Старост Земље

Из Википедије, слободне енциклопедије

Старост Земље је процењена на 4,55 милијарде (4.55 × 109) година.[1][2][3] Ова старост је заснована на доказима из радиометријског датирања старости метеоритског материјала и у складу је са старошћу најстаријих познатих узорака са земље и месеца. Након научне револуције и развоја радиометријског датирања старости, мерења олова у минералима богатих уранијумом су показала да су неки узорци били старији од милијарду година.[4]

Ова процена представља компромис између најстаријих земаљских минерала - малих кристала циркона на подручју Џек хилз-а (Jack hills) Западне Аустралије - и астрономских и планетолошких процена старости Сунчевог система. Докази на основу радиометриског одређивања старорсти циркона даље потврђују да је Земља стара најмање 4,404 милијарде година.[5][6][7]

Упоређујући масу и луминозитет Сунца с бројним другим звездама, може се закључити да је Сунчев систем много старији од тих стена. Ца-Ал-богате инклузије - најстарији познати тврди састојци унутар метеорита који су се формирали заједно са Сунчевим системом - су стари 4,567 милијарде година,[8][9] давши тако најстарију границу за старост Сунчевог система, а заједно с њим и границу старости Земље.

Претпоставља се да је сажимање Земље започело убрзо након стварања Ца-Ал-богатих инклузија и метеорита. С обзиром на то да се не зна тачно колико дуго је трајало сажимање Земље, а различити теоретски модели варирају од неколико милиона до неколико стотина милиона година, савршено тачну старост Земље је тешко одредити.

Референце[уреди]

  1. „Age of the Earth“. U.S. Geological Survey. 1997. Архивирано из оригинала на датум 23. 12. 2005. Приступљено 10. 1. 2006.. 
  2. Dalrymple, G. Brent (2001). „The age of the Earth in the twentieth century: a problem (mostly) solved“. Special Publications, Geological Society of London 190 (1): 205–221. Bibcode 2001GSLSP.190..205D. DOI:10.1144/GSL.SP.2001.190.01.14. 
  3. Manhesa, Gérard; Allègre, Claude J.; Dupréa, Bernard; and Hamelin, Bruno (1980). „Lead isotope study of basic-ultrabasic layered complexes: Speculations about the age of the earth and primitive mantle characteristics“. Earth and Planetary Science Letters 47 (3): 370–382. Bibcode 1980E&PSL..47..370M. DOI:10.1016/0012-821X(80)90024-2. 
  4. Boltwood, B. B. (1907). „On the ultimate disintegration products of the radio-active elements. Part II. The disintegration products of uranium“. American Journal of Science 23 (134): 77–88. DOI:10.2475/ajs.s4-23.134.78. 
    For the abstract, see: Chemical Abstracts Service, American Chemical Society (1907). Chemical Abstracts. New York, London: American Chemical Society. стр. 817 Приступљено 19. 12. 2008.. 
  5. Wilde, S. A.; Valley, J. W.; Peck, W. H.; Graham C. M. (11. 1. 2001.). „Evidence from detrital zircons for the existence of continental crust and oceans on the Earth 4.4 Gyr ago“. Nature 409 (6817): 175–178. DOI:10.1038/35051550. PMID 11196637. 
  6. Valley, John W.; Peck, William H.; Kin, Elizabeth M. (1999). „Zircons Are Forever“. The Outcrop, Geology Alumni Newsletter. University of Wisconsin-Madison. pp. 34–35 Приступљено 22. 12. 2008.. 
  7. Wyche, S.; Nelson, D. R.; Riganti, A. (2004). „4350–3130 Ma detrital zircons in the Southern Cross Granite–Greenstone Terrane, Western Australia: implications for the early evolution of the Yilgarn Craton“. Australian Journal of Earth Sciences 51 (1): 31–45. DOI:10.1046/j.1400-0952.2003.01042.x. 
  8. Amelin, Y; Krot, An; Hutcheon, Id; Ulyanov, Aa (Sep 2002). „Lead isotopic ages of chondrules and calcium-aluminum-rich inclusions“. Science 297 (5587): 1678–83. Bibcode 2002Sci...297.1678A. DOI:10.1126/science.1073950. ISSN 0036-8075. PMID 12215641. 
  9. Baker, J.; Bizzarro, M.; Wittig, N.; Connelly, J.; Haack, H. (25. 8. 2005.). „Early planetesimal melting from an age of 4.5662 Gyr for differentiated meteorites“. Nature 436 (7054): 1127–1131. Bibcode 2005Natur.436.1127B. DOI:10.1038/nature03882. PMID 16121173. 

Литература[уреди]

  • Chemical Abstracts Service, American Chemical Society (1907). Chemical Abstracts. New York, London: American Chemical Society. стр. 817 Приступљено 19. 12. 2008..