Стоноге

С Википедије, слободне енциклопедије

Стоноге
Временски распон: Силур - данас
Lithobius forficatus
Научна класификација e
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Arthropoda
Подтип: Myriapoda
Latreille, 1802
класе[1]

Chilopoda
Diplopoda
Pauropoda
Symphyla

Стоноге (Myriapoda) су зглавкари који се заједно са инсектима сврставају у подтип унирамија.[2] Припадају им сувоземне врсте са израженом хомономном сегментацијом и са једним или два пара ногу на сваком трупном сегменту. Многе стоноге су отровне, а њихов ујед је јако болан. Отровне врсте стонога су обично обојене јарким бојама, којим упозоравају друге животиње да су опасне.

Спољашња анатомија[уреди | уреди извор]

Тело је покривено хитинском кутикулом која је понекад прожета кречом и подељено је на два региона:

1. главени, на коме се налази :

пар антена
пар мандибула
два пара максила
групе простих очију - оцела;

2. трупни, изграђен од већег броја сегмента (од 10 до 173) на којима се налазе по један или два пара екстремитета (по томе су добили име).

Унутрашња анатомија[уреди | уреди извор]

Стоноге дишу преко трахеја чији су отвори (стигме) распоређени дуж бочних страна тела. Крвни систем је отвореног типа са срцем смештеним на леђној страни и са по паром остија у сваком сегменту. Излучивање се обавља Малпигијевим цевчицама. Црево је у облику праве цеви чије су предње и задње црево обложени кутикулом и имају ектодермално порекло, док је средње црево ендодермалног порекла. Нервни систем је лествичаст, у сваком сегменту се налази по пар ганглија, а у главеном региону су главене ганглије и околождрелне комисуре.

филогенетско стабло подтипа Myriapoda

Класификација и филогенија[уреди | уреди извор]

Подтип стонога подељен је на четири класе: Chilopoda, Diplopoda, Pauropoda и Symphyla. Подтип је настао у Силуру, а филогенетски најпримитивнија је класа Symphyla.

Фамилије[уреди | уреди извор]

Рoдови[уреди | уреди извор]

Врсте[уреди | уреди извор]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Myriapoda”. Integrated Taxonomic Information System. 
  2. ^ Ben Waggoner (21. 2. 1996). „Introduction to the Myriapoda”. University of California, Berkeley. Приступљено 9. 11. 2021. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Блесић, Б: Артикулата, ПМФ - Крагујевац, 2002.
  • Догељ, В, А: Зоологија бескичмењака, Научна књига, Београд, 1971.
  • Крунић, М: Зоологија инвертебрата 1, Научна књига, Београд, 1977.
  • Крунић, М: Зоологија инвертебрата 2, Научна књига, Београд
  • Маричек, магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1986.
  • Матоничкин, И, Хабдија, И, Примц - Хабдија, Б: Бескраљешњаци - билогија нижих авертебрата, Школска књига, Загреб, 1998.
  • Marcon, E, Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
  • Петров, И: Сакупљање, препаровање и чување инсеката у збиркама, Биолошки факултет, Београд, 2000.
  • Радовић, И, Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]