Светлана Ђурђевић Лукић

С Википедије, слободне енциклопедије
Светлана Ђурђевић-Лукић
Лични подаци
Датум рођења(1963-12-26)26. децембар 1963.
Место рођењаБеоград, СФР Југославија
Датум смрти24. септембар 2016.(2016-09-24) (52 год.)
Место смртиБеоград, Србија
ДржављанствоСрпско
Образовање
Научни рад
Поље

Светлана Ђурђевић-Лукић (Београд, 26. децембар 1963Београд, 24. септембар 2016) била је српски историчар, истраживач и једна од оснивача Центра за истраживање јавних политика и његова прва директорка.

Њена област интересовања је била америчка спољна политика, људска безбедност, безбедносна политика, као и ЛГБТ и права Рома у Србији.[1][2][3]

Живот и образовање[уреди | уреди извор]

Рођена је 26. децембра 1963. године у Београду. Дипломирала је на Филозофском факултету Универзитета у Београду, на одељењу за историју.[1][3]

Магистрирала је „Политику, безбедност и интеграције” на Лондонском универзитетском колеџу, а такође се усавршавала на Колумбија универзитету и Универзитету у Оксфорду.[4][1][5][3]

Погинула је у сабораћајној несрећи 24. септембра 2016. године у Београду, где је и сахрањена.

Четири дана касније, 28. септембра 2016. године је требало да брани своју докторску дисертацију на Факултету политичких наука под насловом „Улога Уједињених нација у изградњи мира: Случај источни Тимор”[4][1]

Каријера[уреди | уреди извор]

Током 1990-их је била новинарка НИН-а, као и дописница португалског недељника Експересо и дописница портала Transitions Online, Maclean’s, БИ-Би-Си World Service, IWPR.[4][2][3]

Била је чланица Радне групе за израду акционог плана за примену Резолуције 1325 Савета безбедности УН 2016-2020 Владе Републике Србије, затим чланица Савета Центра за спољну политику, као и чланица Форума за међународне односе при Европском покрету у Србији.[4][1][3]

Радила је као истраживач Програма за истраживања правде и безбедности (Justice and Security Research Programme) при Одељењу за међународни развој Лондонске школе економије и политичких наука, као и истраживачица Центра за контролу малкалибарског и лаког наоружања у Југоситочној Европи (SEESAC) и Мисије ОЕБС-а у Београду.[4] [1][5][2][2]

Била ја ангажована на пројектима Министарства науке, Министарства спољних послова и Министарства одбране. Такође, радила је као истраживачица и сарадница Института за међународну политику и привреду, Института за стратегијска истраживања и Инситута Винча.[1][5][3]

Основала је 2010. године Центар за истраживање јавних политика заједно са Бранком Анђелковић и Павлом Голицином. Све до 2016. године била је извршна директорка тог центра и председница извршног одбора.[6]

Уредништво[уреди | уреди извор]

Била је уредник публикације The Media and Security Sector Reform in the Western Balkans, [4][3] Такође је била заменица главног уредника часописа Међународна политика и Review of International Affairs, као и чланица уређивачког одбора часописа Journal of Regional Security.[4]

Приватни живот[уреди | уреди извор]

Има супруга и двоје деце,[1][3] ћерку Луну и сина Часлава.

Заоставштина[уреди | уреди извор]

Центар за истраживање јавних политика је 2017. године основао фонд који носи њено име и који награђује два најбоља рада студената основних и мастер студија.[7]

Изабране публикације[уреди | уреди извор]

  • Marina Tadić i S. Đurđević-Lukić, Mehanizmi podrške zaposlenima u Ministarstvu unutrašnjih poslova i Ministarstvu odbrane, predlog praktične politke, Centar za istraživanje javnih politika, Beograd, maj 2016.
  • S. Đurđević-Lukić, J. Radoman, T.Jakobi, J.Šapić, Monitoring izborne kampanje: Stranke o bezbednosnim temama, Centar za istraživanje javnih politika, Beograd, april 2016.
  • S. Đurđević-Lukić i Marina Tadić, ,,Učešće civilnog društva u ljudskoj dimenziji OEBS-a" u: Mina Zirojević i Vesna Ćorić, (urednice), Četrdeset godina od potpisivanja Helsinškog završnog akta, Institut za uporedno pravo, Beograd, (2015). стр. 241-263.
  • Svetlana Đurđević-Lukić, Small Arms and Human Security in the Western Balkans: Beyond the conflict and fatal victims, November 2014.
  • Svetlana Đurđević-Lukić, "Community Policing and Community Security: Theory and Practice in Timor-Leste", Justice and Security Research Programme, LSE, London, June 2014.
  • S. Đurđevic-Lukic, J. Radoman, M. Tadic, Mapiranje (ne)diskrimincije u vojnom obrazovanju RS, Centar za istraživanje javnih politika, Beograd, septembar 2013.
  • Svetlana Đurđevic-Lukić, Globalna politika SAD 2001-2012, Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd, jul 2013.
  • J. Radoman, M. Radoman, S. Đurđević-Lukić, B. Anđelković, LGBT populacija i reforma sektora bezbednosti u Republici Srbiji, Centar za istraživanje javnih politika i Misija OEBS u Srbiji, Beograd, 2011.
  • Svetlana Đurđević-Lukić (ed), The Media and Security Sector Reform in the Western Balkans, Geneva Centre for the Democratic Control of Armed Forces (DCAF), Geneva 2010.
  • Svetlana Đurđevic-Lukić and Vojin Dimitrijević, “Human Security and Peace-Building in the Western Balkans”, in: Wolfgang Benedek, Christopher Daase, Dimitrijevic Vojin, Petrus C. Van Duyne (Eds), Transnational Terrorism, Organized Crime and Peace-Building: Human Security in the Western Balkans, Palgrave, 2010.
  • I. Lađevac, S. Đurđević-Lukić, A. Jović-Lazić, Međunarodno prisustvo na Kosovu i Metohiji 1999-2009, Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd, 2010.
  • Svetlana Đurđević-Lukić, ‚‚Spoljna politika administracije Baraka Obame: Nova retorika ili novi kurs?” Međunarodni problemi, Vol. LXI (2009), No.4. стр. 455-494.
  • Svetlana Đurdjević-Lukić, ‚‚Povezanost bezbednosti i razvoja: Novi koncepti i praksa međunarodnih organizacija” u Miroslav Hadžić, Jelena Radoman (ur), Ekonomija i bezbednost, Centar za civilno-vojne odnose, Beograd 2009.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е ж „Preminula Svetlana Đurđević Lukić”. N1 Srbija (на језику: српски). Архивирано из оригинала 26. 08. 2018. г. Приступљено 17. 8. 2018. 
  2. ^ а б в г „News - In Memoriam: Svetlana Djurdjević Lukić - SEESAC”. www.seesac.org (на језику: енглески). Приступљено 17. 8. 2018. 
  3. ^ а б в г д ђ е ж RTS (26. 9. 2017). „Preminula Svetlana Đurđević Lukić”. http://www.rts.rs (на језику: српски). Fonet. Приступљено 17. 8. 2018.  Спољашња веза у |work= (помоћ)
  4. ^ а б в г д ђ е „Svetlana Đurđević-Lukić”. www.publicpolicy.rs (на језику: rs). Приступљено 17. 8. 2018. 
  5. ^ а б в „Preminula Svetlana Đurđević Lukić”. Blic.rs (на језику: српски). Бета. Приступљено 17. 8. 2018. 
  6. ^ „Osnivači”. publicpolicy.rs (на језику: rs). Приступљено 18. 8. 2018. 
  7. ^ „Public Policy”. www.publicpolicy.rs (на језику: rs). Приступљено 17. 8. 2018. 

Спољашне везе[уреди | уреди извор]