Кад будем мртав и бео

Из Википедије, слободне енциклопедије
Кад будем мртав и бео
Kad budem mrtav i beo (1967).jpg
Кад будем мртав и бео
Изворни наслов Кад будем мртав и бео
Жанр драма
Режија Живојин Павловић
Сценарио Љубиша Козомара
Гордан Михић
Продуцент Александар Радуловић
Главне улоге Драган Николић
Слободан Алигрудић
Миодраг Андрић
Северин Бијелић
Дара Чаленић
Љубомир Ћипранић
Музика Архивска
Сценографија Драгољуб Ивков
Камера Mилорад Јакшић Фанђо
Монтажа Олга Скригин
Издавачка кућа ФРЗ Београд
Година 1967.
Трајање 79 минута
Земља Југославија
Језик српскохрватски
IMDb веза

Кад будем мртав и бео је југословенски филм из 1967. године. Режирао га је Живојин Павловић, а сценарио су писали Љубиша Козомара и Гордан Михић. Припада остварењима црног таласа.

Радња[уреди]

Applications-multimedia.svgУПОЗОРЕЊЕ: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

Јанко Бугарски, звани Џими Барка, мора да напусти заједно са својом девојком Лилицом привремено запослење као сезонски радник. Без посла, креће са Лилицом у неизвесност. Мајка, сиромашна праља, не може да му помогне, а у фабрикама и предузећима нема места. Да би дошао до пара, Џими поткрада раднике на једном градилишту и бежећи од гонилаца, изгуби Лилицу. Тада започиње одисеја Џимија Барке. Среће кафанску певачицу, Душку, постаје њен љубавник и учи да пева. Пева веома рђаво, али то му не смета да путује по варошицама, пева на вашарима и по забаченим војним гарнизонима. У једној варошици среће младу зуботехничарку Бојану, и са њом одлази у Београд на такмичење младих певача. Уместо аплауза и афирмације, дочекују га звиждуци и увреде. Џими бежи сам и на једном броду поново среће Лилицу, која живи од џепарења и симулирања трудноће. Обоје одлазе код управника бившег градилишта Милутина, у покушају да га уцене: млада жена наводно носи његово дете. Милутин открива да су га преварили. Покушава да силује Лилицу, али га Џими спречава. Покушава да га убије и исмева га пред радницима. Понижени и изнервирани директор, узима своју пушку и убија Џимија.

Улоге[уреди]

Глумац Улога
Драган Николић Џими Барка
Слободан Алигрудић управник Милутин
Миодраг Андрић Ибро
Северин Бијелић официр
Златибор Стоимиров официр
Дара Чаленић Мица
Љубомир Ћипранић
Александар Гаврић Дуле
Олга Јанчевецка
Милан Јелић Џимијев цимер
Љиљана Јовановић Џимијева мајка
Снежана Лукић Зуботехничарка
Петар Лупа шофер
Војислав Мићовић радник
Бранислав Цига Миленковић виолиниста
Жика Миленковић Столе, келнер
Никола Милић
Предраг Милинковић железничар
Светолик Никачевић
Ђорђе Пура Муж Џимијеве мајке
Аленка Ранчић
Ружица Сокић Душка
Милорад Спасојевић Новинар
Неда Спасојевић Лилица
Боривоје Бора Стојановић
Зорица Шумадинац Бојана
Миливоје Томић Пословођа
Јанез Врховец
Владан Живковић Бубрег
Станимир Аврамовић

Занимљивости[уреди]

Улога Џимија Барке је била одређена за Бориса Дворника. Како је Борис тада био у војсци, улога је додељена Драгану Николићу и она га је прославила.[1]

Референце[уреди]

  1. „Драган Николић: Жика ме је послао у свет филма”. Novosti.rs. 11. 9. 2014. Приступљено 14. 3. 2016. 

Спољашње везе[уреди]