Саша Илић (фудбалер, 1972)
Саша Илић | |||
---|---|---|---|
Лични подаци | |||
Пуно име | Саша Илић | ||
Датум рођења | 18. јул 1972. | ||
Место рођења | Мелбурн, Аустралија | ||
Висина | 1,93 m | ||
Позиција | голман | ||
Јуниорска каријера | |||
ФК Бонириг Вајт Иглс | |||
Сениорска каријера | |||
Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
1991—1993 | РФК Графичар | ||
1993—1996 | Раднички Београд | 61 | (0) |
1996—1997 | Сент Леонардс Стемкрофт | ||
1997—2002 | Чарлтон атлетик | 51 | (0) |
2000 | → Вест Хем јунајтед | 1 | (0) |
2001 | → Портсмут | 7 | (0) |
2002—2003 | Залаегерсег | 4 | (0) |
2003 | Портсмут | 0 | (0) |
2003—2004 | Барнсли | 25 | (0) |
2004—2005 | Блекпул | 3 | (0) |
2005 | Абердин | 0 | (0) |
2005 | Лидс јунајтед | 0 | (0) |
Репрезентативна каријера | |||
1998—2001 | СР Југославија | 2 | (0) |
Саша Илић (Мелбурн, 18. јул 1972) је бивши југословенски и српски фудбалски голман.
Клупска каријера
[уреди | уреди извор]Саша Илић је рођен у Мелбурну, у породици српских исељеника. Почетком деведесетих се доселио у тадашњу СР Југославију и заиграо прво за зонаша РФК Графичар, а потом прешао у прволигаша Раднички из Новог Београда.[1] Током 1996. године је отишао код рођене сестре у Лондон, која је тамо дошла из Аустралије да студира. У Лондону је упознао менаџера који му је понудио да игра за ФК Сент Леонардс Стемкрофт, клуб у седмом рангу енглеског фудбала.[2] Након сезоне у овом клубу, Илић је отишао на пробу у Астон Вилу у којој су тада играли његови сународници Саво Милошевић и Саша Ћурчић. Прошао је скоро целе припреме са Астон Вилом али му није понуђен уговор. Након тога је отишао на пробу у друголигаша Чарлтон атлетик, где је успео да се избори за уговор.[2]
На почетку свог боравка у Чартлону је бранио за други тим. Ипак, након повреде првог голмана Мајка Салмона и слабије форме другог избора Ендија Патерсона, Илић је добио прилику да дебитује за Чарлтон 25. фебруара 1998. на гостовању Стоук Ситију.[3] Чарлтон је победио резултатом 2:1 а након овог меча Илић постаје први голман. Током ове сезоне Илић је направио низ од девет утакмица без примљеног гола.[3] У оквиру тих утакмица биле су и две круцијалне на којима је сачувао своју мрежу – утакмице полуфинала плеј-офа за улазак у Премијер лигу. У великом финалу са Сандерлендом, играном на Вемблију, Илић је у пенал серији одбранио Мајклу Греју одлучујући једанаестерац и увео Чарлтон у Премијер лигу после неколико деценија паузе.[4] Илић је током сезоне 1998/99. бранио на 23 утакмице у Премијер лиги али је клуб испао из премијерлигашког друштва. У наредној сезони је изгубио статус првог голмана. У фебруару 2000. је прослеђен на позајмицу у премијерлигаша Вест Хем. За овај клуб је наступио само једном, 26. фебруара 2000. у поразу од Евертона 0:4 на Аптон парку.[5] У септембру 2001. је отишао на једномесечну позајмицу у друголигаша Портсмут. Током тих месец дана је наступио на седам првенствених утакмица за Портсмут.[6]
Током 2002. године је напустио Чарлтон и потписао за мађарски Залаегерсег. Са мађарским клубом је играо у квалификацијама за Лигу шампиона против Манчестер јунајтеда. Залаегерсег је на домаћем терену изненађујуће славио са 1:0 али је у реваншу на Олд трафорду поражен са 5:0. Илић је на реваншу у Манчестеру добио црвени картон након прекршаја над Рудом ван Нистелројем.[7] Наступио је на само четири утакмице у мађарској Првој лиги, након чега се у фебруару 2003. вратио у Енглеску и по други пут у каријери постао играч Портсмута.[8] Портсмут је на крају сезоне 2002/03. изборио пласман у Премијер лигу али Илић је имао статус резервисте и није забележио ниједан наступ. Током сезоне 2003/04. је наступао у трећем рангу такмичења за Барнсли. Потом је био играч и Блекпула, Абердина и Лидса а каријеру је завршио 2005. године.
Репрезентација
[уреди | уреди извор]За репрезентацију СР Југославије је бранио на два сусрета. Први пут је наступио 23. децембра 1998. на пријатељској утакмици против Израела (0:2) у Тел Авиву. Други наступ је имао 25. априла 2001. у поразу од Русије (0:1) на Маракани у квалификацијама за Светско првенство 2002. у Јапану и Јужној Кореји.[9]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ I was play-off final hero but had to borrow money from loan shark to get out of contract
- ^ а б „Ekskluzivno za 24sedam: Saša Kengur Ilić otkrio sve tajne svog neponovljivog životnog puta”. 24sedam.rs. 14. 10. 2020. Приступљено 13. 9. 2021.
- ^ а б „Sasa Ilic Exclusive: “Charlton is like my home…it’s special to my heart””. medium.com. 15. 11. 2020. Приступљено 13. 9. 2021.
- ^ „Saša Ilić: Jedini pravi srpski Kengur u Premijer ligi”. englezi.net. 18. 1. 2016. Приступљено 13. 9. 2021.
- ^ „Barmby treble smashes Hammers” (на језику: енглески). BBC. 26. 2. 2000. Приступљено 13. 9. 2021.
- ^ „Sasa Ilic” (на језику: енглески). ozwhitelufc.net.au. Приступљено 13. 9. 2021.
- ^ „Rampant Reds on the march” (на језику: енглески). BBC. 27. 8. 2002. Приступљено 13. 9. 2021.
- ^ „Transfers - February 2003” (на језику: енглески). BBC Sport. 7. 2. 2003. Приступљено 13. 9. 2021.
- ^ „Ilić Saša”. reprezentacija.rs. Приступљено 13. 9. 2021.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Саша Илић на сајту Soccerbase (језик: енглески)
- Саша Илић на сајту National Football Teams (језик: енглески)
- Саша Илић на сајту Transfermarkt (језик: енглески)