Социологија рада

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Социологија рада је грана социологије која проучава интеракције особа на радном месту, утицај различитих фактора на продуктивност (укључујући психофизичко здравље и породичне односе) и ефикасније односе међу запосленима и управом. У смислу заштите на раду, запошљавања особа са дисабилитетима и социјалног обезбеђивања запослених, социологија рада је блиска социјалном раду и проучава се у оквиру његових студија, посебно у припреми социјалног радника за рад у предузећима. На макроекономском нивоу, социологија рада изучава утицај промена у процесу рада на читаво друштво (имплементације нових система управљања, индустријализације, роботизације и сл.)

Појам рада[уреди]

Рад је специфична особина човека и основни услов његовог опстанка у одговарајућим културно – историјским облицима удруживања. Разне науке проучавају појам рада али се он и даље уситњава и шири. Рад је исувише опширан појам па постоји велики број приступа услед чега се јавља појмовна неуједначеност.

Социологија рада[уреди]

Социологија рада[1] је посебна социолошка дисциплина која се бави изучавањем рада као друштвене појаве. Исказује се у међузависности карактера, облика, организације рада и односа људи у раду. Социологија рада проучава човека у његовим радним улогама, друштвене групе када делају као радне, организације и институције настале ради усмеравања радне делатности итд...

Однос опште социологије и социологије рада[уреди]

Сама општа социологија[2] је открила пут индустријској социологији. Али поглед опште социологије није био довољан па се ствара потреба за детаљнијим испитивањем индустрије и њеног рада.Самим тим настаје нова дисциплина индустријска социологија тј. социологија рада.

Предмет социологије рада[уреди]

Посебно место социологија рада заузима захваљујући истраживачкој пракси којом долази до особених знања у вези са људским радом. У почетку док је социологија рада била у настанку предмет је био индустријски рад као доминантна форма. Џон Скот[3] је први дефинисао индустријску социологију као специјалну социолошку дисциплину која проучава индустрију, њене творевине и однос према ширем друштву. Истицањем индустрије социологија рада се редуковала на изучавање само једног вида рада у модерном друштву. Осим прве идентификације социологије рада са индустријском социологијом постојало је и шире проучавање људског рада у европској социологији.

Настатнак и конституисање социологије рада[уреди]

Социологија рада настаје уз друге социолошке дисциплине заједно са настанком социологије као науке а њено конституисање је прошло кроз три фазе:

  1. Донаучни период развоја мисли о раду
  2. Класична етапа развоја мисли о раду
  3. Савремена етапа развоја социологије рада

Референце[уреди]

  1. ^ „Sociologija rada”. www.tacno.net. 
  2. ^ „Opšta sociologija”. documents.tips. 
  3. ^ „John Scott”. studenti.rs. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]