Синиша Синобад

Из Википедије, слободне енциклопедије
Синиша Синобад
Srpski plemic i pilot Sinisa Sinobad (1910-1941).jpg
Капетан Синиша Синобад
Место рођења Книн
АустроугарскаАустроугарска монархија
Место смрти Еласона
Краљевина ГрчкаКраљевина Грчка
Војска Војска Краљевине Југославије (1931—1941)
Чин Капетан
Битке/ратови Други светски рат

Синиша Синобад (1910–1941) је био пилот-ловац Југословенског краљевског ратног ваздухопловства у чину – капетана I класе.

Био је припадник старе далматинске српске племићке породицеСинобад.

Младост и школовање[уреди]

Синиша је рођен у Книну 1. фебруара 1910. године који се тада налазио у Аустроугарској монархији (1867–1918).
Завршио је Војну академију 1931. године, а затим је прешао у ваздухопловство, где је зваршио Пилотску школу и обуку за ловца 1939. године у Мостару у Краљевини Југославији (1929–1945).
Априлски рат га је затекао на дужности командира у Ваздухопловној академији, одакле је одмах пребачен у 603. ваздухопловну групу Југословенског краљевског ратног ваздухопловства.

Погибија[уреди]

Погинуо је као припадник Позадинског ваздухопловства у нејасним околностима 16. априла 1941. године, после успешног полетања са са Капина поља код Никшића, односно приликом лета над севером Краљевине Грчке, када је по једном извору због лоше видљивости (невремена и магле) ударио у планину Олимп, док је друга верзија да су авион оборили немачки ловци, а затим се летелица срушила у море.
Несумњиво је, нажалост, да су, поред капетана Синобада, настрадали и сви чланови посаде и путници, међу којима су били и ваздухопловни капетан II класе Димитрије С. Брајовић (1912–1941), гардијски пуковник Стојан Здравковић (1??? –1941), ваздухопловни мајор Ђорђе Станојловић (1904–1941), као и ваздухопловни наредници Стеван Вујаклија (1913–1941) и Данило Дејић (1911–1941).[1] У овом удесу погинуо је као путник и знаменити историчар Владимир Ћоровић (1885–1941).

Синобадов авион је последњи од пет авиона који су узлетели тога дана, а по наређењу бригадног генерала Боривоја Ј. Мирковића (1884–1969).

Тајна мисија на аеродрому Капина поље код Никшића[уреди]

Породични грб племићке породице Синобад.

О мало познатим догађајима (од 16. априла 1941. године) на малом никшићком аеродрому, траг нам је оставио српски историчар Михаило Марић, који их овако описује на 76 страни своје књиге „Краљ и влада у емиграцији” (1966):
„Према Мирковићеву плану требало је да авиони, који одвезу прве путнике у Грчку, поново слете на никшићки аеродром. Очекивао је да ће сваки авион успети по неколико пута да превезе ‘живи товар’. Испред бараке стајала је удвостручена стража покрај двадесетак сандука. У њима је било злато, звечеће и у полугама. Пре но што авион крене, пилот се јављао лично генералу Мирковићу. Он је, онда, наређивао своме ађутанту да двојица стражара понесу, заједно с пилотом, бар по један сандук у авион који полеће. Сваки авион - један сандук најмање. Злато је довезено у Никшић претходне ноћи. У првој транспортној колони стигло је 166 сандука са око 8.300 килограма полуга, а у другој – 38 сандука са златом Народне банке у тежини од око 1.900 килограма. Међутим, из града на никшићки аеродром пренето је да се пребаци у иностранство само 20 сандука. За више – није било авиона.”[2]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Српска академија наука и уметности: „ Spomenik “, Књига 131-132 (Београд: Научно дело, 1991, стр. 289)
  2. Марић, Михаило: „Kralj i vlada u emigraciji“ (Zagreb: Epoha, 1966, стр. 76)

Литература[уреди]

  • Марић, Михаило: „Kralj i vlada u emigraciji“ (Zagreb: Epoha, 1966)
  • Српска академија наука и уметности: „ Spomenik“, Књига 131-132 (Београд: Научно дело, 1991)
  • Синобад, Милош Н.: „Племе Синобад: 1600-2000“ (Книн/Београд: Српско културно друштво „Зора“, 2000)