Светосавске переце
 | |
| Врста јела | пециво |
|---|---|
| Део националне кухиње | српска |
| Главни састојци | брашно, со |
 Медији: Светосавске переце | |
Светосавске переце су пециво које се традиционално припрема за прославу школске славе Свети Сава у Србији.[1] Ове переце могу бити различите величине. Најчешће се украшавају сланим преливом, направљеним од брашна и соли, мада постоје и другачији рецепти. Могу бити сличне баварском пециву,[2] украшене крупном сољу, сусамом... Могу се припремати у домаћинству, али се такође могу купити у пекарама[3] и то током целе године. Уколико овај велики празник падне у среду или петак, када су дани поста, прави се посна варијанта овог пецива.[4]
Легенда
[уреди | уреди извор]О томе зашто се баш пециво спрема за овај празник приповеда једна народна легенда:
Некада су се људи јако мучили да би добили брашно од жита. Туцали су жито на разне начине, а ништа од тога није доносило резултат. Народна прича каже да је све то гледао Свети Сава па се сажалио и одлучио да смисли неку бољу и лакшу справу. Проблем је био сипање жита у воденични камен, те што светитељ никако није могао да направи чекетало и кош. Једног дана дође ђаво Светом Сави у воденицу да види шта је направио. Видевши како је незгодно што се жито из врећа сипа рукама у рупу од камена, показао је Светом Сави како ће направити кош и чекетало, под погодбом да му се за то уступи један дан у години да буде његов у воденици. Свети Сава је пристао и одредио да Бадњи дан припадне ђаволу. На Бадњи дан, пошто према предању припада ђаволу, ретко који воденичар чува воденицу, а тог дана нико неће ни да меље жито. Свети Сава је знао зашто је ђаволу одредио баш тај дан. О Божићу се смрзну реке, па се не може ни млети, те тако ђаво никад не може узети ујам.[5]
У знак захвалности што им је олакшао млевење жита те спасио воденицу од ђавола, у народу је поникао обичај да се на Савиндан меси пециво од белог пшеничног брашна које се носи у цркву и тамо дели деци. У Банату, али и другим деловима Србије се од пецива најчешће праве переце.[6]
Рецепт
[уреди | уреди извор]Потребни састојци
[уреди | уреди извор]
За тесто:
За слани прелив:
50 g брашна
2 кашике соли
4 кашике воде
Припрема
[уреди | уреди извор]Прво је потребно направити слани прелив. Он се прави тако што се од брашна, соли и воде добро умути компактна смеса без грудвица. Прелив се остави да одстоји док се переце испеку.
У млаком млеку треба отопити квасац. У посуди за мешење помешати брашно, со и шећер. У ту мешавину додати јаје и уље и на крају млеко у ком је отопљен квасац. Од добијене смесе умесити глатко тесто и оставити да се „одмара” 30 минута. Затим тесто премесити и поделити на 10 делова. Сваки део развити, увити у ролницу и смотати као перецу. Переце поређати у плех за печење и ставити у рерну већ загрејану на 220 степени. Пећи 10 минута. Извадити из рерне, прелити сланим преливом, вратити у рерну и пећи још 10 минута.[7]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Sveti Sava školska slava”. BeoBalet. 2020-01-27. Приступљено 2024-08-13.
- ^ „Jednostavan recept za svetosavske perece”. www.dan.co.me. 2023-01-27. Приступљено 2024-08-21.
- ^ Gašpar, Kristina (2023-01-27). „Svetosavske perece - recept”. Dnevni list Danas (на језику: српски). Приступљено 2024-08-21.
- ^ „SLAVIMO Svetog Savu - Domaćice, u čast svetitelja umesite ovo pecivo, NOSI se u CRKVU za NAPREDAK i blagostanje u kući”. Srbija danas. 2024-01-26. Приступљено 2024-08-21.
- ^ Свети Сава, први српски просветитељ. Земун: Драганић,. 2001. стр. 38. ISBN 86-441-0177-3.
- ^ „SLAVIMO Svetog Savu - Domaćice, u čast svetitelja umesite ovo pecivo, NOSI se u CRKVU za NAPREDAK i blagostanje u kući”. Srbija danas (на језику: српски). 2024-01-26. Приступљено 2024-08-13.
- ^ „Svetosavske perece”. Recepti.com (на језику: српски). Приступљено 2024-08-21.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Dimitrijevic, Tatjana. „SVETOSAVSKE PERECE by Mira Vujic + Bojana Vagner”. Tatjana Dimitrijevic. Приступљено 2024-08-21.