Свила (роман)
Свила | |
---|---|
![]() Свила, издање из 1997. године | |
Настанак | |
Ориг. наслов | Seta |
Аутор | Алесандро Барико |
Илустратор | Андреја Леко |
Дизајнер корица | Шкарт |
Земља | ![]() |
Језик | италијански |
Садржај | |
Место и време радње | Француска и Јапан |
Издавање | |
Издавач | Радио Б92 |
Датум | 1996 |
Превод | |
Преводилац | Ана Србиновић |
Свила (итал. Seta) је роман који је написао Алесандро Барико (итал. Alessandro Baricco) 1996. године. Радња се одвија у Француској и Јапану.
О делу
[уреди | уреди извор]Свила је роман који можемо да окарактеришемо као причу иако је дужи од приче. А прекратак за роман. To je љубавна прича која приповеда о судбини човека, трпљењу и контролисању забрањених жеља. Ту се налазе и жеље и патња.[1][2] Ово је старинска прича чија се радња одвија у другој половини деветнаестог века, што је нарочито важно нагласити. Јер у причи нема савремених технолошких достигнућа, нити се она очекују.[2] Дешава се радња у Француској, у месту под називом Лавилдје. Становници се баве гајењем свилене бубе и прерадом и добијањем свиле. Пошто је избила зараза у Европи, Ерве Жонкур се решава да иде да донесе јаја свилене бубе из Јапана. Тамо упознаје Хара Кеја, који му омогућава трговину јајима свилене бубе, иако је то у Јапану до тада било забрањено. Ту упознаје жену са лицем девојчице и почиње да се одвија љубавна прича кроз врло мало речи, више наслућивања.[3]
Бариков стил писања
[уреди | уреди извор]Роман је писан у виду кратких ефектних реченица. Често понавља делове текста о путовањима са изменом последње реченице или мисли. Писац је усредсређен на наизглед неважне чињенице чиме покушава да уобличи своју нарацију и класичан ток приповедања. Кратке реченице су врло тешке за писање јер морају да буду одмерене, једна реч мора да каже оно што би исказала читава реченица.[3] Краћи период боравка у Јапану је описан детаљно за разлику од боравка већег дела године у родној Француској. Крај је тужан и неочекиван.[3]
Ликови
[уреди | уреди извор]Ликови у овом делу служе само као потпора за причу. Служе да нам прикажу мистерије Јапана и безимене девојке.[3]
- Ерве Жонкур, главни лик који је био задужен за успостављање нове туре до Јапана и доношења јаја свилене бубе.
- Елен, супруга Ервеа Жонкура
- Балдабју, први човек који је изградио свилару и покренуо процес производње свиле у Лавилдјеу.
- Мадам Бланш, особа која је била пореклом из Јапана и знала јапански језик.
- Хара Кеј, Јапанац, веза са трговином са јајима свилене бубе.
- Жена са лицем девојчице, супуга Хара Кеја, која никад није изговорила ни реч Ервеу Жонкуру и који није знао како њен глас звучи, али је чезнуо за том женом.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Свила - Алесандро Барико”. Делфи. Приступљено 6. 3. 2020.
- ^ а б Барико, Алесандро (2006). Замкови гнева. Београд: Паидеа. стр. 188.
- ^ а б в г „Алесандро Барико: Свила”. Клуб књиге. Архивирано из оригинала 03. 02. 2020. г. Приступљено 6. 3. 2020.
Литература
[уреди | уреди извор]- Rushing, R. (2003). Alessandro Baricco's "Seta": Travel, Ventriloquism and the Other. MLN, 118(1), 209-236. Retrieved March 7, 2020, from www.jstor.org/stable/3251577
- El Ciervo, 46(560), 31-31. (1997). Retrieved March 7, 2020, from www.jstor.org/stable/40821067
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Књига Свила
- Осврти читаталаца Архивирано на сајту Wayback Machine (19. јун 2021)
- Свила, ново издање 2019.