламинци Сређани 574 456
39 Лисковац 1467 1080
40 Лужани 275 238
41 Мачковац 476 266
42 Машићи 1359 1153
43 Милошево Брдо 439 241
44 Миљевићи 237 188
45 Мичије 389 41
46 Мокрице 26 15
47 Нова Топола 2191 2324
48 Ново Село 310 154
49 Орахова 2479 1185
50 Орубица 48 14
51 Петрово Село 358 329
52 Ровине 1016 1422
53 Рогољи 741 668
54 Романовци 1199 976
55 Самарџије 211 162
56 Сеферовци 502 504
57 Совјак 307 208
58 Средња Јурковица 216 146
59 Требовљани 425 348
60 Трновац 246 177
61 Трошељи 550 559
62 Турјак 415 268
63 Церовљани 604 367
64 Цимироти 331 202
65 Чатрња 768 697
66 Челиновац 129 36
67 Чикуле 369 255
68 Шашкиновци 107 54

Привреда[уреди]

Захваљујући природним ресурсима у протеклим деценијама остварен је изузетно успјешан привредни раст и развој. Економска основа стално је унапређивана изградњом нових привредних и инфраструктурних објеката, повећањем производње и извоза на страна тржишта.

Мале занатске радионице, прерастале су у савремене фабрике, а на ресурсима великог шумског богатства Козаре и Просаре, те плодних ораничних површина Лијевче поља и Поткозарја, изграђени су прерађивачки капацитети у индустрији намјештаја, дрвној, пољопривредној и прехрамбеној индустрији. Упоредо су развијана и предузећа у осталим привредним гранама а посебно у металној и текстилној индустрији, машиноградњи, грађевинарству, трговини те производњи електро — материјала и пластике.

Привредни развој индустријских предузећа успјешно је пратио и развој комуналних и услужних дјелатности. У протеклих 50 година изграђен је цјелокупни привредни потенцијал, стамбени фонд, те инфраструктурни објекти, са тенденцијом сталне доградње.

У привреди Општине Градишка запослено је 6.000 радника, а у области ванпривреде око 2.000. Основни носиоци привредних активности су државна предузећа, од којих је 16 са статусом предузећа од значаја за републику, а 13 предузећа је општинског значаја.

У предузећима државног сектора, која остварују 35% друштвеног производа општине, запошљавају 50 % укупног броја запослених и реализују цјелокупан извоз, у току је процес трансформације државног капитала. У односу на предратни период достигнут је ниво индустријске производње од 25%, што указује на велике могућности у повећању степена инсталисаних капацитета и запослености.

На подручју општине послује преко 600 приватних предузећа и више од 1.400 приватних радњи. Већина активности приватног сектора усмјерена је на подручју трговине и угоститељства, а мањи број у неким од производних дјелатности.

Природни, географски, привредни и људски потенцијали, добра су основа и гаранција за бољи живот становништва и свеукупни развој Општине Градишка и Републике Српске. Свеукупно гледајући општина Градишка представља веома интересантно подручје за све облике привредних активности и инвестиционих улагања. Одборници Скупштине општине Градишка СНСД-10, СДС-5, ПДП-4, ДНС-3, Изворна СДС-3, СП-2, НС-2, НДП-1, и један одборник националних мањина.

Култура[уреди]

Дуга историјска прошлост и археолошки локалитети су доказ да градишко подручје има веома богату културну традицију. Овдје се живјело и радило још у праисторијско доба. Свака наредна друштвена епоха оставила је неизбрисив траг у културном наслеђу овог краја.

И данас је културни живот у општини веома динамичан и разноврстан. Основни носилац културних збивања је Културни центар који у сарадњи са другим субјектима из области културе може успјешно да реализује различите културне програме и садржаје.

У Културном центру ради Градски женски хор који је свој вишегодишњи рад крунисао са неколико високих признања, КУД „Коловит“ те Позориште. У згради Културног центра су сједишта и других носиоца културних активности.

У Градишци је, након двије деценије, свој рад обновило Централно културно-умјетничко друштво „Лепа Радић“. Поред централног КУД-а, у Градишци егзистира још 12 културно-умјетничких друштава.

На подручју општине Српска православна црква је организована у 10 парохија, у којима је изграђено 12 храмова и 10 капела. Највећи је Храм Покрова Пресвете Богородице у Градишци чија је изградња започела 1965. године и трајала до 1973. године, када је Храм и освештан. Најстарија црква је у селу Романовцима — Храм светог Николе, изграђен прије 400 година. У њему се 1904. године вјенчао познати српски писац и народни трибун Петар Кочић.

У области информисања већ 20 година дјелује Српски радио Градишка, као најстарија медијска кућа. У Градишци успјешно раде и електронски медији у приватном власништву — „Виком“ радио и телевизија.

Спорт[уреди]

Спортски живот у Општини Градишка има богату традицију. Међу најстаријим и најмасовнијим спортовима свакако треба поменути фудбал. Најзначајнији је фудбалски клуб Козара који се такмичи у Премијер лиги Босне и Херцеговине. Први је освајач Купа Републике Српске. ФК Козара свој рад и наступе везује за градски фудбалски стадион. Поред овог Клуба постоји још 25 регистрованих фудбалских клубова који се такмиче у нижим ранговима.

Поред фудбалских у граду постоје два рукометна клуба, два кошаркашка, два одбојкашка, куглашки, шаховски и четири карате клуба. Од којих се посебно истиче Карате Клуб Соко Градишка. На челу са Милутином Пуљаревићем који се у догледно време бавио професионално овим спортом. Дугогодишњи стручњак чији су успјеси забиљежени у домовини овог спорта као и у Холивуду. Један од најуспијешнијих и најтрофејнијих клубова у Републици Српској.

Значајно мјесто у дијелу спортских и рекреативних активности припадају Центру за подводне активности „Свети Никола“, Удружењу ловаца, риболоваца као и активностима везаним за школски и рекреативни спорт.

Важно је истаћи да је у последње 3 године, захваљујући и средствима донатора, а прије свих УСАИД-а и Јапанске владе, извршена реконструкција најзначајнијих објеката у здравству, школству, култури и спорту, чиме су створени добри услови за рад у овим дјелатностима. Општина Градишка остварује добру сарадњу са другим општинама и институцијама у Републици Српској, а посебно са братским градовима Ћупријом у Србији и Кавалом у Грчкој.

Познате личности[уреди]

Види још[уреди]

Напомене[уреди]

  1. Муслимани су се на попису 2013. изјаснили као Бошњаци.

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]