Сура (река)
| Сура | |
|---|---|
 Река Сура близу града Алатира | |
| Опште информације | |
| Дужина | 841 km |
| Басен | 67.50/ km2 |
| Пр. проток | 260 m3⁄s |
| Пловност | 394 km од ушћа |
| Водоток | |
| Извор | Приволжско побрђе |
| В. извора | 301 m |
| Ушће | Чебоксарско језеро, река Волга |
| Географске карактеристике | |
| Држава/е |  Русија |
| Насеља | Сурск, Пенза, Алатир, Шумерља, Јадрин |
| Притоке | Алатир, Pyana, Kadada, Barysh, Algashka, Bezdna, Чувашија, Инза, Kirya, Kumashka, Ognevka |
| ДРВ[ru] | 08010500112110000035062 |
| Река на Викимедијиној остави | |
Сура (рус. Сура́, чув. Сăр, ерз. Сура лей) је река у Русији. Десна је притока реке Волге. Протиче кроз Уљановску, Нижегородску и Пензенску област, затим кроз Мариј Ел, Мордовску и Чувашку републику. Дужина реке је 841 km док басен реке износи 67.500 km².[1]
Опис тока[уреди | уреди извор]
На реци су смештени градови (од извора до ушћа): Сурск, Пенза, Алатир, Шумерља и Јадрин а на самом ушћу реке је место Василсурск.
Притоке[уреди | уреди извор]
Леве притоке[уреди | уреди извор]
Десне притоке[уреди | уреди извор]
Водени састав[уреди | уреди извор]
Извор воде су углавном снежне падавине. Просечни годишњи проток воде на ушћу је 260 m³/s. На удаљености 63 km од ушћа у просеку 253 m³/s, максимални до 7.240 m³/s, а најмањи 10,5 m³/s, при чему минимум настаје током јануара и марта, а максимум током априла и маја. Замрзава се у новембру и децембру, а одмрзава крајем марта и априла.
Пловност[уреди | уреди извор]
Сура постаје пловна 394 km од ушћа.
Галерија[уреди | уреди извор]
Сура на ушћу у реку Волгу код места Васиљсурск
Сура код Пензе
Сура код села Качелаја
Пристаниште на ушћу реке
.jpg)
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Рыбное население бассейна реки Суры: видовое разнообразие, популяции, распределение, огранка Архивирано на сајту Wayback Machine (12. март 2017) Ручин А. Б., Артаев О. Н., Клевакин А. А. и др.. ISBN 978-5-7103-3217-7. стр. 272. (језик: руски)
