Стојко Стојковић

Стојко Стојковић
Стојко Стојковић
	Стојко Стојковић
Лични подаци
Датум рођења	15. јун 1938.
Место рођења	Брод, Црна Трава, Краљевина Југославија
Датум смрти	21. јул 2006. (68 год.)
Место смрти	Ниш, Република Србија

Стојко Стојковић (Брод, 15. јун 1938 — Ниш, 21. јул 2006) ио је српски сликар и ликовни педагог.

Биографија[уреди | уреди извор]

Основну школу завршио је у Броду, Вишу мешовиту гимназију у Нишу и дипломирао ликовну уметност на Педагошкој академији у Скопљу, у класи професора Борка Лазеског. Предавао је ликовну уметност у основним школама у Нишу.

Један је од првих уметника Ниша који је користио неку врсту перформанса да би пркосио устаљеним клишеима у уметности. Заједно са сликарима Тодором Стевановићем и Радисавом Тркуљом организовао је у граду, на Сувој планини и на обалама Нишаве „уметничке демонстрације“, указујући на исконску везу човека са природом. Као сликар мистично-фантастичног доживљаја природе, створио је самосвојни и препознатљиви израз, остављавивши за собом дела трајне вредности у ликовној уметности Ниша.

Бавио се и израдом мозаика на бројним објектима у Нишу – мозаик на Летњој позорници у Нишкој Бањи, три мозаика у Институту за документацију заштите на раду у Нишу, мозаик у Дому здравља, подни мозаик у Чаиру, мозаик за цркву Св. Николе у Нишу, мозаик за цркву Св. Пантелејмон у родном селу у Броду, код Црне Траве.

Био је учесник низа ликовних колонија у бившој Југославији. Приредио је тридесетак самосталних изложби и учествовао на стотинак колективних.

Награде[уреди | уреди извор]

Прва награда на Трећој изложби југословенског портрета, Тузла, 1975;
Велика диплома на изложби Интернационалног бијенала цртежа и графике, Тузла, 1984;
Награда СИЗ-а културе Низа за изузетна остварења, 1985;
Награда на Годишњој изложби УЛУС-а, Београд, 1985;
Златна значка КПЗ Србије, Београд, 2001.