Милан Обреновић (кнез)
 | Овај чланак садржи списак литературе (папирне изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
| Милан Обреновић | |
|---|---|
 Милан Обреновић | |
| Пуно име | Кнез Милан Обреновић II |
| Датум рођења | 21. октобар 1819. |
| Место рођења | Крагујевац Кнежевина Србија |
| Датум смрти | 8. јул 1839. (19 год.) |
| Место смрти | Београд Кнежевина Србија |
| Гроб | Црква Светог Марка у Београду |
| Династија | Обреновићи |
| Отац | Милош Обреновић |
| Мајка | Љубица Обреновић |
| Кнез Србије | |
| Период | 13. јун — 8. јул 1839. |
| Претходник | Милош Обреновић |
| Наследник | Михаило Обреновић |
| Регент | Прво намесништво |
| Чин | генерал |
| Потпис |  |
Милан Обреновић II (Крагујевац, 21. октобар 1819. — Београд, 8. јул 1839) је био кнез Србије у периоду од 13. јуна до 8. јула 1839. године, као први престолонаследник Обреновића.
Биографија[уреди | уреди извор]
Био је старији син кнеза Милоша I Обреновића и кнегиње Љубице, брат кнеза Михаила. Иако је био целог живота болешљив и није ни имао редовно систематско образовање, успео је да делимично изгради извесне политичке погледе и схватања, али је ипак болест сушице временом спречила његов развој и делатност. На престо је дошао абдикацијом кнеза Милоша (13. јун 1839) и владао је до 8. јула 1839. године, када је умро. Услед болести и супротстављања Савета Намесништва није имао прилику да као кнез потпише ниједан акт. У историју Срба ушао је као владар са најкраћим периодом владавине (26 дана). Доњи Милановац је по њему добио име.
На престолу га је наследио млађи брат Михаило Обреновић.
Сахрањен је у Цркви светог Марка у Београду.[1]
Породично стабло[уреди | уреди извор]
| 4. Теодор Михаиловић | ||||||||||||||||
| 2. Милош Обреновић | ||||||||||||||||
| 5. Баба Вишња | ||||||||||||||||
| 1. Милан Обреновић (кнез) | ||||||||||||||||
| 6. Радосав Вукомановић | ||||||||||||||||
| 3. Љубица Обреновић | ||||||||||||||||
| 7. Марија Вукомановић | ||||||||||||||||
Браћа и сестре[уреди | уреди извор]
| име | слика | датум рођења | датум смрти | супружник |
|---|---|---|---|---|
| Петрија Обреновић | 5. август 1808. | 1870. | Теодор Бајић од Варадије | |
| Савка Обреновић | 28. март 1814. | 5. октобар 1848. | Јован Николић од Рудне | |
| Габријела Обреновић | умрла у детињству | |||
| Марија Обреновић | умрла у детињству | |||
| Тодор Обреновић | умро у детињству | |||
| Кнез Михаило |  |
16. септембар 1823. | 10. јун 1868. | Јулија Хуњади |
Галерија[уреди | уреди извор]
Анастас Јовановић: Милан М. Обреновић
Кнез Милан Обреновић са мајком Љубицом
Кнез Милан на одру, рад Јована Исајловића - млађег 1839. (Народни Музеј, Београд)
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Туга за сином Миланом („Вечерње новости“, 10. април 2013), Приступљено 12. 4. 2013.
Литература[уреди | уреди извор]
- Јовановић, Слободан (1933). Уставобранитељи и њихова влада (1838-1858) (3. испр. и доп. изд.). Београд: Геца Кон.
- Љушић, Радош (2001). Историја српске државности. 2. Нови Сад: Огранак САНУ.
