Пређи на садржај

Трг републике (Београд)

С Википедије, слободне енциклопедије
За другa значења, погледајте страницу Трг републике.
Трг
РЕПУБЛИКЕ
Општина Стари град (Београд)
Почетак Француска ул.
Васина ул.
Чика Љубина ул.
Крај Кнез-Михаилова ул.
Коларчева ул.
Македонска ул.
Дужина 120 m
Ширина 100 m
Створена крајем 19. века
Названа 1866.
Стари називи Позоришни трг
Споменик кнезу Михаилу

Трг републике је централни градски трг у Београду, Србија. Налази се у општини Стари град и обухвата простор између „Градске кафане“, биоскопа „Јадран“, Народног позоришта и Дома Војске Србије.[1] Стари назив трга био је Позоришни трг.

Историја

[уреди | уреди извор]

Садашњи трг формиран је после рушења Стамбол-капије (1866) и подизања зграде Народног позоришта (1869). Стамбол-капија, коју су саградили Аустријанци почетком 18. века, налазила се између (тада још неизграђених) споменика кнезу Михаилу и Народног позоришта. То је била највећа и најлепша капија у време док је град био опасан шанцем. Кроз њу је водио пут за Цариград (Истанбул), по коме је и добила овај назив. У народу је Стамбол-капија остала запамћена по томе што су Турци на простору испред ње вршили егзекуцију „сиротиње раје“ набијањем на колац.[2] Приликом заузимања Београда (1806) пред овом капијом смртно је рањен Васа Чарапић, познати војсковођа из Првог српског устанка. У спомен на овај догађај улица у близини овог места добила је његово име,[3] а подигнут је и споменик.[4]

После успостављања српске власти и рушења Стамбол-капије, простор данашњег Трга републике дуго је остао неизграђен. Народно позориште стајало је више од 30 година као једина велика зграда. Када је 6/18. децембра 1882.[5] подигнут споменик кнезу Михаилу,[6] почело је постепено урбано формирање овог трга. На месту данашњег Народног музеја била је подигнута дугачка приземна зграда у којој се, између осталог, налазила позната кафана „Дарданели“, стециште уметничког света. Зграда је срушена да би се на њеном месту 1903. подигла Зграда Управе фондова (од 1952. дом Народног музеја).

Палата Југословенске банке, послератни Југоекспорт, на почетку Коларчеве, подигнута је 1923.

Палата „Riunione”, у којој се налази биоскоп „Јадран“, саграђена је 1930. године. Београдска општина је 1938. усвојила "коначну регулацију" трга.[7]

У малом парку поред Народног позоришта, све до Другог светског рата, налазили су се позната кафана и биоскоп „Коларац“ (зграда је била власништво трговца и добротвора Илије Милосављевића Коларца, одн. земљиште између Поенкареове, Кнежевог споменика, Позоришне и кнеза Павла улице било је власништво Коларчеве задужбине[8]). Овде се налазила првобитна локација посластичарнице „Пеливан”. Зграде на „Коларцу” су разорене у бомбардовању, тако да су након рата раскрчене и површина је асфалтирана, за улицу и „аутомобилску” и тролејбуску станицу. Али асфалт се спуштао тамо где су били подруми ранијих зграда, тако да су у септембру 1951. предузети радови на оправци и постављању дебеле бетонске подлоге.[9]

На простору данашњег Дома штампе, све до Другог светског рата, стајале су старе приземне и једноспратне зграде са трговачким радњама. Већина ових зграда порушена је приликом немачког бомбардовања 6. априла 1941. године. После Другог светског рата уклоњене су трамвајске шине (између два рата овде је била трамвајска окретница) и премештен сквер на којем су кратко време после ослобођења били гробница и споменик борцима Црвене армије палим у борби за ослобођење Београда 1944.[10] (њихови посмртни остаци пренесени су на Гробље ослободилаца Београда). Касније је подигнута и највећа зграда на овом тргу, Дом штампе (1961), у којој се налазе Културни центар Београда са две галерије (Ликовна и „Артгет“), Међународни прес-центар, књижара „Стубови културе“, „Градска кафана“ и др.

Каскадна фонтана између биоскопа „Јадран” и Градске кафане постављена је у октобру 1988.[11]

Трговачко-пословно-културни центар, касније прозван „Стакленац”, свечано је отворен 28. августа 1989, званично од почетка октобра, на две етаже од 4.600 квадрата са 49 локала.[12]

С доласком вишестраначја, трг је често место опозиционих митинга, почевши од 13. јуна 1990. Најпознатије су биле Деветомартовске демонстрације 1991, које су се након интервенције милиције претвориле у нереде. Вук Драшковић, лидер СПО и монархиста, предложио је неколико дана касније да се трг назове Трг Слободе (израз је на митингу поменуо Борислав Михајловић Михиз), па је тај назив фигурирао '90-тих међу опозиционо опредељеним грађанима.

Споменик Браниславу Нушићу је подигнут 1993, на зеленој површини између Позоришта и Стакленца (одн. зграде „Политике” даље у Македонској). Део трга − оивичен улицама Француском, 29. новембра/Деспота Стефана, Македонском и Браће Југовића − назван је Плато др Зорана Ђинћића, у фебруару 2004, пред годишњицу атентата. На саму годишњицу је откривена спомен-плоча у знак сећања. У то време је на том месту планирана градња Градске галерије.

У августу 2018. почиње период реконструкције трга. Почетком септембра 2019. поново је отворен за грађане: уместо ранијих жардињера и зона за седење формиран је широк, чист простор. На коловозе су постављене гранитне коцке, које су неколико пута преслагиване због лоше изведбе − у фебруару 2024. је асфалтиран коловоз испред позоришта. Споменик Кнезу Михаилу је рестауриран у јуну 2020. Нови радови су уследили од марта 2025, ради градње кружног тока, на коме је у фебруару 2026. постављен „Београдски сат”.

Саобраћај

[уреди | уреди извор]

До Трга републике се градским превозом које обезбеђује ГСП Београд може стићи

и ноћним линијама

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Трг републике на мапи Београда
  2. ^ Београдске општинске новине, 1. март 1938.
  3. ^ Васа Чарапић улица
  4. ^ Упознајте Београд - Трг републике
  5. ^ Програм светковине откривања споменика
  6. ^ Скандал због споменика гологлавом кнезу („Вечерње новости“, 5. август 2013)
  7. ^ "Политика", 10. феб. 1938
  8. ^ "Политика", 21. мај 1937
  9. ^ „Поправка улице на Тргу Републике”, Борба, 19. сеп. 1951, стр. 4
  10. ^ „ОВО ЈЕ ПЛОЧА КОЈА ЋЕ НА ТРГУ РЕПУБЛИКЕ ПОДСЕЋАТИ НА ЦРВЕНОАРМЕЈЦЕ”. beogradske.rs (на језику: српски). октобар 2019. Приступљено 30. 1. 2021. 
  11. ^ Борба, 21. окт. 1988, стр. 1 и 5
  12. ^ ВестПоВест: „Отворен београдски 'Бобур'”, Борба, 29. авг. 1989, стр. 3
  13. ^ ГСП Београд, линија 24
  14. ^ ГСП Београд, линија 26
  15. ^ а б ГСП Београд, линија 27
  16. ^ „ГСП Београд, линија 27е”. Архивирано из оригинала 16. 06. 2019. г. Приступљено 02. 06. 2017. 
  17. ^ „ГСП Београд, линија 32е” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 23. 6. 2017. г. Приступљено 2. 6. 2017. 
  18. ^ ГСП Београд, линија 35
  19. ^ а б ГСП Београд, линија 37
  20. ^ ГСП Београд, линија 44
  21. ^ а б ГСП Београд, линија 96
  22. ^ ГСП Београд, линија 15
  23. ^ ГСП Београд, линија 32
  24. ^ ГСП Београд, линија 33
  25. ^ ГСП Београд, линија 47
  26. ^ ГСП Београд, линија 48
  27. ^ ГСП Београд, линија 51
  28. ^ ГСП Београд, линија 56
  29. ^ ГСП Београд, линија 68
  30. ^ ГСП Београд, линија 75
  31. ^ ГСП Београд, линија 101
  32. ^ ГСП Београд, линија 202
  33. ^ ГСП Београд, линија 301
  34. ^ ГСП Београд, линија 304
  35. ^ ГСП Београд, линија 511
  36. ^ ГСП Београд, линија 603
  37. ^ ГСП Београд, линија 704
  38. ^ ГСП Београд, линија 706

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Милан Леко, Београдске улице и тргови : 1872-2006, Београд : Завод за уџбенике, 2006.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

44° 48′ 59.2″ N 20° 27′ 36.4″ E / 44.816444° С; 20.460111° И / 44.816444; 20.460111

Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Трг_републике_(Београд)&oldid=30803320”