Сумпорача

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Сумпорача
Hypholoma fasciculare,01.11.jpg
Hypholoma fasciculare
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
H. fasciculare
Биномијално име
Hypholoma fasciculare
(Huds.:Fr.) P.Kumm. (1871)
Синоними
  • Agaricus fascicularis Huds. (1778)
  • Naematoloma fasciculare (Huds.) P.Karst. (1880)

Hypholoma fasciculare или сумпорача је базидиомицетна гљива из фамилије Strophariaceae. Сумпорача је једна од најчешћих гљива наших шума и паркова.[1]

Макроскопски опис[уреди | уреди извор]

Базидиокарп (шешир) 0.5-20 cm, у почетку конвексан, касније широко конвексан или скоро раван, гладак, понекад са широким и ниским испупчењем на врху; боја је у почетку светло и јарко жута, касније сумпорно жута са зеленкастим тоновима, а у центру или на врху пилеуса са тамнијим наранџастим тоновима;[2][3] код младих примерака маргина је повијена према унутрашњости, касније слободна и благо таласаста, често са жутим висећим љуспицама, или крпицама, односно остацима парцијалног вела (velum partiale), крпице касније потамне због нагомиланих спора[4]. Хименофор је сачињен од уских и густо распоређених ламела (листића) које су аднатно постављени (широко прирасли за дршку), у почетку су светложути, а кад сазру споре листића потамне у сумпурно-зелене до љубичасто-браон. Дршка 4-10(15) cm, цилиндрична, танка, шупља, често закривљена и у основи обично сужена, боја је бледожута са браонкастим фибрилозним крпицама; парцијални вео је непостојан и некада формира фибрилозну зону у горњем делу дршке налик непостојаном прстену (annulus)[4]. Месо је светложуто, у основи дршке браонкасто[3], има слаб мирис гљива, а укуса је веома горког.

Микроскопски опис[уреди | уреди извор]

Споре 5.8-7.3 x 3.5-4.3 μm, елипсовидне, глатке, са ситним капљицама, имају задебљен ћелијски зид, са герминативном пором, по боји светло до тамнобраон.[4][2] Базидије 20-23 x 5-6 μm, цилиндричне до клаватне, стеригме носе по 4 спора. Плеуроцистидије 25-36 x 9.5-12 μm, у облику хризоцистидије, лагениформне (у основи широке, на врху сужене) са издуженим вратом и жућкасто пигментиране.[4][5] Хеилоцистидије 20-38 x 6-9 μm, заобљено лагениформне или цилиндричне са проширеним апексом[4]. Пилеипелис састављен од неколико слојева филаментозних хифа паралелно постављених, неке су инкрустриране, интрацелуларно пигментиране, септиране[4]; Хиподермијум састављен од субглобуларних и полигоналних хифалних ћелија дужине 10-30 μm. Трама састављена од испреплетених хијалинских хифа са танким зидовима 3-8 μm.[4][5] Кукасте спојнице (clamp connections) присутне код већине септа.

Екологија и хабитат[уреди | уреди извор]

H. fasciculare је лигниколни сапротроф што значи да се храни мртвом органском материјом и то на пањевима, трулим гранама и корењу и трулим стаблима листопадних и иглолисних дрвенастих биљака. Расте бусенасто, у великим групама, ретко појединачно од раног пролећа до касне јесени, а кад је блага зима и преко целе године.

Јестивост[уреди | уреди извор]

Сумпорача је отровна врста. Симптоми тровања су мучнина, повраћање и дијареја,[6][7] а јављају се од 15 минута до 4 сата после јела. У литератури се H. fasciculare углавном наводи као благо отровна врста. Ипак, постоје и подаци о фаталним исходима и приликом тровања са овом врстом пријављени су акутни хепатитис са оштећењем у бубрезима и срцу[8].

Хемијска својства[уреди | уреди извор]

Бројна истраживања су показала да H. fasciculare садржи различите антиоксидативна једињења као токофероле, аскорбинску киселину, каротеноиде итд., a установљена је и висока антимикробна активност против грам-позитивних бактерија,[9][10][11][12]. Фасцикулоли добијени од ове врсте гљива, инхибирају раст неких биљака и инхибирају калцијум-везујући протеин калмодулин.[13]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Hadžić I. (2002). Drugi gljivarski korak. Beograd: Prosveta. стр. 316. 
  2. 2,0 2,1 Hansen, L.; Knudsen, H., ур. (1992). Nordic Macromycetes: Vol. 2. Polyporales, Boletales, Agaricales, Russulales (Vol. 2). Nordsvamp. стр. 474. 
  3. 3,0 3,1 Jordan, P. (2015). Field guide to edible mushrooms of Britain and Europe. Bloomsbury Natural History Publishing. стр. 160. 
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 4,5 4,6 Breitenbach, J.; Kränzlin, F. (1981). Pilze der Schweiz. Band 4. Blätterpilze, 2. Teil. Luzern, Switzerland. стр. 372. 
  5. 5,0 5,1 Bresinsky, A. (1990). A colour atlas of poisonous fungi: A handbook for pharmacists, doctors, and biologists. CRC Press. 
  6. ^ Gopinath, S.; Kumar, S. V.; Sasikala, M.; Ramesh, R. (2011). „Mushroom poisoning and its clinical management: an overview.”. Int. J, 2229, 7456. (Int. J, 2229, 7456.). 
  7. ^ Jo, W. S.; Hossain, M. A.; Park, S. C. (2014). „Toxicological profiles of poisonous, edible, and medicinal mushrooms.”. Mycobiology (42(3), 215-220.). 
  8. ^ Soltaninejad, K. (2018). „Outbreak of Mushroom Poisoning in Iran: April–May, 2018.”. Int J Occup Environ Med (The IJOEM), 9(3 July), 1380-152. (9(3 July), 1380-152.). 
  9. ^ Yayli, N.; Yilmaz, N.; Ocak, M.; Sevim, A.; Sesli, E.; Yayli, N. (2007). „Essential Oil Compositions of Four Mushrooms: Scleroderma verrucosum, Cortinarius infractus, Hypholama capnoides and Hypholama fasciculare from Turkey.”. Asian Journal of Chemistry, 19(5), 4102 (19(5), 4102). 
  10. ^ =Barros, L.; Venturini, B. A.; Baptista, P.; Estevinho, L. M.; Ferreira, I. C. (2008). „Chemical composition and biological properties of Portuguese wild mushrooms: a comprehensive study”. Journal of agricultural and food chemistry, 56(10), 3856-3862 (56(10), 3856-3862). 
  11. ^ Ferreira, I. C.; Barros, L.; Abreu, R. (2009). „Antioxidants in wild mushrooms”. Current Medicinal Chemistry (16(12), 1543-1560). 
  12. ^ Alves, M. J.; Ferreira, I. C.; Dias, J.; Teixeira, V.; Martins, A.; Pintado, M. (2012). „A review on antimicrobial activity of mushroom (Basidiomycetes) extracts and isolated compounds”. Planta medica, (78(16), 1707-1718). 
  13. ^ Hanson, J. R. (2008). Chemistry of fungi. Royal Society of Chemistry. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

  • Медији везани за чланак Hypholoma fasciculare на Викимедијиној остави