Споменик јеврејским ратницима Балканских и Првог светског рата 1912—1918

С Википедије, слободне енциклопедије
Споменик јеврејским ратницима Балканских и Првог светског рата 1912-1918
Споменик жртвама балканских ратова и Првог светског рата
Опште информације
МестоБеоград
Држава Србија
Време настанка1927.
Тип културног добраСпоменик културе
Надлежна установа за заштитуЈеврејска општина Београд

Споменик јеврејским ратницима Балканских и Првог светског рата 1912–1918 подигнут је 1927. године, у Београду. Налази се на Сефардском гробљу, на такозваној ратничкој парцели. На њему су уклесана имена 132 страдала српска Јевреја.

О споменику[уреди | уреди извор]

Први у низу комеморативних споменика подигнут је 1927. године за јеврејске ратнике страдале у Балканским ратовима и Првом светском рату 19121918, који се налази на Сефардском гробљу. Подизањем тог обележја, истакнут је допринос Јевреја у очувању државе у којој су живели, и вечна захвалност свим београдским Јеврејима који су херојски дали своје животе за отаџбину. Одлуку да се направи споменик донео је, 1924. године, Одбор оформљен у оквиру јеврејске заједнице, на челу са врховним рабином др Исаком Алкалајем.[1] Новац су прикупили рођаци и пријатељи погинулих.

Заслужни уметници за израду овог дела јесу јеврејски архитекта Самуел Сумбул и каменорезац Јосиф Дајч. Споменик се налази на платоу полукружног облика, на тзв. ратничкој парцели, уз сам улаз у гробље. Састоји се из два сегмента - обелиска и каменог блока. У средишту полукружног платоа је обелиск висок осам метара, са четири стуба. На пирамидалном врху налази се двоглави орао раширених крила, а испод њега српски грб са четири оцила. Једна орлова глава гледа у небо, односно у слободу, док је друга погнута ка земљи и симболично тугује са жртвама. На дну обелиска је мотив српске шајкаче, сабље и пушке, а испод је Давидова звезда и Његошеви стихови из „Горског вијенца”, као симболи пријатељства јеврејског и српског народа.[2]

На ивицама платоа су, такође, карактеристични симболи јудаизма, бели лавови, а иза њих су гробови погинулих.

Задњи део споменика затворен је са трапезоидним каменим масивом, састављен од пет плоча, са две пламене светиљке, јеврејски вечни помен умрлима. На средишним хоризонталним и вертикалним плочама исклесана је посвета погинулима, а на две бочне уклесана су имена 132 страдала српска Јевреја. Крај имена постављени су каменчићи, као један од јеврејских обичаја, јер на истом месту почивају земни остаци хероја.[3] Да би успомена на њих била што трајнија подигнут им је овај споменик који ће новим нараштајима најјасније сведочити да су се Српски Јевреји умели одужити својој српској отаџбини, и који ће нове генерације учити да се за отаџбину треба жртвовати.

Споменик је откривен 2. октобра 1927. године у присуству Његовог величанства краља Александра I Карађорђевића, многобројних великодостојника и грађанства.[4] [5] Том приликом председник Удружења резервних официра и ратника Милан Ђ. Радосављевић, рекао је „У име 14.000 резервних официра и организованих ратника полажем овај венац славе, на светле гробове наших ратних другова Мојсијеве вере. Дубоко се клањам њиховим светим сенама, сенима ратника-мојсијеваца који дадоше за слободу Србије и за уједињење нашег троименог народа!”.[6]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Panić, Barbara (2018). Spomeničko-memorijalni kompleks Jevrejskog groblja u Beogradu (на језику: енглески). Beograd : Savez jevrejskih opština Srbije : Jevrejski istorijski muzej. стр. 46. ISBN 978-86-88113-12-0. Архивирано из оригинала 07. 05. 2021. г. Приступљено 12. 03. 2021. 
  2. ^ С, Д. Ј. (2017). „Обнова споменика Јеврејима – српским војницима”. Politika Online. Приступљено 2021-03-12. 
  3. ^ Васиљевић, Бранка (2018). „Споменик историје и културе над отвореним небом”. Politika Online. Приступљено 2021-03-12. 
  4. ^ Raković, Jovan; Mentović, Mento; Pantelić, Zoran; Ajbl, Mirjana (2014). „Srpski Jevreji u borbi za slobodu Srbije 1912-1918 [DVD]” (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 25. 01. 2021. г. Приступљено 12. 03. 2021. 
  5. ^ „Споменик српским ратницима - - Јеврејима”. digitalna.nb.rs. 03. 10. 1927. Приступљено 2021-03-12. 
  6. ^ „Podizanje spomenika palim srpskim Jevrejima - ratnicima u Beogradu i govor predsednika našeg udruženja”. Ratnički glasnik: Organ Udruženja rezervnih oficira i ratnika (на језику: српски). 6 (11-12): 380—382. 1927. Архивирано из оригинала 11. 04. 2021. г. Приступљено 12. 03. 2021. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]