Спомен појаве часног крста у Јерусалиму
_-_%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B0_09072_%D0%AF%D0%B2%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B5_%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%8F_%D0%A1%D0%B2%D1%8F%D1%82%D0%BE%D0%B3%D0%BE_%D0%9A%D1%80%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B0.png)
Спомен појаве Часног Крста у Јерусалиму је хришћански празник. У хришћанској традицији помиње се да се за време владавине цара Констанса, сина светог Константина, и патријарха јерусалимског Кирила, изјутра у девет сати појавио Часни Крст над Голготом простирући се до изнад Горе Маслинске. Хришћани верују да је тај Крст био светлији од сунца и краснији од најлепше дуге. Сав народ, и верни и неверни, оставио је своје послове и у страху и дивљењу посматрао то чудо. Многи неверници су поверовали у Христа, а тако исто и многи јеретици аријевци су оставли своју јерес и вратили се православљу. О овоме знамењу написа патријарх Кирил писмо цару Констансу, који и сам нагињаше аријанству. То се догодило 7. маја 357. године.
Српска православна црква слави ово чудо 7. маја по црквеном, а 20. маја по грегоријанском календару.
Литература[уреди | уреди извор]
- Охридски пролог, Владика Николај Велимировић
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Охридски пролог за 7. мај (20. мај) (језик: српски)