Тавор

Из Википедије, слободне енциклопедије
Тавор
Hartavor.jpg
Гора Тавор
Географске карактеристике
Надморска висина 575 m
Координате 32°41′14″ СГШ; 35°23′25″ ИГД / 32.687114° СГШ; 35.390383° ИГД / 32.687114; 35.390383 Координате: 32°41′14″ СГШ; 35°23′25″ ИГД / 32.687114° СГШ; 35.390383° ИГД / 32.687114; 35.390383
Географија
Тавор на мапи Израела
Тавор

Тавор или Табор (хебр. הר תבור), (грч. Ορος Θαβωρ) је издвојена планина висине 588 метара у источном делу Израелске долине, у доњој Галилеји, 9 km југоисточно од Назарета.

У хришћанству се поштује као место Преображења Господњег. На врху планине, постоје два активна манастира: православни и римокатолички. У сваком од њих верују да је изграђен на месту Преображења.

Порекло имена[уреди]

Гора Тавор, 1851.

Тавор (Табоуреау) значи централна купола простора. Таворска гора је потпуно одвојена од ланца планина и заобљен од базе до врха, па отуда име.

Гора Тавор се често узима као пример узвишеног и величанственог. Дакле, Пророк Јеремије пореди египатског цара, његову славу и моћ међу народима, са Тавором између планина (Јер 46:18).

Историја[уреди]

Звоно и врата православног манастира на врху Таворске горе

Нови Табор се помиње у Библији као граница земљишта три племена Израиљевих: Завулонова, Исахарова и Нефалимова (Нав 19:22).

Врх планине Тавор је од Антиоха Великог (218. п. н. е.) па све до римског освајања и уништења Јерусалимa био утврђени град.

Традиционалне црквене заједнице од давнина признају гору Тавор, за гору Преображења, иако се име планине не спомиње у јеванђељима.

Спољашње везе[уреди]