Специјална болница за хроничну психијатрију Модрича

ЈЗУ Специјална болница за хроничну психијатрију Модрича
Локација
Координате: 44° 57′ 24″ N 18° 18′ 04″ E / 44.95667° СГШ; 18.30111° ИГД / 44.95667; 18.30111
МестоМодрича
ДржаваРепублика Српска Република Српска
Босна и Херцеговина Босна и Херцеговина
Организација
Здравствени системРФЗО
Финансирањедржавна болница
Врста болницеспецијална болница
Афилацијске установеМедицински факултет Универзитета у Бањој Луци]
Здравствене услуге
Број кревета285 (2018)[1]
Специјалностпсихијатрија
Линкови
Веб-сајт болнице Pictograms-nps-hospital-2.svg

Специјална болница за хроничну психијатрију Модрича једна је од две специјализоване психијатријске болнице у Републици Српској, која пружа услуге хроничним психијатријским пацијентима, обољелим од шизофреније и других психоза. Болница је сертификована и акредитована за дијагностиковања, лечења, негу и психосоцијалне рехабилитацију, која на својим одељењима настоји да постигне побољшање здравственог психофизичког стања, унапређење социјалног функционисања, и подизање радних и окупационих вештина лечених пацијената. Посебна сфера је социјална брига, заштита и заступање права пацијената. Уз организовање свакодневних активности, рекреације и културно забавног садржаја пацијентима се побољшава квалитет живота, што их припрема за повратак и укључивање у живот у породици и заједници.

Положај и размештај[уреди | уреди извор]

Болница је смештена на две локације у селу: Гаревац поред Модриче у комплексу са више засебних објеката, и селу Кладари, општина Модрича, и организована као Заштићена кућа.

Називи[уреди | уреди извор]

Дом за штићенике (стара, безпризорна ментално болесна лица) од 1947. до 1970. Социјално-медицинска установа „Јакеш“ од 1970. до 1983. Завод за лијечење и рехабилитацију хроничних душевних болесника од 1983. до 2010. ЈЗУ Специјална болница за хроничну психијатрију Модрича од 2011.[2]

Историја[уреди | уреди извор]

Болница је основана 1947. у национализованом летњиковцу породице Карамата у селу Јакеш код Модриче, као Дом за штићенике (стара, безпризорна ментално болесна лица), капацитета око 40 постеља. У Дому је с краја 1940-тих радило неколико запослених ниских квалификација. Дом се издржавао уз помоћ УНРА-е радом запослених и штићеника на пољопривреди и у радионици кожарско-галантеријског предузећа.[2]

Током 1978. године Дом за штићенике је постао Социјално-медицинска установа „Јакеш“, на чије чело је дошао бивши председник општине (по образовању учитељ) са жељом да развије и трансформише ову установу:

од дома бивших људи начинити угледну установу усмјерену ка пацијенту, његовој рехабилитацији и ресоцијализацији а примјеном најмодернијих принципа социјалне психијатрије.[2]

Болница је примала на лечење психијатријске пацијента из целе бивше Југославије.

Од 1983. године болница прераста у Завод и постаје референтна здравствена установана, на више локација:

  • У почетку пацијенти су смештани у адаптиране објекте машинске школе на пољопривредном добру у селу Гаревац (капацитета 150 постеља)
  • Комплексу - насеље „Бреза“ од шест објеката породичног типа са 180 постеља, и радионицама за радни ангажман и окупациону терапију.
  • Објекат пансиона „Шанса“ у који је смештано до 20 пацијената.
  • У селу Пећник отворена је сточарско-пољопривредна економија која уз стручно особље запошљавала 20 пацијената који су живели на фарми.
  • У селу Копривна отворени су објектима старе основне школе азилни дом за опустошене пацијенте са око 100 постеља.
  • У селу Ријечани изграђује се бунгаловско насеље предвиђено за рекреацију и одмор пацијената.

Током ратних сукоба на простору Босне и Херцеговине, маја1992. године локалитети Завода су одвојени један од другог линијом фронта...

...на једној страни остају Копривна и Ријечани а на другој Јакеш и Гаревац. Део пацијената из Гаревца евакуисан је у Тузлу и Јакеш, из Јакеша у Хрватску и Мађарску, а преостали пацијенти из Јакеша у Копривну где је већ боравило 120 најтежих болесника. Такође и пацијенти из Ријечана пристижу тако да се у лето 1992. године на локалитету у Копривни налази близу 400 пацијената, у крајње тешким условима без хрене, питке воде, електричне струје, без крова, без постеље. О њима брину десетак медицинских сестара, једна докторица и неколико кухарица, чистачица и портира.[2]

Уз помоћ међународних хуманитарних и домаћих организација и Министарства здравља и социјалне заштите Републике Српске, ФЗО РС, Завод је обнављен, од 1995—2010. године установа кадровски јача и поново бива стављен у функцију као референтне установе за продужено лечење и рехабилитацију хроничних душевних болесника.[2]

Завод за лијечење, рехабилитацију и социјалну заштиту хроничних душевних болесника, од 2011. године мења име у ЈЗУ Специјална болница за хроничну психијатрију Модрича, и под тим именом и данас послује.

Циљ[уреди | уреди извор]

У оквиру модернизацији болнице према Акционом плану у области менталног здравља за Европу и Стратегије развоја менталног здравља у Републици Српској за период од 2019. до 2029. кодине главни циљеви Специјална болница за хроничну психијатрију Модрича су:

  • решавање проблем стигме и дискриминације,
  • указивање на значај менталног здравља,
  • превенција менталних проблема и самоубистава,
  • обезбеђивање доступности заштите за менталне проблеме,
  • испуњавање стандарда за сертификацију и акредитацију болница,
  • успостављање добрих информација о менталном здрављу,
  • обезбеђивање спроведених и адекватних финансијских средстава.

Организација[уреди | уреди извор]

Одељења[3]
Назив Организационе јединице и задаци Број кревета
Одељење за медицинске послове - психијатријско одељење
  • Пријемна амбуланта (која обављање специјалистичке прегледе, интервенција, пријем пацијената на прегледе, вођење медицинске документације и статистике)
  • Лабораторијска дијагностика (која обавља основни биохемијске анализе, прегледи урина и столице)
  • Болничка апотека (намењена искључиво за потребама пацијената у болници).
Стационарно психијатријско одељење
  • Одељење мушке и женске затворене психијатрије (у коме се лече пацијенти којима је због менталног стања потребна психијатријска дијагностика и лечење у посебно заштићеним условима).
  • Одељење женске отворене психијатрије (бави се продуженим психијатријским лечењем и рехабилитацијом пацијенатица)
  • Одељење мушке отворене психијатрије (бави се проширеним психијатријским лечењем и рехабилитацијом пацијената)
  • Акутни мушкараци 12; Акутне жене: 16
  • 21
  • 42
Одељење за соматску медицину
  • Соматско одељење (намењено лечењу болесника који су, поред психијатријске болести, патили и од дефинисане соматске болести).
  • Одељења за непокретне болеснике (у коме се стационарно лече старији болесници који пате од хроничних психијатријских болести, који су теже покретни или непокретни).
  • 15
  • 16
Одељење за рехабилитацију
  • Одељење за рехабилизацију Врбас, Уна, Босна
  • Одељење за рехабилизацију Неретва, Сутјеска, Ибар
  • Одељење за рехабилизацију Дрина, Сава, Криваја
  • Заклоњена кућа у селу Кладари доњи (функционише као домаћинство, у коме се болесници припремају за живот ван болнице и уклапање у заједницу)
  • -
  • -
  • -
  • 12
Одељење за услуге рехабилитације
  • Одељење за радну теарпију (врши процену рехабилитационог потенцијала и израду индивидуалних планова рехабилитације болесника, планирање и спровођење рехабилитационих садржаја кроз рад и окупационе активности, према програму који се одвија кроз различите садржаје, у зависности од категорије болесника и њихових преференција)
Одељење за социјални рад
Управљање[3]
Назив Задаци
Управљање услугама квалиета
  • Примена стандарда Министарства здравља и социјалне заштите и успостављање и одржавање система квалитета.
  • Сертификација и рецертификација установе.
  • Обезбеђивање континуиране усаглашености квалитета услуга и рада установе са свим релевантним стандардима и законским прописима.
  • Планирање и спровођење обуке запослених за примену система управљања квалитетом.
  • Планирање и спровођење интерних ревизија учинка система управљања и система квалитета заснованих на утврђеним критеријумима за верификацију система управљања.
  • Анализа података о функционисању успостављених система, идентификовање проблема и могућности за побољшање и утврђивање превентивних и корективних мера и мера побољшања.
  • Континуирана ревизија система управљања.
  • Организовање, формирање и вођење стручних тимова за унапређење система квалитета и решавање одређених проблема у установи.
Услуге правних и општих послова
  • Обављају све правне послове у оквиру делатности установе,
  • Израђују све врсте уговора које болница закључује, општих аката, одлука, решења;
  • Израђују нормативна аката болнице;
  • Прате и тумачее све законска и подзаконска аката, пружају правну помоћ запосленима; луге управљања
Услуге акономских и финансијских послова
  • Обављају све економске, финансијске и рачуноводствене активности
Услуга јевне набавке
  • Брине о осигурању најефикаснијег и најекономичнијег трошења јавних средстава
Услуга исхране болесника
  • Бави се складиштењем, рипремом и обрадом хране и производњом.
Одељење за техничке послове
  • Обавља текуће и инвестиционо одржавање објеката, опреме и инвентара, сервисирање и испитивање исправности уређаја и опреме из своје надлежности.

Кадрови[уреди | уреди извор]

У болници ке запослено 155 радника, од тога броја медицински кадар чини 85 радника, а немедицински кадар 70 радника.

Медицински кадар
  • 6 лекара специјалиста
  • 4 специјализанта из психијатрије
  • 2 психолога
  • 1 дефектолог
  • 1 педагог психолог
  • 2 социјалнњ радника
  • 63 медицинских сестара/техничара
  • 10 болничара
Немедицински кадар
  • 70 радника

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Болнички сектор - Агенција за сертификацију, акредитацију и унапређење квалитета здравствене заштите Републике Српске”. www.askva.org. Приступљено 18. 10. 2020. 
  2. ^ а б в г д „JZU Bolnica za hroničnu psihijatriju Modriča”. www.bolnicamodrica.net (на језику: српски). Приступљено 19. 10. 2020. 
  3. ^ а б „Odeljenja i službe U:JZU Bolnica Bolnica za hroničnu psihijatriju Modriča”. www.bolnicamodrica.net (на језику: српски). Приступљено 2022-11-24. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]