Семибанкиршчина
Семибанкиршчина (рус. семибанкирщина), или владавина седам банкара, је представљала групу седам руских олигарха која је имала важну улогу у политичком и привредном животу Русије у периоду од 1996. до 2000. године. Без обзира на унутрашње сукобе, група је радила заједно на реизбору председника Бориса Јељцина на изборима 1996. године, а затим, иза сцене, успешно манипулисала њиме и његовим политичким окружењем.
Седам пословних људи је идентификовао олигарх Борис Березовски у интервјуу који је дао у октобру 1996. године, а појам „семибанкиршчина” су затим сковали новинари у новембру 1996. године као подсећање на Седам бојара (рус. семибоярщина) који су збацили цара Василија IV Шујског 1610. године.
Седам банкара
[уреди | уреди извор]Особе наведене као седам банкара су узете из изворног интервјуа Бориса Березовског у Фајненшел тајмсу.[1] Међу њима су:
- Борис Березовски – Уједињена банка, Сибњефт, ОРТ
- Михаил Ходорковски – Менатеп, ЈУКОС
- Михаил Фридман – Алфа Група
- Петар Авен – Алфа Група
- Владимир Гусински – Мост група, НТВ
- Владимир Потањин – Онексим банка
- Александар Смоленски – Митрополит банка
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Daniel Treisman (2011). The Return: Russia's Journey from Gorbachev to Medvedev. New York: Free Press. ISBN 978-1-4165-6071-5.
