Срцопуц

Из Википедије, слободне енциклопедије
Срцопуц
Antennaria dioica.jpg
Научна класификација
Царство: Plantae
Раздео: Magnoliophyta
Класа: Magnoliopsida
Ред: Asterales
Породица: Asteraceae
Род: Antennaria
Биномијална номенклатура
Antennaria dioica
(L.) Gaertn.
Синоними

Gnaphalium dioicum

Срцопуц, смиље или зечје ножице лат. Antennaria dioica је вишегодишња зељаста биљка из породице главочика (Asteraceae).

Име рода је пореклом из латинског од antenna = пипак (по облику длачица), а име врсте из грчког језика од dioicus = дводоман.

Опис биљке[уреди]

Стабло је усправно и обрасло свиленкастим, густим длакама. Доњи листови су сакупљени у розету при основи стабла, а остали су наизменично распоређени по стаблу. Сви листови су на лицу зелени, а на наличју сребрнасто длакави. На врху стабла су главичасте цвасти сакупљене од 3 до 12 у штит. Пошто је биљка дводома разликују се женске главице, које су са скоро кончастим црвеним цветовима, од мушких чији су цветови неугледни и цевасти. Плод је ахенија глатка или рапава дужине до 1 mm.

Станиште[уреди]

Ова биљка расте по сувим и сунчаним местима или у ретким и светлим листопадним шумама планинских предела. Веома је распрострањена.

Хемијски састав дроге[уреди]

Као дрога се користи:

  • вршни део са цвастима (Antennariae dioice flos) или
  • цео надземни део биљке (Antennariae dioice herba), који се ређе употребљава.

Срцопуц је хемијски недовољно проучена биљка, али је познато да садржи:

Употреба[уреди]

Срцопуц се користи у народној медиицни за заустављање унутрашњих крварења из носа, плућа, система за варење као и спољашњих рана које крваре. Улази у састав грудног чаја за лечење хроничног бронхитиса и против кашља. Делује као седатив на снижавање крвног притиска, а као добар тоник за јачање организма.

Ако се правилно користи, у прописаним дозама, нема нежељеног деловања. Код особа преосетљивих на полен биљака из фамилије главочика може доћи до појаве алергије или контактног дерматитиса.

Литература[уреди]

  • Гостушки, Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979.
  • Грлић, Љ: Енциклопедија самониклог јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986.
  • Дјук, А, Џ: Зелена апотека, Политика, Београд, 2005.
  • Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990.
  • Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
  • Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.
  • Којић, М, Стаменковић, В, Јовановић, Д: Лековите биљке југоистичне Србије, ЗУНС, Београд 1998.
  • Лакушић, Д: Водич кроз флору националног парка Копаоник, ЈП Национални парк Копаоник, Копаоник, 1995.
  • Марин, П, Татић, Б: Етимолошки речник, ННК Интернационал, Београд, 2004.
  • Миндел, Е: Витаминска библија, ФаМилет, 1997.
  • Мишић Љ, Лакушић Р: Ливадске биљке, ЗУНС Сарајево, ЗУНС Београд, ИП Свјетлост, 1990
  • Стаменковић, В: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац
  • Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984.

Спољашње везе[уреди]