Андреј Рубљов

Уколико сте тражили спортисту под истим именом, погледајте чланак Андреј Рубљов (тенисер).

Андреј Рубљов
Андреј Рубљов на руској поштанској марки
Лични подаци
Датум рођења	1360-е
Место рођења	Велика московска кнежевина,
Датум смрти	17. октобар 1428.(1428-10-17) (67/68 год.)
Место смрти	Андроников манастир,

Андреј Рубљов (рус. Андрей Рублёв, 1360 – 29. јануар 1430) био је значајни руски иконописац. Канонизован је као светитељ 1988.

Живот

Света Тројица - икона Андреја Рубљова

Тачан датум његовог рођења није познат. Године око 1360. се узимају као вероватна година рођења, по томе што се у записима о његовој смрти (1430) помиње да је умро у дубокој старости, што је тада значило после 60-е године живота. Вероватно је живео у Тројици-Св. Сергијева лавра, код Москве, под Никоном Радоњешким, који је постао игуман после смрти Сергија Радоњешког 1392. Рубљов се први пут помиње 1405. године, када је украшавао иконе и фреске за Саборну цркву св. Благовести Московског Кремља, у друштву са Теофаном Грком и Прохором из Городца. Његово име је било последње на листи мајстора, као јуниор и по рангу и по годинама. Теофан је био значајан византијски мајстор, који се преселио у Русију и сматра се да је обучавао Рубљова.

Андреј Рубљов је постао монах пре 1405. и узео име Андреј. Живео је у манастиру Сергијевска лавра близу Москве у заједници сликара, међу којима су познати Теофан Грк и Прохор из Городеца. О овоме се зна, јер се његово име помиње у листи сликара икона и фресака у Благовештенском сабору у Москви. Име му је на дну листе, што значи да је тада био најмлађи и најмање искусан сликар у групи.

Писани записи сведоче да је 1408. сликао (заједно са Данилом Черним) зидове Успењске катедрале у Владимиру и 1425–1427. Катедралу Свете Тројице у Сергијевској лаври. После Данилове смрти, Андреј је у московском Андрониковом манастиру насликао фреске у Катедрали Спаситеља.

Умро је у Андрониковом манастиру 29. јануара 1430.

Уметност Андреја Рубљова

Године 1904, откривена је његова икона Света тројица Старога Завета (или Гостопримство Аврамово, настала вероватно око 1411) и тиме је почела епоха истраживања његовог дела. То је једино дело које му се са сигурношћу може приписати. Данас је ова икона изложена у Третјаковској галерији у Москви.

Композиција иконе приказује сцену из Библије, када су три анђела посетили Сару и Аврама (1. књига Мојсијева 18,1-33). Рубљов се концентрисао на приказивање фигура три госта. Порука дела је многострука. То је, између осталог, апел за јединство у време сукоба међу кнезовима. У исто време, то је израз религијског јединства у тројству (Отац, Син, Свети дух).

Уметност Андреја Рубљова је комбинација две традиције: средњовековног манастирског аскетизма и класичне хармоније византијског сликарства. Ликови на његовим сликама су увек спокојни. Временом, начин на који је сликао, постао је идеал црквеног сликарства и иконосликарства.

На Стоглавом сабору (1551) иконографија Андреја Рубљова је проглашена за идеал у изради црквених слика. Црква га слави 4. јула.

Од године 1959. постоји музеј Андреја Рубљова у Андрониковом манастиру.

Руски режисер Андреј Тарковски је 1966. направио филм Андреј Рубљов, делимично базиран на Андрејевом животу, који је својеврсни споменик овом уметнику.

Смрт и наслеђе

Рубљов је умро у Андрониковом манастиру између 1427. и 1430. Рубљовљев рад је утицао на многе уметнике, укључујући и Дионисија. Стоглави сабор (1551) прогласио је Рубљовљев стил икона као узор за црквено сликарство. Од 1959. године Музеј Андреја Рубљова у Андрониковом манастиру приказује његову и сродну уметност.

Руска православна црква канонизовала је Рубљова за свеца 1988. године, прослављајући његов празник 29. јануара и/или 4. јула.

Године 1966, Андреј Тарковски је снимио филм Андреј Рубљов, лабаво заснован на животу уметника. Ово је постао први (и можда једини) филм произведен у совјетској ери који је уметника третирао као светску историјску личност и хришћанство као аксиом историјског идентитета Русије током турбулентног периода у историји Русије.

Поштовање

• 29. јануар – обележавање годишњице његове смрти (Грчка православна црква)
• 12/13. јун – празник, Синаксија целог Андрониковог манастира (са Андроником, Савом, Александром, игуманима московским и иконописцем Данилом Црним)
• 4. јул – главни празник са списка „руских светитеља Москве и Владимира“ од Никодима (Кононова),
• 6. јул – Сабор свих светих Радоњешких
• Синаксија свих светих Москве – покретни празник у недељу пре 26. августа (ROC)

Галерија

• 
  Рођење Исусово, 1405 (Катедрала Благовести, Московски Кремљ)
• 
  Крштење Исусово, 1405 (Катедрала Благовести, Москва)
• 
  Благовести, 1405 (Катедрала Благовести, Москва)
• 
  Верзија Богородице Владимирске, око 1405
• 
  Св Михаил, 1408 (Иконостас на Успенском сабору, Владимир)
• 
  Св Гаврило, 1408 (Успенски сабор, Владимир)
• 
  Андреј Првозвани, 1408 (Успенски сабор, Владимир)
• 
  Свети Григорије Богослов, 1408 (Успенски сабор, Владимир)
• 
  Богородица из Десиса, 1408 (Успенски сабор, Владимир) Неки мисле да је ово дело Теофана Грка
• 
  Јован Богослов, 1408 (Успенски сабор, Владимир)
• 
  Јован Крститељ, 1408 (Успенски сабор, Владимир)
• 
  Спаситељ устоличен у славу, Христоса у величанству, 1408 (Успенски сабор, Владимир)
• 
  Мучење пакла, 1408-1410 (Владимир)
• 
  Христ Искупитељ око 1410 (Третјаковска галерија, Москва)
• 
  Вазнесење, 1408 (Третјаковска галерија, Москва)
• 
  Апостол Павле, 1410-те (Третјаковска галерија, Москва)

Литература

• Andrei Rublev, a 1966 film by Andrei Tarkovsky loosely based on the painter's life.
• Mikhail V. Alpatov, Andrey Rublev, Moscow: Iskusstvo, 1972.
• Gabriel Bunge, The Rublev Trinity, transl. Andrew Louth, St. Vladimir's Seminary Press, Crestwood, New York, 2007.
• Sergius Golubtsov, Voplosh’enie bogoslovskih idey v tvorchestve prepodobnogo Andreya Rubleva [The realization of theological ideas in creative works of Andrey Rublev]. Bogoslovskie trudy 22, 20–40, 1981.
• Troitca Andreya Rubleva [The Trinity of Andrey Rublev], Gerold I. Vzdornov (ed.), Moscow: Iskusstvo 1989.
• Viktor N. Lazarev, The Russian Icon: From Its Origins to the Sixteenth Century, Gerold I. Vzdornov (ed.). Collegeville, MN: Liturgical Press, 1997.
• Priscilla Hunt, Andrei Rublev's Old Testament Trinity Icon in Cultural Context, The Trinity-Sergius Lavr in Russian History and Culture: Readings in Russian Religious Culture, vol. 3, ed. Deacon Vladimir Tsurikov, (Jordanville, NY: Holy Trinity Seminary Press, 2006), 99-122.(See on-line at phslavic.com)
• Priscilla Hunt, Andrei Rublev's Old Testament Trinity Icon: Problems of Meaning, Intertextuality, and Transmission, Symposion: A Journal of Russian (Religious) Thought, ed. Roy Robson, 7-12 (2002–2007), 15-46 (See on-line at www.phslavic.com)
• Konrad Onasch, Das Problem des Lichtes in der Ikonomalerei Andrej Rublevs. Zur 600–Jahrfeier des grossen russischen Malers, vol. 28. Berlin: Berliner byzantinische Arbeiten, 1962.
• Konrad Onasch, Das Gedankenmodell des byzantisch–slawischen Kirchenbaus. In Tausend Jahre Christentum in Russland, Karl Christian Felmy et al. (eds.), 539–543. Go¨ ttingen: Vandenhoeck und Ruprecht, 1988.
• Eugeny N. Trubetskoi, Russkaya ikonopis'. Umozrenie w kraskah. Wopros o smysle vizni w drewnerusskoj religioznoj viwopisi [Russian icon painting. Colourful contemplation. Question of the meaning of life in early Russian religious painting], Moscow: Beliy Gorod, 2003 [1916].
• Georgij Yu. Somov, Semiotic systemity of visual artworks: Case study of The Holy Trinity by Rublev Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (27. септембар 2011), Semiotica 166 (1/4), 1-79, 2007.
• Allen, O. Wesley Jr. (2009). „Luke”. Ур.: Petersen, David L.; O'Day, Gail R. Theological Bible Commentary. Westminster John Knox Press. ISBN 9781611640304. 
• Aune, David E., ур. (2001). The Gospel of Matthew in current study. Eerdmans. ISBN 978-0-8028-4673-0. 
• Aune, David E. (1988). The New Testament in its literary environment. Westminster John Knox Press. ISBN 978-0-664-25018-8. 
• Balch, David L. (2003). „Luke”. Ур.: Dunn, James D. G.; Rogerson, John William. Eerdmans Commentary on the Bible. Eerdmans. ISBN 9780802837110. 
• Beaton, Richard C. (2005). „How Matthew Writes”. Ур.: Bockmuehl, Markus; Hagner, Donald A. The Written Gospel. Oxford University Press. ISBN 978-0-521-83285-4. 
• Boring, M. Eugene (2012). An Introduction to the New Testament: History, Literature, Theology. Westminster John Knox Press. ISBN 9780664255923. 
• Brown, R.E. (1977). The Birth of the Messiah: A Commentary on the Infancy Narratives in Matthew and Luke. Doubleday & Company. 
• Powell, Mark Allan (1989). What Are They Saying About Luke?. Paulist Press. ISBN 9780809131112. 
• Robinson, Bernard P. (2009). „Matthew's Nativity Stories: Historical and Theological Questions for Today's Readers”. Ур.: Corley, Jeremy. New Perspectives on the Nativity. Bloomsbury. ISBN 9780567613790. 

Спољашње везе

• Одабрана дела Андреја Рубљова
• Андреј Рубљов, творац ликова небеске хармоније
• Andrey Rublev Official Web Site
• Rublev at the Russian Art Gallery
• "The Deesis painted by Andrey Rublev" from the Annunciation Church of the Moscow Kremlin - article by Dr. Oleg G. Uliyanov
• Historical documentation on Andrei Rublev, compiled by Robert Bird
• Venerable Andrew Rublev the Iconographer Orthodox icon and synaxarion