Шарошпатак

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Шарошпатак
мађ. Шарошпатак
Sárospatak - Castle.jpg
Замак Шарошпатак
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Мађарска
РегионСеверна Мађарска регија
ЖупанијаБоршод-Абауј-Земплен
СрезШарошпатак
Становништво
Становништво
 — 13.357
 — густина96,04 ст./km2
Географске карактеристике
Координате48°19′08″ СГШ; 21°33′59″ ИГД / 48.31897° СГШ; 21.56636° ИГД / 48.31897; 21.56636Координате: 48°19′08″ СГШ; 21°33′59″ ИГД / 48.31897° СГШ; 21.56636° ИГД / 48.31897; 21.56636
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина139,08 км2
Шарошпатак на мапи Мађарске
Шарошпатак
Шарошпатак
Поштански број3580
Позивни број49
Веб-сајт
sarospatak.hu

Шарошпатак (мађ. Sárospatak) град је у Мађарској. Шарошпатак је један од важнијих градова у оквиру жупаније Боршод-Абауј-Земплен.

Шарошпатак је имао 13.357 становника према подацима из 2009. године.

Град Шарошпатак има богату историју и важно је културно средиште у северном делу земље. Како град има и сачувано старо језгро из средњег века, он је данас важно туристичко одредиште у Мађарској.

Географија[уреди]

Град Шарошпатак се налази у североисточном делу Мађарске. Од престонице Будимпеште град је удаљен око 250 километара североисточно. Град се налази у крајње североисточном делу Панонске низије, на реци Бодрог и испод побрђа Земплен. Надморска висина града је око 100 m.

Историја[уреди]

Шарошпатак - споменик Првог светског рата

Ово подручје је насељено од давнина. Шарошпатак је добио статус града 1201. године од стране Емерика Угарског. У средњем веку је био био веома важан због близине трговачких путева према Пољској. За замак који се налази у овом граду, изграђен од стране Андрије II Арпадовића, верује се да је место рођења Елизабете од Угарске.

Шарошпатак је био уздигнут до слободног краљевског града за време Жигмунда Луксембуршког. 1460. године, за време владавине Матије Корвина, град је добио право да држи тржиште. 1575. године куга је побила велики број становника.

Реформација је почела да се шири Мађарском из ове области. Први протестантски факултет, један од најважнијих факултета у Мађарској у то време, основан је 1531. године у Шарошпатаку. Године 1650. Жужана Лорантфи, удовица Ђерђа I Ракоција, кнеза Трансилваније, позвала је чешког професора Јана Амоса Коменског у Шарошпатак. Коменски је живео тамо до 1654, радећи за то време као професор на факултету. За то време је написао нека од својих најважнијих дела. Факултет (од 2000. године факултет Универзитета у Мишколцу) данас носи његово име.

Власници замка Шарошпатак биле су неке од најважнијих особа у мађарској историји. У 16. веку он је био у власништву породице Добо. Балинт Баласи, најважнији мађарски песник тог века, оженио је је Кристину Добо у том замку; млада је била ћерка Иштвана Добоа, који је бранио Јегру од Турака. Касније је замак припао породици Ракоци. Становници града су активно учествовали у одбрани града од Хабзбурговаца коју је предводио Ференц II Ракоци.

Данас је Шарошпатак занимљив историјски град и туристичка дестинација.

Становништво[уреди]

По процени из 2017. у граду је живело 11886 становника.

Демографија
1990.2001.2011.2017.
15.06214.82712.99111.886

Занимљивости[уреди]

  • Плафон једне мале просторије овог замка украшен је фрескама ружа. Учесници Веселини завере одржавали су своје састанке у тој просторији. У латинском термин “sub rosa” значи “под ружом” или “у тајности”
  • Због свог културног значаја, Шарошпатак се понекад назива “Бодрошка Атина”

Градови побратими[уреди]

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Krosno Official Website - Partner Cities”. © 1998 - 2001 Urząd Miasta Krosna. Приступљено 23. 10. 2008. 

Спољашње везе[уреди]