Пређи на садржај

Споменик Црвеноармејцима на Тргу Републике у Београду

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Споменик Црвеноармејцима на Тргу Републике у Београду.[1]

Споменик Црвеноармејцима на Тргу Републике у Београду познат и као Споменик с крстом и петокраком био је јединствени споменик са гробницом те врсте у Србији, изграђен 1944. године на Тргу Републике (тада Позоришном тргу) у Београду, после Другог светског рата у част страдалим црвеноармејцима у Београдској операцији. Био је то првоизграђено спомен обележје у Београду, међу подигнутих 18 великих и 32 мала споменика борцима Црвене армије, од 15. до 30. новембра 1944. године. [н. 1]

Десет година касније спомен обележје је уклоњено а посмртни остаци црвеноармејаца из гробнице су премештени у новоформирано Гробље ослободилаца Београда.[2]

Историја

[уреди | уреди извор]
Смотра ослободилаца на Тргу Републике октобра 1944.

Пошавши од чињенице да су споменици, знаменита места, и меморијали, који су својим садржајем посебно организовани око догађаја или личности које су на кључан начин обележиле историју Београда на крају Другог светског рата, међу ослободиоцима Београда јавила се жеља да се сахраном у спомен костурници и изградњом споменик на централном београдском тргу инкорпорира у памћење становништва, колективни идентитет заједништва Руског и Српског народа у борби против окупатора.

Према писању Политике од 28. октобра 1944. сахрана је обављана у присуству генерала Жданова и Мијалка Тодоровића, политичког комесара Првог корпуса. Јосип Броз није присуствовао, јер је у то време боравио у Вршцу.[3]

Споменик на тада Позоришном тргу а данас Тргу Републике, настао је из два разлога, која су наметнули Совјети, а из политичких разлога прихватила и послератна југословенска власт:[4]

Сахрана бораца везано за место страдања

Вођени овим циљем, само два дана по завршетку борби у Београду, 22. октобра 1944. године,[5] у овој гробници положена су тела 22 бораца Црвене армије погинулих током Београдске операције, 4. гвардијског механизованог корпуса, 236. и 73. стрељачке дивизије.

Испуњавања јавних простора

Велике већине места и градова Србије у којима су совјетски борци пали током окршаја, масовно су сахрањивани на централним градским трговима, па је тако и на данашњем Тргу Републике накнадно подигнут бели мермерни споменик на месту покопа црвеноармејаца, чиме је испуњен и овај циљ Совјета.

Након разлаза са Совјетима, с краја 1940-тих споменик је, у политичком смислу, постао непожељан подсетник на поједине ратне епизоде и операције и стога је најчешће занемариван. Међутим до промене статуса према споменику по доношењу Резолуције Информбироа јуна 1948. није дошло, јер је споменика на Тргу Републике, још извесно време остао место сећања и комеморативних пракси организованих поводом дана ослобођења главног града и октобра 1949.[6]и 1950. године.[7]

Уклањање споменика

[уреди | уреди извор]

Десет година касније, тачније марта 1954. године спомен обележје је уклоњено а посмртни остаци Црвеноармејаца су премештени у новоформирано Гробље ослободилаца Београда, на основу става одређене друштвене групе у Југославији, која је спонтано желела да конструише заједничко сећање, односно памћење,[8]и на тај начин код грађана Србије креира колективно памћење о учешћу Црвеноармејаца у ослобођењу Београда у Другом светском рату, како би се повукла оштра разлика између колективног памћења као друштвене конструкције и писане историје.

Изглед

[уреди | уреди извор]

Споменик тежак неколико десетина тона направљен је од белог гранита. У облику је заобљене плоче са звездом петокраком на врху и два рељефна стуба и постаментом у три нивоа. Са обе стране мермерне плоче су два четворострана рељефна стуба са крстом испод заравњеног врха.

На гранитној плочи уклесана су имена 22 погинулих совјетских војника, а изнад њих текст, само на руском језику:

Вечна слава херојима,

палим у борбама за слободу и независност

наше отаџбине и братске Југославије

Значај споменика и његових обележја

[уреди | уреди извор]

На територији Југославије током Другог светског рата погинуло је и преминуло више од 9.000 совјетских бораца.[н. 2][9][10] Овако велики број погинулих наметнуо је, потребу за одговарајућом сахраном, а потом и за обележавањем њихових гробних места. Тако је настала градња, великог броја гробних комплекса – гробаља, парцела, гробница, костурница, споменика6 и надгробника.[11] У њима је учествовало становништво, органи власти, народни одбори,[12] као и совјетска команда.[13]

У том заносу настало је и ово спомен обележје, под којим су сахрањена 22 совјетска војника, као и многа друга на простору Србије која су према традиционалном схватању послератне југословенске власти као однос између историје и памћења, по коме историја треба да буде подсетник, чувар сећања на колективне догађаје који су записани да би се прославили њихови актери, у име потомства којима ти актери треба да буду узор.[14]

Да је подизање овог споменика као и многих других, имало велики значај за послератну југословенску власт, сведочи не само споменик већ и сам чин свечане сахрана која је претходила постављању споменика.[15]

Тог 22. октобра 1944. формирана је погребна поворка с тенковима на којима су били ковчези с телима 22 војника. Двојица совјетских бораца, који су томе присуствовали, записали су у својим мемоарима да је окупљени народ различито реаговао. Једни су, спуштене главе, ћутке одавали пошту, други су с узбуђењем гледали кретање војске, а трећи нису успели да обуздају емоције па су плакали. На свечаној сахрани су говорили генерал Жданов и Мијалко Тодоровић, а био је присутан и Пеко Дапчевић. Потом је обављено ритуално бацање грумена земље у велику раку ископану на тргу.[16]

О значају овог споменика говори и чињеница да је за југословенску страну, овај споменик много значио, поготово у периоду још увек несређеног питања државног уређења, када је имао за циљ представљање спољнополитичке подршке свакако потребне новим властодршцима.[17]

На то указује и чињеница да је први споменик у тек ослобођеној престоници,[18] и то у самом центру града, подигнут управо црвеноармејцима, а не партизанским борцима. Тиме је и у меморијалном аспекту дат приоритет совјетским војницима, чију је представу креирала власт с циљем увођења и ширења комунистичке идеје и изградње новог идентитета.[19]

У том контексту треба гледати и на крст и петокраку на споменику, који према наводима историчарке Милане Живановићева, није била реткост ни на другим обележјима подигнутим у Србији у част палих црвеноармејаца, недуго после рата. Прецизног објашњења одакле на споменику крст и петокрака нема већ,

...треба рећи да је у Саборној цркви 12. новембра 1944. служен помен погинулим совјетским и југословенским борцима након ослобођења Београда. То упућује да је однос нових власти према Српској православној цркви и њеном статусу у народу у то време био веома обазрив, па се можда крстови на споменику могу тумачити и у том контексту.[16]

Спомен обележје

[уреди | уреди извор]
Спомен-плоча на Тргу Републике
Текст спомен-плоче

Након реконструкције Трга Републике 2019. године постављена је Спомен-плоча од црног мермера на месту где се налазио споменик. На плочи је уклесан текст следеће садржине:[20]

На овом месту се налазило

спомен обележје и гробница

Црвеноармејцима

погинулим у борбама за

ослобођење

Београда

Посмртни остаци Црвеноармејаца

су пренета на гробље

ослободиоцима Београда, које је

свечано отворено на

десетогодишњицу ослобођења

града 20. октобра 1954.

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Прем наводима Милане Живановић, историчарке која је докторирала на теми Руских гробних комплекса у Србији у 20. веку било је планирано да се до децембра 1944. подигну укупно 102 обележја погинулим борцима Црвене армије.
  2. ^ Само у Београдској операцији (од 28. септембра до 20. октобра 1944, не укључујући борбе вођене у јужној Србији септембра и октобра а затим у Срему и Бачкој исте године), било је ангажовано 300.000 совјетских бораца.

Види још

[уреди | уреди извор]

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Bukvić, Dimitrije. „Misteriozni spomenik s krstom i petokrakom”. Politika Online. Приступљено 2021-01-30. 
  2. ^ Југословенска народна армија подиже Спомен-гробље палим борцима за ослобођење Београда : 20. октобар 1954. [Б. м. : б. и.] 1954. COBISS.SR 1024776077
  3. ^ Branko Petranović, Istorija Jugoslavije. Narodnooslobodilački rat i revolucija. 1941–1945, knjiga II, (Beograd: Nolit, 1980), 325.
  4. ^ Милана ЖИВАНОВИЋ Улога команде Црвене армије у подизању гробних места совјетских војника у Србији, Токови историје 1/2019 стр.105
  5. ^ Толубко, Барышев, От Видина до Белграда, 224
  6. ^ Политика, 21. 10. 1949, 3.
  7. ^ Политика, 21. 10. 1950, 3.
  8. ^ M. Halbwachs, Les cadres sociaux de la mémoire, Paris, 1925. Cf. D. Lowenthal, The Past is a Foreign Country, Cambridge, 1985, str. 192
  9. ^ Тимофејев, Руси и Други светски рат у Југославији, 320.
  10. ^ Архив Југославије (АЈ), фонд 837, Кабинет председника Републике, II-3-e-2/29, Информација о уређивању и одржавању гробаља палих бораца савезничких армија у Југославији и гробаља југословенских држављана у иностранству, 3.
  11. ^ Olga Manojlović Pintar, Široka strana moja rodnaja’ Spomenici sovjetskim vojnicima podizani u Srbiji 1944–1945, Tokovi istorije 1–2/2005, 134–144
  12. ^ Olga Manojlović Pintar, Široka strana moja rodnaja’ Spomenici sovjetskim vojnicima podizani u Srbiji 1944–1945, Tokovi istorije 1–2/2005, 139–140
  13. ^ Милана ЖИВАНОВИЋ Улога команде Црвене армије у подизању гробних места совјетских војника у Србији, Токови историје 1/2019 стр.85-87
  14. ^ П. Берк, Историја као друштвено памћење, Часопис за књижевност, културу и друштвена питања , бр. 56(2) ,Београд 1999, 83-92
  15. ^ Милана ЖИВАНОВИЋ Улога команде Црвене армије у подизању гробних места совјетских војника у Србији, Токови историје 1/2019
  16. ^ а б Буквић, Димитрије. „Мистериозни споменик с крстом и петокраком”. Политика онлајн, 28.10.2019. Архивирано из оригинала 29. 10. 2019. г. Приступљено 29. 10. 2019. 
  17. ^ Милорадовић, Лепота под надзором, 228; Милорадовић, „Прах праху“, 94
  18. ^ Manojlović Pintar, „’Široka strana moja rodnaja’ Spomenici sovjetskim vojnicima“, 137.
  19. ^ Manojlović Pintar, „’Široka strana moja rodnaja’ Spomenici sovjetskim vojnicima“,135
  20. ^ „ОВО ЈЕ ПЛОЧА КОЈА ЋЕ НА ТРГУ РЕПУБЛИКЕ ПОДСЕЋАТИ НА ЦРВЕНОАРМЕЈЦЕ”. beogradske.rs (на језику: српски). октобар 2019. Приступљено 30. 1. 2021. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Jokić, Gojko. Jugoslavija: spomenici revolucije. Beograd: Turistička štampa, 1986
  • Republički zavod za zaštitu spomenika kulture. Popis spomen-obeležja iz 1950-tih
  • Beogradska operacija, red. maršala Sovjetskog Saveza Sergeja Semjonoviča Birjuzova i general-pukovnika JNA Rade Hamovića. Beograd: Vojnoistorijski institut Jugoslovenske narodne armije, 1964.
  • Radanović, Milan. Oslobođenje: Beograd, 20. oktobar 1944. Beograd: Rosa Luxemburg Stiftung, 2014.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Споменик_Црвеноармејцима_на_Тргу_Републике_у_Београду&oldid=28302200”