Стари надгробни споменици у Угриновцима

С Википедије, слободне енциклопедије
Стари надгробни споменици у Угриновцима
Споменици на гробљу у Угриновцима.
Опште информације
МестоУгриновци (Горњи Милановац)
ОпштинаОпштина Горњи Милановац
Држава Србија

Стари надгробни споменици у Угриновцима (Општина Горњи Милановац) груписани су у две веће споменичке групе на локалним гробљима, значајне за проучавање генезе локалног становништва.

Угриновци[уреди | уреди извор]

Село Угриновци налази се у северном делу Општине Горњи Милановац. Граничи се са атарима села Крива Река, Рељинци, Трудељ, Козељ, Штавица и Бољковци. Село је разбијеног је типа. Има варошицу (Центар) и још четири засеока: Мотика, Липет, Голубац и Лисине. Кроз село пролази Ибарска магистрала, а некада је овуда водила и траса пруге уског колосека Београд-Сарајево.[1]

У турским пописима из 1525. и 1528. године село се помиње као Угриновац. Сматра се да је добило назив по Угрима који су се у средњем веку борили за превласт на овим просторима. Ново насељавање становништва извршено је у време Првог српског устанка са подручја Старог Влаха, Босне и околине Ужица. Сеоска слава је Мали Спасовдан.[1]

Гробља[уреди | уреди извор]

Постоје два сеоска гробља: „Радоичића” гробље (ближе Љигу) и гробље на брду изнад варошице. На оба су заступљени сви типови надгробних обележја карактеристични за руднички крај и временски распон од почетка 19. до половине 20. века.[2]

Стари споменици на „Радоичића” гробљу[уреди | уреди извор]

Стари споменици на гробљу изнад варошице[уреди | уреди извор]

Стари, доњи део гробља је простран и добро одржаван.

Крајпуташи[уреди | уреди извор]

У близини Ибарске магистрале постоји већи број крајпуташа.[3]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Вучићевић, Др Слободан (2016). Горњи Милановац и његова села. Београд: Културно-просветна заједница Србије. ISBN 978-86-7596-190-1. 
  2. ^ Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”. 
  3. ^ Савовић, Саша (2009). Срце у камену : крајпуташи и усамљени надгробници рудничко-таковског краја. Београд: Службени гласник. ISBN 978-86-519-0181-5. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9. 
  • Николић, Радојко (1998). Каменописци народног образа : каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: Литопапир. 
  • Савовић, Саша (2009). Срце у камену : крајпуташи и усамљени надгробници рудничко-таковског краја. Београд: Службени гласник. ISBN 978-86-519-0181-5. 
  • Ракић, Милоје Т; Павловић, Јеремија М (2010). Качер : насеља, порекло становништва, обичаји. Сану: Службени гласник : САНУ. ISBN 978-86-519-0754-1. 
  • Крстановић, Божидар; Радоњић Живков, Естела; Кесић-Ристић, Сања (2012). Народно градитељство општине Горњи Милановац. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе - Београд. ISBN 978-86-6299-006-8. 
  • Вучићевић, Др Слободан (2016). Горњи Милановац и његова села. Београд: Културно-просветна заједница Србије. ISBN 978-86-7596-190-1. 
  • Николић, Радојко (2018). Камена књига предака : о натписима са надгробних споменика западне Србије (2, допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.