Супергалактички кластери

Из Википедије, слободне енциклопедије

У астрономији, супергалактички кластери или суперјата су асоцијације на јата и група галаксија.

Општи појмови[уреди]

Суперјата чине највеће познате структуре у свемиру. Њихово постојање говори да галаксије нису распоређене једнако; већина је распоређена у групама и јатима, у групама их има око педесет милијарди а у јатима их има више милијарди. Та галактичка јата и групе као и неколико изолованих галаксија чине струтуре још већих размера названи суперјата.

Оне су често подељене на јата названа галактички облак. Простор између суперјата као да је лишен материје. Постојање још већих стреуктура као што су галактичке струне је дискутабилан.

Карактеристике[уреди]

По Гајонгу Чону,[1] величина суперјата може бити од више десетина парсека до око 150 x h-1 парсека.

Облик супергалактичког кластера је ирегуларан, често спљошен и стањен или влакнаст и генерално гледано није сферично симетричан.

Историја[уреди]

суперјато је први пут употребљено 1958. године од стране француско-америчког астронаута Жерарда де Вакулера.[2]

Гајонг Чон је први говорио о суперјату први пут 1961. од стране Џорџа Абела[3] да би била потврђена 1973. године од стране Ричарда Богарта и Роберта Вагонера[4] као и од стране Мајкла Хосера и Џејмса Пибла.[5]

Примери[уреди]

Локално суперјато[уреди]

Млечни пут је део локалне групе која је са своје стране део локалног суперјата који је ширине око 18,4 милиона парсека. Та структура је део суперјата Девице који је део још веће структуре назване Ланиакеа откривене 2014. године.

Блиска суперјата[уреди]

  • Хидра-Кентаур
  • Персеј-Риба
  • Паун-Индијанац
  • Беренцове власи
  • Феникс
  • Сулкптура
  • Херкул
  • Лав
  • Шаплеј

Далека суперјата[уреди]

  • Риба-Кит
  • Говедар
  • Сат
  • Корона боралис
  • Коломб
  • Водолија
  • Водолија Б
  • Водолија-Јарац
  • Водолија-Ован
  • Ован А
  • Длето
  • Змај
  • Змај-Велики Медвед
  • Пећ-Ерида
  • Ждрал
  • Лав А
  • Лав-Девица
  • Микроскоп
  • Пегаз-Риба
  • Риба
  • Риба-Ован
  • Велики Медвед

Каталог[уреди]

Велики број каталога је обликован нарочито од стране Херберта Џ. Рода, Рејмонда Сонеира, Мајкла Веста и других.

Види још[уреди]

Повезани чланци[уреди]

Референце[уреди]

  1. Гајонг Чон, Ханс Боехрингер, Крис Колинс и Мартин Краус, « Карактеризација суперјата са дистрибуцијом галактичких јата », Астрономија и астрофизика, изд. 567,‎ јул 2014, A144
  2. Жерар де Вакулорс, « Љади докази за локалне суперјата галаксија: обртање и проширење », Астрономски журнал, изд. 63, бр. 7,‎ јул1958, с. 253-265
  3. Џорџ О. Абел, « Докази о јатима галаксија другог реда и интеракције између галактичких јата », Астрономски журнал, изд. 66, бг. 10,‎ децембар 1961, с. 607-613
  4. Ричард С. Богарт и Роберт В. Вагонер, « Ефекти кластера међу јатима галаксија и квазарима », Астрофизички журнал, изд. 181,‎ мај 1973, с. 609-618
  5. Мајкл Г. Хаусер и П. Џејмс Е. Пиблс, « Статистичка анализа каталога вангалактичких објеката: II. Абелов каталог богатих јата », Астрофизички журнал, изд. 185,‎ новембар 1973, с. 757-786