Стефан Комељски

Стефан Комељски
Стефан Комељски
Лични подаци
Датум рођења	XV век
Место рођења	Вологодчина,
Датум смрти	12 јун 1542.
Место смрти	Николајевска Озерска пустиња, Вологодски округ, Руско царство
Световни подаци
Празник	12 (25) јун

Стефан Комељски или Стефан Озерски († 1542) - је преподобни Руске православне Цркве; оснивач и први игуман Николајевског Комељског манастира^[1].

Православна црква помиње Стефана Комељског 12. (25.) јуна^[2].

Биографија

Рођен у Вологдској области у другој половини 15. века^[3]; Стефанов отац је служио на двору кнезова Бордати. Од детињства, чувши много о подвизима монаха Дионисија Глушичког и о строгим општинским правилима установљеним у Глушичком манастиру, он је тајно отишао од куће у Глушице и убрзо се тамо замонашио. Неколико година касније, по благослову игумана, да побољша свој духовни живот, отишао је да лута по манастирима, а затим се настанио у Тихвинском манастиру. Међутим, велики број ходочасника који су долазили да се поклоне овдашњој икони није пријао Стефану, који је од детињства волео самоћу, те је отишао даље на север за мир и спокој^[4].

На обали Комелског језера, на извору реке Комел, отприлике 35 километара јужно од града Вологде, подигао је себи малу капелу у густој шуми и настанио се у потпуној самоћи. Више пута зими му је претила смрт од глади, јер није имао залихе, а није знао ни пут до оближњих села; Само су ловци који су повремено навраћали поткрепљивали њено постојање оскудном приносом. Три године касније, монаси су почели постепено да се окупљају код њега. Када се окупило десетак људи, пожелели су да имају цркву и изабрали су Стефана за вођу. На молбу братије отишао је у Москву код митрополита Данила, који га је рукоположио за свештеника, узвео у чин игумана, обезбедио му благословену повељу и потребни прибор за цркву, а велики кнез Василиј III Иванович је дао него повељу за земље и земље за одржавање манастира^[5]. Подигао је 1534. године манастир са храмом у име Светог Николаја Чудотворца^[6].

Стефан се упокојио у дубокој старости 12. јуна 1542. године. Исте године, након разарања манастира од стране Татара, подигнута је нова црква над гробом покојника, а годину дана касније монах Гуриј, ученик иконописца Андреја Рубљова, насликао је две слике светитеља. по сећању, а убрзо је састављена служба и установљена месна слава у његов спомен 12 ( 25. јун)^[7].

Житије светог Стефана, које је написао непознати аутор, изузетно је ретко у преписима из 17. века и вероватно је састављено крајем 16. века^[8].

Извори

^ „Большой словарь церковнославянского языка Нового времени. Т. I. А–Б / Под ред. А. Г. Кравецкого, А. А. Плетневой”. Русский язык в научном освещении. 2019 (1): 226—231. 2019-07-30. ISSN 1681-1062. doi:10.31912/rjano-2019.1.9.
^ „Свети преподобни Стефан Озерски или Комељски”. Prijateljboziji.com (на језику: српски). Приступљено 2024-09-18.
^ Polosa, S.V. (2022), English-Russian thematic dictionary, OOO «GEOTAR-Media» Publishing Group, стр. 1—144, Приступљено 2024-09-18
^ Lavrent\'jev, G (1971). „А. А. Саваткова, Русские заимствования в марийском языке, Йошкар-Ола 1969. 129 стр.”. Linguistica Uralica. 7 (1): 55. ISSN 0868-4731. doi:10.3176/lu.1971.1.10.
^ Ярцев, А. А. (2009). „Кривошеев Ю. В., Соколов Р. А. Александр Невский: эпоха и память: исторические очерки”. Vestnik Immanuel Kant Baltic Federal University (12): 110—112. ISSN 2223-2095. doi:10.5922/2223-2095-2009-12-20.
^ Калинина, Т. В.; Патрикеева, Э. Г. (2021), Русская ментальность и ее историческое отображение в подготовке женщины к браку и семейной жизни, Институт психологии Российской академии наук, стр. 209—215, ISBN 978-5-9270-0426-3, Приступљено 2024-09-18
^ „Консон Г.Р. Кардинал Великий Инквизитор — идеолог убийства, поддержанный католической церковью”. Философия и культура. 5 (5): 666—675. 2014. ISSN 1999-2793. doi:10.7256/1999-2793.2014.5.11517.
^ Фролова, Марина Михайловна (2020), Императорское Общество истории и древностей российских и развитие в нем болгарской проблематики (первая половина XIX в.), Институт славяноведения РАН, стр. 306—314, ISBN 978-5-7576-0436-7, Приступљено 2024-09-18

[1] „Большой словарь церковнославянского языка Нового времени. Т. I. А–Б / Под ред. А. Г. Кравецкого, А. А. Плетневой”. Русский язык в научном освещении. 2019 (1): 226—231. 2019-07-30. ISSN 1681-1062. doi:10.31912/rjano-2019.1.9.

[2] „Свети преподобни Стефан Озерски или Комељски”. Prijateljboziji.com (на језику: српски). Приступљено 2024-09-18.

[3] Polosa, S.V. (2022), English-Russian thematic dictionary, OOO «GEOTAR-Media» Publishing Group, стр. 1—144, Приступљено 2024-09-18

[4] Lavrent\'jev, G (1971). „А. А. Саваткова, Русские заимствования в марийском языке, Йошкар-Ола 1969. 129 стр.”. Linguistica Uralica. 7 (1): 55. ISSN 0868-4731. doi:10.3176/lu.1971.1.10.

[5] Ярцев, А. А. (2009). „Кривошеев Ю. В., Соколов Р. А. Александр Невский: эпоха и память: исторические очерки”. Vestnik Immanuel Kant Baltic Federal University (12): 110—112. ISSN 2223-2095. doi:10.5922/2223-2095-2009-12-20.

[6] Калинина, Т. В.; Патрикеева, Э. Г. (2021), Русская ментальность и ее историческое отображение в подготовке женщины к браку и семейной жизни, Институт психологии Российской академии наук, стр. 209—215, ISBN 978-5-9270-0426-3, Приступљено 2024-09-18

[7] „Консон Г.Р. Кардинал Великий Инквизитор — идеолог убийства, поддержанный католической церковью”. Философия и культура. 5 (5): 666—675. 2014. ISSN 1999-2793. doi:10.7256/1999-2793.2014.5.11517.

[8] Фролова, Марина Михайловна (2020), Императорское Общество истории и древностей российских и развитие в нем болгарской проблематики (первая половина XIX в.), Институт славяноведения РАН, стр. 306—314, ISBN 978-5-7576-0436-7, Приступљено 2024-09-18

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]