Тактахаркањ

Координате: 48° 05′ 27″ С; 21° 07′ 41″ И / 48.09096° С; 21.12802° И / 48.09096; 21.12802
С Википедије, слободне енциклопедије
Тактахаркањ
мађ. Taktaharkány
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Мађарска
РегионСеверна Мађарска регија
ЖупанијаБоршод-Абауј-Земплен
СрезСеренч
Становништво
Становништво
 — 3.594[1]
 — густина92 ст./km2
Географске карактеристике
Координате48° 05′ 27″ С; 21° 07′ 41″ И / 48.09096° С; 21.12802° И / 48.09096; 21.12802
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина39,13 km2
Тактахаркањ на карти Мађарске
Тактахаркањ
Тактахаркањ
Тактахаркањ на карти Мађарске
Поштански број3922
Позивни број(+36) 47
Веб-сајт
https://taktaharkany.hu/

Тактахаркањ (мађ. Taktaharkány) је историјски град у северној Мађарској, у жупанији Боршод-Абауј-Земплен (Borsod-Abaúj-Zemplén).[2]

Историја[уреди | уреди извор]

Мочварно подручје Тактакеза је већ било насељено током досељавања Мађара не ове просторе. Насеље се први пут писмено помиње 1219. године у Варади регеструму. У наредним вековима село је прешло у руке неколико племићких породица, све до 1594. године, када је ердељски кнез Жигмонд Ракоци постао властелин. Остало је власништво породице Ракоци до пада Ракоцијеве борбе за слободу, када је постало власништво грофова Аспремонт, а касније и Краљевске коморе. За скоро потпуно реформисано становништво села почели су да граде камену цркву 1793. године, која је освећена 1806. године и стоји и данас. Велики део некадашњег имања Ракоција изнајмио је од 1855. до 1945. финансијер аустријског јеврејског порекла, Филеп Копељ. На основу властелинства, породица је променила име у Харкањир и касније стекла титулу барона.

Популација[уреди | уреди извор]

Године 2001. 84% становништва насеља се изјаснило као Мађари, 16% Роми.[3]

Током пописа из 2011. године, 88,6% становника се изјаснило као Мађари, а 16,1% као Роми (11,3% се није изјаснило, због двојног држављанства, укупан број може бити већи од 100%).

Верска дистрибуција је била следећа: римокатолици 39,2%, реформатори 23,9%, гркокатолици 1,7%, неденоминациони 5% (29,2% није одговорило).[4]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Gazetteer of Hungary, 1 January 2015. Hungarian Central Statistical Office.
  2. ^ „Központi Statisztikai Hivatal (KSH)”. Архивирано из оригинала 21. 09. 2008. г. Приступљено 07. 12. 2022. 
  3. ^ A nemzetiségi népesség száma településenként
  4. ^ Taktaharkány Helységnévtár

Спољашње везе[уреди | уреди извор]