Стоноге

С Википедије, слободне енциклопедије

Стоноге
Временски распон: Силур - данас
Lithobius forficatus.jpg
Lithobius forficatus
Научна класификација e
Царство: Animalia
Тип: Arthropoda
Подтип: Myriapoda
Latreille, 1802
класе[1]

Chilopoda
Diplopoda
Pauropoda
Symphyla

Стоноге (Myriapoda) су зглавкари који се заједно са инсектима сврставају у подтип унирамија.[2] Припадају им сувоземне врсте са израженом хомономном сегментацијом и са једним или два пара ногу на сваком трупном сегменту. Многе стоноге су отровне, а њихов ујед је јако болан. Отровне врсте стонога су обично обојене јарким бојама, којим упозоравају друге животиње да су опасне.

Спољашња анатомија[уреди | уреди извор]

Тело је покривено хитинском кутикулом која је понекад прожета кречом и подељено је на два региона:

1. главени, на коме се налази :

пар антена
пар мандибула
два пара максила
групе простих очију - оцела;

2. трупни, изграђен од већег броја сегмента (од 10 до 173) на којима се налазе по један или два пара екстремитета (по томе су добили име).

Унутрашња анатомија[уреди | уреди извор]

Стоноге дишу преко трахеја чији су отвори (стигме) распоређени дуж бочних страна тела. Крвни систем је отвореног типа са срцем смештеним на леђној страни и са по паром остија у сваком сегменту. Излучивање се обавља Малпигијевим цевчицама. Црево је у облику праве цеви чије су предње и задње црево обложени кутикулом и имају ектодермално порекло, док је средње црево ендодермалног порекла. Нервни систем је лествичаст, у сваком сегменту се налази по пар ганглија, а у главеном региону су главене ганглије и околождрелне комисуре.

филогенетско стабло подтипа Myriapoda

Класификација и филогенија[уреди | уреди извор]

Подтип стонога подељен је на четири класе: Chilopoda, Diplopoda, Pauropoda и Symphyla. Подтип је настао у Силуру, а филогенетски најпримитивнија је класа Symphyla.

Фамилије[уреди | уреди извор]

Рoдови[уреди | уреди извор]

Врсте[уреди | уреди извор]