Словеначки национализам

С Википедије, слободне енциклопедије
Романтичка слика планине Триглав сликара Марка Пернхарта. Триглав је национални симбол Словеније који је приказан на застави Словеније

Словеначки национализам је национализам који тврди да су Словенци нација и промовише културно јединство Словенаца.[1] Словеначки национализам први пут се јавио као одговор на прилив идеја национализма из Француске револуције који је стигао у данашњу Словенију када су француске снаге под командом Наполеона Бонапарте основале Илирске провинције које су захватале и словеначке територије.[1] Словеначки националисти као што су Антон Корошец прихватили су идеју уједињења Јужних Словена током Првог свјетског рата као средство ослобађања Словеније од аустроугарске владавине.[2]

Након што је реформистичка влада предвође комунистичком партијом легализовала остале политичке партије, нове политичке партије објавиле су Мајску декларацију, захтијевајући формирање суверене, демократске и плуристичке словеначке државе.[3] Референдум о независности од Југославије је одржан 26. децембра 1990. на коме је већина подржала независност.[3] Словенија је прогласила независност 25. јула 1991. године.[3]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Cole 2011, стр. 346.
  2. ^ Motyl 2001, стр. 276.
  3. ^ а б в Cole 2011, стр. 348.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Cole, Jeffrey E., ур. (2011). Ethnic groups of Europe : an encyclopedia. Santa Barbara, Calf.: ABC-CLIO. ISBN 9781598843026. 
  • Motyl, Alexander J. (2001). Imperial ends the decay, collapse, and revival of empires. New York: Columbia University Press. ISBN 9780231506700.