Светолик Никачевић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Светолик Никачевић
Пуно имеСветолик Никачевић
Датум рођења(1905-06-05)5. јун 1905.
Место рођењаОрашац (Високо)
 Османско царство
Датум смрти27. октобар 1987.(1987-10-27) (82 год.)
Место смртиБеоград
 Југославија
Битна улогаБоксери иду у рај
Јутро
Рој
Кад будем мртав и бео
Вариола Вера
Човек који је бацио атомску бомбу на Хирошиму
IMDb веза

Светолик Никачевић (Орашац (Високо), 5. јун 1905Београд, 27. октобар 1987) је био српски филмски и позоришни глумац, један од најпопуларнијих глумаца у периоду измећу два рата.

Биографија[уреди]

Уздигао се на висок уметнички ниво још пре рата 1941, када су сценом владали Љубинка Бобић, Мата Милошевић, Жанка Стокић, стваралачком снагом, лепотом и богатством свога дара. Поседовао је најлепше квалитете за тумачење драмских хероја – изузетно атрактивне појаве, беспрекорне дикције (спадао је међу неколико београдских глумаца који су најлепше и најправилније говорили на сцени), освајао је наклоност и публике и критике.

Пошто је завршио поштанско-телеграфску школу и трговачку академију, на сцену је први пут ступио у Народном позоришту у Скопљу 1922 [1]; од 1926. до 1928. је био стални члан Српског народног позоришта у Новом Саду где је остварио своје прве велике успехе; 1928. се враћа у Скопље где остаје до 1935, кад прелази у Народно позориште у Београду. Други светски рат проводи у заробљеничким логорима у Немачкој и Италији, а 1943. бежи у Швајцарску. После рата одлази у Јужну Америку и у Београд се враћа 1965. Кратко време је члан Савременог позоришта , па Југословенског драмског позоришта и поново Народног позоришта – од 1968. до 1977, кад одлази у пензију.[2].

Књижевни рад[уреди]

Заједно са братом Миодрагом (1899, Средска, Призрен – 1981, Београд) за време Првог светског рата преко Солуна прелази бродом у Француску, где се обојица школују у Барселони, Екс-ан-Провансу и Болијеу. Солидног образовања и знања неколико језика, браћа своје литерарне склоности реализују кроз превођење, писање критика, есеја, приповедака, историјских студија, мемоара... до врло успешних драматизација [3] [4] [5]

Филмографија[уреди]

Филмографија глумца Светолика Никачевића
Год. Назив Улога
1960.-те
1966. Рој Господар Милоје
1966. Сан Судија
1966. Преноћиште
1967. Јутро
1967. Боксери иду у рај Говорник
1967. Кад будем мртав и бео Вођа штрајкача
1967. Дивље семе Кмет
1968. Силе (ТВ)
1968. Сарајевски атентат Симо Милић (стари)
1968. Вукадин
1968. Узрок смрти не помињати
1968. Код Лондона
1968. Власници кључева
1968. Под стакленим звоном
1968. Ноћ и магла Емил Риго, муж
1968. Једног дана, једном човјеку
1968. Дама с камелијама
1968. Дошљаци
1969. Рађање радног народа Богољуб Љуба Станић
1969. Скандал (ТВ)
1969. Плава Јеврејка
1970.-те
1970. Бубе у глави
1970. Случај Опенхајмер Гордон Греј
1970. Дан који треба да остане у лепој успомени
1971. Чедомир Илић Јован Матовић
1971. Велики посао
1971. Суђење Флоберу
1971. Нирнбершки епилог Вилхелм Кајтел
1972. Изданци из опаљеног грма
1972. Сарајевски атентат Др. Елбауер бранилац Гаврила Принципа
1972. Паљење Рајхстага
1972. Драги Антоан
1972. Човек који је бацио атомску бомбу на Хирошиму Судија
1972. Афера недужне Анабеле
1974. Девојка бржа од коња
1974. Црна листа Господин Чарлс Монарчи
1975. Познајете ли Павла Плеша?
1975. Живе везе
1975. Суђење (ТВ) Судија
1976. Другови морнари, Здраво!
1976. Човек који је бомбардовао Београд Фелдмаршал Евалд вон Клајст
1977. Црни дани
1978. Повратак отписаних Министар
1978. Шпански захтев Гијом Де Крој, васпитач краља Чарлса V
1978. Пуцањ у шљивику преко реке Отац Миливојев
1979. Јована Лукина
1979. Усијање Блажо
1980.-те
1980. Слом Др. Срђан Будисављевић министар
1981. Дувански пут Др. Блажо
1982. Земља ТВ филм
1982. Вариола Вера Академик Костић
1982. Време на летала
1984. Џогинг (филм) Професор
1985. Црвена барака Ђенерал Јовановић
1986. Лепота порока Јагликин отац
1986. Лијепе жене пролазе кроз град Спира
1987. Трето доба
1987. Бeкство из Собиборa Старац
1990.-те
1992. Време, живот

Референце[уреди]

  1. ^ "ЗОРАН МАКСИМОВИЋ Репертоар Српског народног позоришта (1918–1941)"
  2. ^ Олга Марковић: „Поговор“ – На леђима јежа, МПУС, Београд, 2004.
  3. ^ Већ друге године по објављивању „Српске трилогије", 1938, на сцени Народног позоришта у Београду појавила се представа „На леђима јежа" за коју се као аутор текста наводи Стеван Јаковљевић. Међутим, ради се о драматизацији коју су начинили браћа Миодраг и Светолик Никачевић. Овај покушај драматизације његовог дела, који је обухватио само део треће књиге, што ће рећи романа „Капија слободе", и то сегмент који има наслов „На леђима јежа", сâм романсијер овако је оценио: „Могу вам рећи да сам као писац и човек који је преживео све те часове задовољан драматизацијом"
  4. ^ Светолик Никачевић Срећни дани; Година издања: 1989. библиотека Сведочанства, књ.1
  5. ^ Светолик Никачевић;Ристо Витанов: Невенка Урбанова у сећању партнера. 1985.

Спољашње везе[уреди]