Свила (роман)

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Свила
Корице књиге Свила.png
Свила, издање из 1997. године
Настанак
Ориг. насловSeta
АуторАлесандро Барико
ИлустраторАндреја Леко
Дизајнер корицаШкарт
Земља Италија
Језикиталијански
Садржај
Место и/или
време радње

Француска и Јапан
Издавање
ИздавачРадио Б92
Датум
издавања

1996
Превод
ПреводилацАна Србиновић

Свила (итал. Seta) је роман који је написао Алесандро Барико (итал. Alessandro Baricco) 1996. године. Радња се одвија у Француској и Јапану.

О делу[уреди | уреди извор]

Red information icon with gradient background.svgУПОЗОРЕЊЕ: Следе детаљи заплета или комплетан опис!

Свила је роман који можемо да окарактеришемо као причу иако је дужи од приче. А прекратак за роман. To je љубавна прича која приповеда о судбини човека, трпљењу и контролисању забрањених жеља. Ту се налазе и жеље и патња.[1][2] Ово је старинска прича чија се радња одвија у другој половини деветнаестог века, што је нарочито важно нагласити. Јер у причи нема савремених технолошких достигнућа, нити се она очекују.[2] Дешава се радња у Француској, у месту под називом Лавилдје. Становници се баве гајењем свилене бубе и прерадом и добијањем свиле. Пошто је избила зараза у Европи, Ерве Жонкур се решава да иде да донесе јаја свилене бубе из Јапана. Тамо упознаје Хара Кеја, који му омогућава трговину јајима свилене бубе, иако је то у Јапану до тада било забрањено. Ту упознаје жену са лицем девојчице и почиње да се одвија љубавна прича кроз врло мало речи, више наслућивања.[3]

Бариков стил писања[уреди | уреди извор]

Роман је писан у виду кратких ефектних реченица. Често понавља делове текста о путовањима са изменом последње реченице или мисли. Писац је усредсређен на наизглед неважне чињенице чиме покушава да уобличи своју нарацију и класичан ток приповедања. Кратке реченице су врло тешке за писање јер морају да буду одмерене, једна реч мора да каже оно што би исказала читава реченица.[3] Краћи период боравка у Јапану је описан детаљно за разлику од боравка већег дела године у родној Француској. Крај је тужан и неочекиван.[3]

Ликови[уреди | уреди извор]

Ликови у овом делу служе само као потпора за причу. Служе да нам прикажу мистерије Јапана и безимене девојке.[3]

  • Ерве Жонкур, главни лик који је био задужен за успостављање нове туре до Јапана и доношења јаја свилене бубе.
  • Елен, супруга Ервеа Жонкура
  • Балдабју, први човек који је изградио свилару и покренуо процес производње свиле у Лавилдјеу.
  • Мадам Бланш, особа која је била пореклом из Јапана и знала јапански језик.
  • Хара Кеј, Јапанац, веза са трговином са јајима свилене бубе.
  • Жена са лицем девојчице, супуга Хара Кеја, која никад није изговорила ни реч Ервеу Жонкуру и који није знао како њен глас звучи, али је чезнуо за том женом.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Свила - Алесандро Барико”. Делфи. Приступљено 6. 3. 2020. 
  2. 2,0 2,1 Барико, Алесандро (2006). Замкови гнева. Београд: Паидеа. стр. 188. 
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 „Алесандро Барико: Свила”. Клуб књиге. Приступљено 6. 3. 2020. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Rushing, R. (2003). Alessandro Baricco's "Seta": Travel, Ventriloquism and the Other. MLN, 118(1), 209-236. Retrieved March 7, 2020, from www.jstor.org/stable/3251577
  • El Ciervo, 46(560), 31-31. (1997). Retrieved March 7, 2020, from www.jstor.org/stable/40821067

Спољашње везе[уреди | уреди извор]