Страмбото

Страмбото (итал. strambotto, од франц. estrabot – бесмислица) је облик италијанске лирске наративне песме, настао највјероватније на Сицилији, састављен од осам једанаестераца са укрштеном римом (станцом), од којих су седми и осми представљали рипрези (риспето), а касније с парном римом. Ријеђе је имао облик тосканске секстине (сестина), која се састојала од четири стиха са укрштеном римом и рипрезе од два стиха. Страмбото је у почетку имао сатиричан карактер, по угледу на еквивалентну француску форму, али је касније постао изразито љубавна пјесма. У 15. вијеку је ушао у умјетничку поезију. Његовали су га Ђустинијан, Пулчи и Полицијано, а у новијој књижевности Кардучи и Ферари. Пјесме сличне страмботу су писали и неки дубровачки пјесници.

Литература

• D’Ancona, G., Guida bibliografica allo studio dello stramboto, 1951.
• Ruggeri, R. M., „Protostoria dello stramboto”, Studi di fil. ital., XI., 1953.