Трг републике (Београд)

Из Википедије, слободне енциклопедије

Координате: 44°48′59.2″N 20°27′36.4″E / 44.816444° СГШ; 20.460111° ИГД / 44.816444; 20.460111

За другу употребу, погледајте страницу Трг републике.
BG ulice gl.png
BG ulice gd.png
Трг
РЕПУБЛИКЕ
Map pointer.svg
Beograd centralne opstine.png
Општина Стари град (Београд)
Почетак Француска ул. и Васина ул. и Чика Љубина ул.
Крај Кнез-Михаилова ул. и Коларчева ул. и Македонска ул.
Дужина 120 m
Ширина 100 m
Створена крајем 19. века
Названа 1866.
Стари називи Позоришни трг
Trg Republike1394.JPG
Поглед на споменик кнезу Михаилу и Народно позориште
BG ulice dl.png
BG ulice dd.png

Трг републике је централни градски трг у Београду, Србија. Налази се у општини Стари град и обухвата простор између „Градске кафане“, биоскопа „Јадран“, Народног позоришта и Дома Војске Србије.[1]Стари назив трга био је Позоришни трг.

Историја[уреди]

Садашњи трг формиран је после рушења Стамбол-капије (1866) и подизања зграде Народног позоришта (1869). Стамбол-капија, коју су саградили Аустријанци почетком 18. века, налазила се између (тада још неизграђених) споменика кнезу Михаилу и Народног позоришта. То је била највећа и најлепша капија у време док је град био опасан шанцем. Кроз њу је водио пут за Цариград (Истанбул), по коме је и добила овај назив. У народу је Стамбол-капија остала запамћена по томе што су Турци на простору испред ње вршили егзекуцију „сиротиње раје“ набијањем на колац.[2] Приликом заузимања Београда (1806) пред овом капијом смртно је рањен Васа Чарапић, познати војсковођа из Првог српског устанка. У спомен на овај догађај улица у близини овог места добила је његово име,[3] а подигнут је и споменик.[4]

После успостављања српске власти и рушења Стамбол-капије, простор данашњег Трга Републике дуго је остао неизграђен. Народно позориште стајало је више од 30 година као једина велика зграда. Када је 6/18. децембра 1882.[5] подигнут споменик кнезу Михаилу,[6] почело је постепено урбано формирање овог трга. На месту данашњег Народног музеја била је подигнута дугачка приземна зграда у којој се, између осталог, налазила позната кафана „Дарданели“, стециште уметничког света. Зграда је срушена да би се на њеном месту 1903. подигла Управа фондова (садашња зграда Народног музеја). У малом парку поред Народног позоришта, све до Другог светског рата, налазили су се позната кафана и биоскоп „Коларац“ (зграда је била власништво трговца и добротвора Илије Милосављевића Коларца). Палата "Riunione", у којој се налази биоскоп „Јадран“, саграђена је 1930. године.

На простору данашњег Дома штампе, све до Другог светског рата, стајале су старе приземне и једноспратне зграде са трговачким радњама. Већина ових зграда порушена је приликом немачког бомбардовања 6. априла 1941. године. После Другог светског рата уклоњене су трамвајске шине (између два рата овде је била трамвајска окретница) и премештен сквер на којем су кратко време после ослобођења били гробница и споменик борцима Црвене армије палим у борби за ослобођење Београда 1944. (њихови посмртни остаци пренесени су на Гробље ослободилаца Београда). Касније је подигнута и највећа зграда на овом тргу, Дом штампе, у којој се налазе Културни центар Београда са две галерије (Ликовна и „Артгет“), Међународни прес-центар, књижара „Стубови културе“, „Градска кафана“ и др.

Саобраћај[уреди]

До Трга републике се градским превозом које обезбеђује ГСП Београд може стићи

и ноћним линијама

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. Трг републике на мапи Београда
  2. Мрачна тајна Трга републике
  3. Васа Чарапић улица
  4. Упознајте Београд - Трг републике
  5. Програм светковине откривања споменика
  6. Скандал због споменика гологлавом кнезу („Вечерње новости“, 5. август 2013)
  7. ГСП Београд, линија 24
  8. ГСП Београд, линија 26
  9. ГСП Београд, линија 27
  10. ГСП Београд, линија 27е
  11. ГСП Београд, линија 32е
  12. ГСП Београд, линија 35
  13. ГСП Београд, линија 37
  14. ГСП Београд, линија 44
  15. ГСП Београд, линија 96
  16. ГСП Београд, линија 15
  17. ГСП Београд, линија 27
  18. ГСП Београд, линија 32
  19. ГСП Београд, линија 33
  20. ГСП Београд, линија 37
  21. ГСП Београд, линија 47
  22. ГСП Београд, линија 48
  23. ГСП Београд, линија 51
  24. ГСП Београд, линија 56
  25. ГСП Београд, линија 68
  26. ГСП Београд, линија 75
  27. ГСП Београд, линија 96
  28. ГСП Београд, линија 101
  29. ГСП Београд, линија 202
  30. ГСП Београд, линија 301
  31. ГСП Београд, линија 304
  32. ГСП Београд, линија 511
  33. ГСП Београд, линија 603
  34. ГСП Београд, линија 704
  35. ГСП Београд, линија 706

Литература[уреди]

Милан Леко, Београдске улице и тргови : 1872-2006, Београд : Завод за уџбенике, 2006.