Споразуми о сарадњи четника са НДХ

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Четничке снаге се транспортују камионима НДХ

Све до фебруара 1942. године сви четнички устаници и припадници партизанског покрета били су заједно, иако је било међусобног ривалитета.

Процес сарадње снага ЈвУО на тлу НДХ током Другог свестког рата обухвата усмене и писмене договоре и уговоре о лојалности четничких формација потписане са органима власти НДХ. Из тих уговора, насталих након разлаза партизана и четника на тлу НДХ, четнички одреди обавезују се на сарадњу са органима НДХ. Карактеристични су по томе што се практично врши легализација четничких одреда на тај начин што органи НДХ признају четницима право организовања у замену за потписивање лојалности и престанак сукоба четника са домобранима и усташама. Уговори су потписани са четничким вођама: Урошем Дреновићем (Мркоњић Град, 27. април 1942), Вукашином Марчетићем (Бања Лука, 15. мај 1942), Цвијетином Тодићем (Липац, 22. мај 1942.), Лазаром Тешановићем (Бања Лука, 23. мај 1942.), Радивојем Керовићем (Лопаре, 30. мај 1942) и Радетом Радићем (Бања Лука, 9. јун 1942).

Ти договори најчешће обухватају следеће:

  1. Признавање права четницима од стране НДХ за ношење оружја
  2. Признавање права четницима на одржавање реда на територији под њиховом контролом
  3. Заједничку борбу против НОВЈ
  4. Снабдевање оружјем, муницијом, храном и лековима четника од стране НДХ
  5. Пружање материјалне помоћи породицама погинулих Срба
  6. Пружање материјалне помоћи породицама Срба који су у заробљеништву

Већи део ових уговора садржи декларативне изјаве лојалности НДХ, па чак постоје и примери да се изјављује лојалност поглавнику.

У неким случајевима, НДХ је четницима гарантовала и плате и пензије, као и "бонусе" за убијене или заробљене припаднике НОВЈ. Практично, на тај начин четници су постали помоћне снаге НДХ у борби против партизана.

Током пролећа 1942. главнина четничких одреда у делу НДХ под немачком окупацијом склопила је споразуме о примирју, сарадњи и снабдевању са властима војним и цивилним НДХ. Ови уговори склопљени су услед опасности коју су за обе стране представљали партизане, а у циљу ефикасније борбе против њих. Уговори су одобрени од стране немачких власти. С обзиром да су снаге НДХ биле под тактичком командом немачких надлежних штабова, овим споразумима четнички одреди интегрисали су се у немачки окупациони систем.

Овим одредима заштићено је становништво на територији лојалних одреда од усташких покоља. Међутим, политика сарадње омогућила је концентрацију снага НДХ и немачких снага на другим подручјима, па је током маја, јуна и јула дошло до масовних покоља и депортација српског становништва на Кордуну, Банији и на Козари.

У спровођењу споразума долазило је до повремене затегнутости и до инцидената, али је расућа опасност од НОВЈ условила да се без обзира на то уговори непрекидно обнављају. Након средине 1943. наступила је ситуација присуства бројчано јаких немачких снага на територији НДХ. У тој ситуацији посредовање органа НДХ изгубило је на значају, па је успостављена непосредња сарадња између четника и јединица Вермахта и Вафен-СС-а.

Услови и разлози склапања споразума[уреди]

Састанак четника, домобрана и усташа негде у Босни.

У новембру 1941, Михаиловић и његови сарадници дошли су до закључка да треба заузети тактички пасиван став према осовинским снагама, с обзиром да није наступио прави тренутак за одлучну борбу. У том међувремену, као главни противник наметнули су се партизани, с обзиром на то да су заступали тактику безусловне борбе, те је постојала опасност да у одлучујућим тренуцима опстану као незаобилазан војни и политички фактор. С обзиром да су Немци задржали одбојан став према тактизирању, према њима је заузет став избегавања и неотварања ватре, чак и у ситуацији немачког напада. Италијанске снаге, будући изложене великом притиску партизана, врло радо су прихватиле сарадњу, делом и на сопствену иницијативу. Већ током септембра успостављена је веза са неким четничким лидерима у Далмацији, западној Босни и Херцеговини, а током јануара и фебруара 1942. склопљени су италијанско-четнички савези и у Црној Гори.

На територији НДХ која је спадала у немачку окупациону зону, партизански одреди непрекидно су јачали. Усташки масакри покренули су српске сељаке на отпор. Комунистичка партија мобилисала је скојевске и партијске групе, које су се интегрисале са устаничким групама, дајући им организацију, обезбеђујући садејство и идеологију. Међутим, устанички слојеви били су склони пасивности, непокретности и ангажовању само у одбрану властитих села. Комунисти су заспупали војничко организовање и сталну офанзивност и ван матичних територија. Под утицајем ове унутрашње тензије, међуетничког неповерења, Михаиловићеве пропаганде, одјека партизанско-четничког сукоба у Србији и деловања Михаиловићевих емисара, дошло је до раслојавања унутар партизанских одреда. Од фебруара 1942. у многим одредима изведени су пучеви, у којима би четнички завереници ликвидирали штаб одреда, комунисте и не-Србе, и прогласили одред четничким. 20. фебруара препадом у Вукосавцима ликвидиран је штаб Мајевичког НОП одреда, и преузета власт над главнином одреда, а слично је поновљено током марта и априла 1942. у Четвртом, деловима Трећег и Шестом крајишком одреду, као и у Романијском НОП одредом. У складу са Михаиловићевом тактиком обустављања отворене борбе и чекања правог тренутка, руководства ових одреда успоставила су контакте са властима НДХ ради успостављања примирја.

Снаге НДХ биле су малобројне и већином слабе борбене вредности, а Немци нису располагали снагама којима би им помогли (током 1941. у НДХ је била распоређена само 718. посадна дивизија). Јачање устанка довело је власти НДХ у врло тешку ситуацију, у којој нису имали ефективну контролу на већем делу своје територије. Из тог разлога власти НДХ са задовољсвом су дочекале расцеп у устаничким снагама и прихватиле примирје са четничким одредима.

Склапање уговора[уреди]

Примирје са одредима на територији Босне склопљено је током априла, маја и јуна 1942. године.

  • Урош Дреновић, командантом четничког одреда »Кочић« склопио је споразум са НДХ у Мркоњић Граду 27. априла 1942.[1]
  • Лазар Тешановић, командант четничког батаљона »Мркоњић«, склопио је споразум са НДХ 23. маја 1942.
  • Представници Озренског и Требавског четничког одреда склопили су споразум са властима НДХ 28. маја 1942. у селу Липац[2][3][4]
  • Представници Мајевичког четничког одреда склопили су споразум са властима НДХ 30. маја 1942.[5]
  • Представници четничког одреда „Борја“ склопили су споразум са властима НДХ 9. јуна 1942.[6]

Уговори о примирју и сарадњи садржали су клаузуле о признавању суверенитета НДХ од стране четника, о заједничкој борби против партизана, снабдевању војном опремом, плаћању официра и бораца, збрињавању рањеника и бризи за породице погинулих.

Будући да су немачке војне власти имале тактичку команду у овој области, ови преговори склопљени су са њиховим знањем и одобрењем. Према њиховом гледишту, легализовани четници су потписивањем уговора са властима НДХ ступиле под њихову тактичку команду.

Спровођење уговора у дело[уреди]

Немачки генерал-мајор Фридрих Штал, домобрански официр и Раде Радић, приликом састанка у централној Босни

Немачке снаге, снаге НДХ и легализовани четници, учествовале су у борбама против НОВЈ под немачком тактичком командом у области Мркоњић Града августа, септембра и октобра 1942, као и на Мањачи септембра 1942. На другим местима, као што је Мајевица и околина Зенице, четници су за Немце вршили обезбеђење комуникација.

У италијанској окупационој зони, садејство италијанске војске, снага НДХ и четника обезбеђивано је посредством надређене италијанске тактичке команде (на пример, у операцијама Алфа и Бета). Четничке групе у Лици у октобру 1942. и у марту 1943. потписале су споразме са НДХ[7], и учествовале у заједничким борбама током операција Вајс I и Вајс II и током офанзиве НОВЈ у Лици пролећа 1943.

Мањи део четничких снага није потписао споразуме са НДХ, те су сматрани илегалним снагама. Ипак, с обзиром да нису стварали веће проблеме окупационим властима, као и због хроничне заузетости трупа у борбама против НОВЈ, већином нису узнемиравани.

Михаиловић је ове тактичке договоре сматрао корисним, али је био веома незадовољан формом писмених уговора, јер је то било политички и пропагандно веома незгодно.

Споразуми који су склопљени и успостављена сарадња између четника и НДХ нису били резултат међусобне блискости, него тренутних тактичких потреба. Обе стране задржале су међусобну одбојност. При провођењу споразума долазило је до тешкоћа, одуговлаћчења, инцидената и ситнијих препада и чарки. Ипак, с обзиром на стално растућу опасност од НОВЈ по обе стране, уговори су редовно обнављани.

Најтежи инцидент догодио се 6. априла 1943, кад је једна група припадника Озренског четничког одреда на свом контролном пункту зауставила патролу из састава 369. легионарске дивизије, и убила 6 војника. Као меру одмаде, један пук 369. дивизије средином априла прокрстарио је Озреном. Том приликом дошло је до вишесатне борбе са Озренским одредом. Одред је избегао опкољавање и уништење, а почетком маја 1943, посредством адвоката Бранка Стакића и Ђокана Шарчевића су, „уз одређене услове, у Завидовићима, утаначили са Немцима примирје“ [8] и склопили нови споразум.

Почев од друге половине 1943, а нарочито 1944, област НДХ била је поседнута веома јаким немачким снаама (снагама Друге оклопне армије). У тој фази Немци су се користили четничким јединицама директно, било за оперативне, било за обавештајне задатке, и посредовање органа и штабова НДХ изгубило је на значају.

Референце[уреди]

  1. ^ ЗАПИСНИК О СПОРАЗУМУ ПРЕДСТАВНИКА ЧЕТНИЧКОГ ОДРЕДА »КОЧИЋ« И НДХ ОД 27. АПРИЛА 1942. О ПРИЗНАВАЊУ ВЛАСТИ НДХ И САРАДЊИ У БОРБИ ПРОТИВ НОП-а, Зборник дкумената и података НОР-а, том XIV (четнички документи), књига 1 (1941. и 1942. година), Војноиздавачки завод, Београд - документ број 74, Приступљено 9. 4. 2013.
  2. ^ ПРЕДЛОГ ШТАБА ОЗРЕНСКОГ ЧЕТНИЧКОГ ОДРЕДА ОД 10. МАЈА 1942. КОМАНДАНТУ 4. ДОМОБРАНСКЕ ДИВИЗИЈЕ ЗА САСТАНАК РАДИ SQLАПАЊА СПОРАЗУМА О САРАДЊИ У БОРБИ ПРОТИВ НОП, Зборник дкумената и података НОР-а, том XIV (четнички документи), књига 1 (1941. и 1942. година), Војноиздавачки завод, Београд - документ број 82, Приступљено 9. 4. 2013.
  3. ^ ЗАПИСНИК О СПОРАЗУМУ ИЗМЕЂУ ПРЕДСТАВНИКА ОЗРЕНСКОГ, ТРЕБАВСКОГ И ОДРЕДА »КРАЉ ПЕТАР ИИ« И НДХ ОД 28. МАЈА 1942. О САРАДЊИ У БОРБИ ПРОТИВ НОП-а У ИСТОЧНОЈ БОСНИ, Зборник дкумената и података НОР-а, том XIV (четнички документи), књига 1 (1941. и 1942. година), Војноиздавачки завод, Београд - документ број 89
  4. ^ ДОДАТАК ЗАПИСНИКУ О СПОРАЗУМУ ИЗМЕЂУ ОЗРЕНСКОГ И ТРЕБАВСКОГ ЧЕТНИЧКОГ ОДРЕДА И ПРЕДСТАВНИКА НДХ ОД 28. МАЈА 1942. САЧИЊЕН 9. ЈУЛА 1942. ГОДИНЕ, Зборник дкумената и података НОР-а, том XIV (четнички документи), књига 1 (1941. и 1942. година), Војноиздавачки завод, Београд - документ број 117, Приступљено 9. 4. 2013.
  5. ^ ЗАПИСНИК О ПРЕГОВОРИМА ПРЕДСТАВНИКА МАЈЕВИЧКЕ ЧЕТНИЧКЕ ГРУПЕ И КОМАНДАНТА 3. ДОМОБРАНСКЕ ДИВИЗИЈЕ ОД 30. МАЈА 1942. О ПРИЗНАВАЊУ НДХ И САРАДЊИ СА ВЛАСТИМА НДХ, Зборник дкумената и података НОР-а, том XIV (четнички документи), књига 1 (1941. и 1942. година), Војноиздавачки завод, Београд - документ број 91, Приступљено 9. 4. 2013.
  6. ^ ЗАПИСНИК О СПОРАЗУМУ ИЗМЕЂУ ПРЕДСТАВНИКА ЧЕТНИЧКОГ ОДРЕДА »БОРЈЕ« И НДХ ОД 9. ЈУНА 1942. О ПРИЗНАВАЊУ СУВЕРЕНИТЕТА НДХ И О САРАДЊИ У БОРБИ ПРОТИВ НОП-а, Зборник дкумената и података НОР-а, том XIV (четнички документи), књига 1 (1941. и 1942. година), Војноиздавачки завод, Београд - документ број 103, Приступљено 9. 4. 2013.
  7. ^ Записник о споразуму Медачког четничког одреда и представника војних власти Независне Државе Хрватске склопљеном у Госпићу 6. марта 1943, Зборник докумената и података НОР-а, том XIV (документи четничког покрета Драже Михаиловића), књига 2, јануар - септембар 1943, документ 76, Приступљено 9. 4. 2013.
  8. ^ Миленко Максимовић: Бесмртници Озрена, Требаве и Посавине, Добој, Новинско - издавачка кућа Штампа, (2002). стр. 179

Литература[уреди]