Скупштина у Београду (март 1840)

С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте Скупштина у Београду (вишезначна одредница).

Скупштина у Београду је одржана 5. марта 1840.

Прва скупштина за прве владе Кнеза Михаила[уреди | уреди извор]

Кнеза Милоша наследио је на престолу болесни и малолетни Кнез Милан, услед чега је образовано намесништво. Како је био и малолетан и болестан, Кнез Милан није уопште могао бити уведен у кнежевске дужности. Непун месец дана иза оставке Кнеза Милоша он је умро, a на престо је дошао Кнез Михаило Обреновић који је, такође, био малолетан и могао да влада тек пошто је за то добио инвеституру од Порте.

Уставобранитељи су, за то време, и преко Намеснаиштва и преко Савета развили пуну акцију да што више ограниче кнежевску власт. У тој својој акцији они су ое у главном држали турског устава из 1838, на чију су редакцију у току преговора у Цариграду много утицали. Да би могао примити дужност Кнез Михаило је отпутовао у Цариград, a по његовом повратку у Београд била је заказана народна скупштина за 5. март 1840.

Овој скупштини присуствовале су све народне старешине, окружни начелници, главнији кметови и важнији људи, који су у Београд дошли по позиву од стране власти. Скупштина, заједно са достојанственицима свих чинова, поздравила је долазак Кнеза Михаила на престо и саслушала читање султановог берата којим се Кнез Михаило уводи у кнежевска права. После тога одржана је свечана служба божија којој је ради малог простора у цркви могао да присуствује само један мањи број скупштинара. Одпративши новог Кнеза до двора, скупштина је завршила рад и разишла ce.

О свечаности која је одржана овом приликом службене новине донеле су опсежан извештај.

Карактеристично је напоменути да су, уз сву активност уставобранитеља, претежни део чланова ове скупштине сачињавале присталице династије Обреновића.

Извори[уреди | уреди извор]

Претходник:
Скупштина у Београду (јун 1839)
Народне скупштине Србије

1840

Наследник:
Скупштина у Београду (јул 1840)