Со (зачин)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Наноси соли поред Мртвог мора
Црвена камена со из рудника соли у Пакистану

Со је минерал који се састоји првенствено од натријум хлорида (NaCl). То је хемијско једињење које припада већој класи соли; со у свом природном облику, као кристални минерал, познат је као камена со или халит. Со је присутан у огромним количинама у морској води, где је главна минерална компонента. Отворени океан има око 35 g (1,2 oz) соли по литру воде, салинитет од 3,5‰.

Со је од суштинског значаја за живот уопште, а сланост је један од основних људских укуса. Со је један од најстаријих и најзаступљенијих зачина за храну, а сољење је важан начин конзервисања.

Неки од најстаријих доказа о преради соли датирају из периода пре око 8.000 година, када су људи који су живели на подручју данашње Румуније кључали изворску воду ради екстракције соли; соли у Кини датирају приближно у истом периоду. Со су такође ценили и стари Јевреји, Грци, Римљани, Византијци, Хетити, Египћани и Индијанци. Со је постао важан предмет трговине и био је транспортован бродом преко Средоземног мора, дуж посебно изграђеним путевима соли, а преко Сахаре на камилама каравана. Недостатак и универзална потреба за солом су довели народе да иду у рат ради истог и искористе га како би повећали пореске приходе. Со се користи у верским церемонијама, а има и друге културне и традиционалне значаје.

Со се обрађује из рудника соли и испаравањем морске воде (морска со) или изворске воде богате минералима у плитким базенима. Његови главни индустријски производи су каустична сода и хлор; со се користи у многим индустријским процесима, укључујући производњу поливинила хлорида, пластике, дрвењаче и многих других производа. Од годишње глобалне производње, око две стотине милиона тона соли, само око 6% се користи за људску потрошњу. Друге употребе укључују процесе условљавања воде, одлеђивање аутопутева и пољопривредну употребу. Јестива со се продаје у облицима као што су морска со и кухињска со која обично садржи средство против згрудвавања, а може се и јодити како би се спречио недостатак јода. Поред тога што се користи у кувању и за столом, со је присутан у многим прерађеним намирницама.

Натријум је суштински нутријент за људско здравље путем своје улоге електролита и осмотског раствора.[1][2][3] Прекомерна употреба соли може повећати ризик од кардиоваскуларних болести, као што је хипертензија код деце и одраслих. Такви здравствени ефекти соли су дуго проучавани. Према томе, бројна светска здравствена удружења и стручњаци у развијеним земљама препоручују смањење потрошње популарних сланих намирница.[3][4] Светска здравствена организација препоручује да одрасли конзумирају мање од 2.000 mg натријума, што је једнако са 5 грама соли дневно.[5]

Историја[уреди]

Током историје, доступност соли била је кључна за цивилизацију. За сада се сматра да је први град у Европи био Солницата, у Бугарској, који је био рудник соли, обезбеђујући подручје данас познато као Балкан са солом 5400. године п. н. е.[6] Чак и име Солницата значи „солана”.

Док су људи користили конзервисање и вештачко хлађење да би сачували храну последњих сто година, сол је био најпознатији конзерванс за храну, посебно за месо, већ хиљадама година.[7] Врло стара операција солане откривена је на археолошкој локацији Полана Слатинеј поред извора соли у Лунки, у округу Њамц, Румунија. Докази указују на то да су неолитски људи из Претрипољске културе кључали изворску воду која је обиловала солом кроз процес брикетирања како би се со екстрактовала још давне 6050. године пре нове ере.[8] Со добијена из ове операције можда је имала директну корелацију са брзим растом популације овог друштва убрзо након што је почела њена почетна производња.[9] Жетва соли са површине језера Сјечи близу Јунченга у Шансију, у Кини, датира још из 6000. године пре нове ере, што га чини једним од најстаријих проверљивих солана.[10]

Употреба соли је отклонила проблем доспутности хране у зависности од годишњег доба и омогућила транспорт хране на веће удаљености. Пошто је у то вријеме со била слабо доступна постала је изузетно вриједна роба. Све до почетка 20. вијека со је била узрок многих ратова и освајања.

Трговина сољу је често била предмет опорезивања, а претпоставља се да је ово почело већ 2000 година прије нове ере у Кини. Римљани су изузетно цијенили со и дио војничких плата је исплаћиван сољу.[тражи се извор] Ријеч salarium која на латинском значи со је коријен ријечи плата у многим европским језицима (енгл. salary).

Со је била посебно скупа у средњем вијеку на западу пустиње Сахаре. У Царству Мали током 12. вијекаa со је била толико цијењена да је на пустињском југу овог царства вриједила колико и злато исте тежине.[11][12][13]

Подјела соли[уреди]

Соли се дијеле на природне, рафинисане и јодизоване. Сваки засебан тип соли има јединствен садржај минерала што им даје јединствен укус.

Природна со[уреди]

Рудник соли

Камена со (некада и минерална со) је со која се добија из рудника соли. Ови „рудници“ су подземне локације на којима се налази наталожена со и налазе се у регионима гдје је раније било море или изузетно слано језеро. Камена со је сиве боје.

Морска со се добија из морске воде. Со се издваја из морске воде у соланама тако што се у прољеће морска вода пусти у посебно дизајниране базене. Током прољећа и љета та вода испари и на дну остаје морска со. У јесен се та со купи у процесу који се зове берба соли.

Солана у Француској

Морска со се сматра најукуснијом и најздравијом врстом соли. Јако је здрава јер је богата минералима и јодом који су неопходни људском организму.[14]

Најукуснијом од свих соли се сматра Fleur de sel (франц. Fleur de sel). Ова со је доста скупа зато што настаје тако што се, прије бербе соли, руком скида само површински слој морске соли која се наталожила у солани. Ово је исплативо само у соланама са највишим квалитетом соли па се употреба Fleur de sel сматра изузетним луксузом. Укус ове соли је јединствен за сваки регион у којем се прави. Французи су први почели са производњом овакве соли и и данас њихов Fleur de sel држи репутацију најбоље соли на свијету.

Рафинисана со[уреди]

Рафинисана со је данас најчешће коришћена со и садржи углавном натријум-хлорид. Најчешће настаје издвајањем натријум-хлорида из камене соли која није довољно чиста да би била јестива. Током овог процеса се одклони сав нежељени садржај па рафинисана со у ствари једна од најчистијих, али има и најмање минерала који такође бивају уклоњени приликом прављења ове врсте соли. Претежно је бијеле боје.

Иако је најчешће ословљамо са „кухињска со“ ова со је чешће употребљивана и значајнија је за индустрију. Користи се у производњи и обради папира, као додатак бојама које се користе за бојење тканине и платна и у производњи сапуна и детерџената.

Јодизована со[уреди]

Јодизована со је со, најчешће рафинисана, којој је додан јод. Неки је сматрају најздравијом сољу јер садржи више јода него било која друга врста соли.

Здравље[уреди]

Садржај морске соли: хлор 55%, натријум 30,6%, сулфати 7,7%, магнезијум 3,7%, калцијум 1,2%

Натријум и хлор, основни састојци соли, су неопходни свим живим организмима. Могу се наћи у биљкама, риби и месу, али је со, због високе концетрације натријум-хлорида, најбољи извора натријума и хлора.

Со игра важну улогу у регулисању количине воде у организму. Неумјерено уношење соли у организам је нездраво, а може довести и до повишеног крвног притиска.

Неке цивилизације као што је Јаномамо, старосједеоци Бразила и Венецуеле, не користе со у исхрани.[15]

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Scientific Report of the 2015 Dietary Guidelines Advisory Committee (PDF). US Department of Agriculture. 2015. стр. 7. publication-place=. Архивирано (PDF) из оригинала на датум 18. 4. 2016. 
  2. ^ Strom, Brian L.; Yaktine, Ann L.; Oria, Maria, ур. (2013). „Sodium intake in populations: assessment of evidence”. Institute of Medicine of the National Academies. Архивирано из оригинала на датум 19. 10. 2013. Приступљено 17. 10. 2013. 
  3. 3,0 3,1 „Most Americans should consume less sodium”. Salt. Centers for Disease Control and Prevention. Архивирано из оригинала на датум 19. 10. 2013. Приступљено 17. 10. 2013. 
  4. ^ „EFSA provides advice on adverse effects of sodium”. European Food Safety Authority. 22. 6. 2005. Приступљено 9. 6. 2016. 
  5. ^ „WHO issues new guidance on dietary salt and potassium”. WHO. 31. 1. 2013. Архивирано из оригинала на датум 20. 6. 2016. 
  6. ^ LA Times Bulgarians find oldest European town, a salt production centerArchived 7 March 2016 at the Wayback Machine.
  7. ^ Barber (1999). стр. 136.
  8. ^ Weller & Dumitroaia (2005)
  9. ^ Weller, Brigand & Nuninger (2008). стр. 225-230.
  10. ^ Kurlansky (2002). стр. 18–19.
  11. ^ Take a journey to Timbuktu}- (13. јануара, 2007)
  12. ^ Niane, D.T.: "Recherches sur l’Empire du Mali au Moyen âge". Presence Africaine. Paris, 1975
  13. ^ Mr. Dowling's African Trade Page, Приступљено 25. 4. 2013.
  14. ^ Питер Фишер и Marry L'Abbe, „Јод у јодизованој и морској соли“, 1980. г, Can. Inst. Food Sci. Technolo.
  15. ^ Јонамо индијанци у истаживању Интерсолт, (од 13. јануара 2007.)

Спољашње везе[уреди]

Медији везани за чланак Со на Викимедијиној остави