Стоноге
Стоноге Временски распон: Силур - данас
| |
---|---|
![]() | |
Lithobius forficatus | |
Научна класификација ![]() | |
Царство: | Animalia |
Тип: | Arthropoda |
Подтип: | Myriapoda Latreille, 1802 |
класе | |
Стоноге (Myriapoda) су зглавкари који се заједно са инсектима сврставају у подтип унирамија. Припадају им сувоземне врсте са израженом хомономном сегментацијом и са једним или два пара ногу на сваком трупном сегменту. Многе стоноге су отровне, а њихов ујед је јако болан. Отровне врсте стонога су обично обојене јарким бојама, којим упозоравају друге животиње да су опасне.
Спољашња анатомија[уреди | уреди извор]
Тело је покривено хитинском кутикулом која је понекад прожета кречом и подељено је на два региона:
1. главени, на коме се налази :
2. трупни, изграђен од већег броја сегмента (од 10 до 173) на којима се налазе по један или два пара екстремитета (по томе су добили име).
Унутрашња анатомија[уреди | уреди извор]
Стоноге дишу преко трахеја чији су отвори (стигме) распоређени дуж бочних страна тела. Крвни систем је отвореног типа са срцем смештеним на леђној страни и са по паром остија у сваком сегменту. Излучивање се обавља Малпигијевим цевчицама. Црево је у облику праве цеви чије су предње и задње црево обложени кутикулом и имају ектодермално порекло, док је средње црево ендодермалног порекла. Нервни систем је лествичаст, у сваком сегменту се налази по пар ганглија, а у главеном региону су главене ганглије и околождрелне комисуре.
Класификација и филогенија[уреди | уреди извор]
Подтип стонога подељен је на четири класе: Chilopoda, Diplopoda, Pauropoda и Symphyla. Подтип је настао у Силуру, а филогенетски најпримитивнија је класа Symphyla.
Литература[уреди | уреди извор]
- Блесић, Б: Артикулата, ПМФ - Крагујевац, 2002.
- Догељ, В, А: Зоологија бескичмењака, Научна књига, Београд, 1971.
- Крунић, М: Зоологија инвертебрата 1, Научна књига, Београд, 1977.
- Крунић, М: Зоологија инвертебрата 2, Научна књига, Београд
- Маричек, магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1986.
- Матоничкин, И, Хабдија, И, Примц - Хабдија, Б: Бескраљешњаци - билогија нижих авертебрата, Школска књига, Загреб, 1998.
- Marcon, E, Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
- Петров, И: Сакупљање, препаровање и чување инсеката у збиркама, Биолошки факултет, Београд, 2000.
- Радовић, И, Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- БиоНет Школа
- Website der Internationalen Gesellschaft für Myriapodologie (auf Englisch)
- Deutsche Website mit Informationen über die Biologie, Systematik, Haltung und Zucht von Tausendfüßern