Спољашњи анални сфинктер
| Спољашњи анални сфинктер | |
|---|---|
 | |
 Коронални пресек кроз анални канал. Б. Шупљина мокраћне бешике В.Д. Дуцтус деференс. С.В. Семеник. Р. Други део ректума. А.Ц. Анални канал. Л.А. Леватор ани. И.С. Унутрашњи анални сфинктер Е.С. Спољашњи анални сфинктер. | |
| Детаљи | |
| Нерв | Четврта сакрална грана даје доње хемороидалне гране пудендалног нерва |
| Дејства | Држи анални канал и анални отвор затвореним |
| Идентификатори | |
| Латински | Sphincter ani externus |
| TA | A04.5.04.012 |
| FMA | 21930 |
| Анатомска терминологија | |
Спољашњи анални сфинктер (лат. sphincter ani externus) јесте анатомска овална цевна структура грађена од скелетних мишићних влакна.[1] Дистално, пријања уз кожу која окружује ивицу ануса.[2] У стању мировања сфинктер је у стању тоничке контракције.[1]
Анатомија[уреди | уреди извор]
Спољашњи анални сфинктер има дужину од 8 до 10 сантиметара, а у његовом најширем делу, наспрам ануса, дебљине је око 2,5 сантиметра.
Попречнопругасти мишић сфинктера је наставак пуборекталног мишића . Мишићни комплекс спољашњег аналног сфинктера подељен је на три слоја:
- поткожни део, који је прстенасти мишић;
- површински део, који је елиптични мишић причвршћен за кокцикс;
- дубоки део, блиско повезан са пуборекталним мишићем.
Мишићна влакна спољашњег аналног сфинктера обавијају доњи део унутрашњег аналног сфинктера. Иако су сфинктери у контакту једни са другима, постоји јасно дефинисана граница између њих.
Хистологија[уреди | уреди извор]
Сфинктер се састоји углавном од споро трзајућих влакана која омогућавају продужену континуирану контракцију.[1]
Инервација[уреди | уреди извор]
Главни извор инервације спољашњег аналног сфинктера је пудендални нерв, влакна десног и левог пудендалног плексуса.
Функција[уреди | уреди извор]
Мишићи спољашњег аналног сфинктера, као и дно карлице, имају рецепторе за истезање. Здрав одрасли сфинктер је у стању да контролише пролаз столице кроз сфинктер, њену конзистенцију и присуство гасова.
Ректоанални рефлекс доводи до контракције мишића спољашњег аналног сфинктера.
Појаву реакције дефекације олакшава нагло повећање интраабдоминалног притиска, као резултат, пораста интраректалног притиска, опуштање унутрашњег сфинктера ануса и вољног опуштања мишића спољашњег сфинктера.[3]
Види још[уреди | уреди извор]
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Анатомија црева -
Анатомија хуманог ануса -
Мишићи мушког перинеума. -
Мишићи женског перинеума.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ а б в Gray, Henry; Standring, Susan; Anhand, Neel, ур. (2021). Gray's Anatomy: the anatomical basis of clinical practice (42nd edition изд.). Amsterdam: Elsevier. ISBN 978-0-7020-7707-4.
- ^ Gray, Henry; Gray, Henry; Lewis, Warren H (1918). Anatomy of the human body. Philadelphia,: Lea & Febiger,.
- ^ Колесников Л. Л. Сфинктерный аппарат человека. — СПб.: СпецЛит, 2000. — 183 с. — 1000 экз. — ISBN 5-263-00142-8.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
