Пређи на садржај

Трудељ

Координате: 44° 12′ 00″ С; 20° 25′ 00″ И / 44.2° С; 20.416666° И / 44.2; 20.416666
С Википедије, слободне енциклопедије
Трудељ
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округМоравички
ОпштинаГорњи Милановац
Становништво
 — 2011.Пад 336
Географске карактеристике
Координате44° 12′ 00″ С; 20° 25′ 00″ И / 44.2° С; 20.416666° И / 44.2; 20.416666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина403 m
Трудељ на карти Србије
Трудељ
Трудељ
Трудељ на карти Србије
Остали подаци
Позивни број032
Регистарска ознакаGM

Трудељ је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 336 становника. Удаљено је 30 км од Горњег Милановца. Налази се на путу за Белановицу, на надморској висини од 250 до 650 м и на површини од 2.426 ха.[1]

Село је имало општину и школу, а припадало је црквеној парохији у Белановици – црква Свете Богородице. Сеоска слава је недеља пред Младог светог Николу.[1]

Историја[уреди | уреди извор]

Трудељ је први пут поменут 1525. године у турском попису. Тада је носио име Тврдин и имао је два дома. На основу једне легенде, „проклета Јерина” је при зидању града Островице терала трудне жене да кулуче и носе камење за изградњу града, па је тако настало име Трудељ. Староседелачко становништво овог села се иселило пред доласком Турака, осим четири породице чији потомци и данас настањују ово село. Највећи део становништва се у 18. веку доселио из Старог Влаха и околине Ужица.[1]

У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 141 ратника. Погинуло их је 84 а 49 је преживело.[1]

Село је претрпело штету у поплавама маја 2014. године.[2] Овде се налазе Крајпуташ Василију Јовановићу у Трудељу, Крајпуташ Милићу Матићу у Трудељу, Крајпуташ Владимиру Младеновићу у Трудељу, Крајпуташи Ивану и Душану Петровићу у Трудељу, Три крајпуташа у Трудељу.

Демографија[уреди | уреди извор]

У пописима село је 1910. године имало 1.150 становника, 1921. године 804, а 2002. године тај број је спао на 423.[1]

У насељу Трудељ живи 358 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 47,3 година (46,7 код мушкараца и 47,9 код жена). У насељу има 143 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,87.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 925
1953. 914
1961. 875
1971. 781
1981. 649
1991. 531 524
2002. 410 423
2011. 336
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
408 99,51%
непознато
  
2 0,48%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 406. 
  2. ^ У селу више нема живота („Вечерње новости“, 24. мај 2014)
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]