Пређи на садржај

Алшожолца

Координате: 48° 04′ 14″ С; 20° 52′ 49″ И / 48.07068° С; 20.88018° И / 48.07068; 20.88018
С Википедије, слободне енциклопедије
Алшожолца
мађ. Alsózsolca
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Мађарска
РегионСеверна Мађарска регија
ЖупанијаБоршод-Абауј-Земплен
СрезМишколц
Становништво
Становништво
 — 6.044
 — густина232,28 ст./km2
Географске карактеристике
Координате48° 04′ 14″ С; 20° 52′ 49″ И / 48.07068° С; 20.88018° И / 48.07068; 20.88018
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина26,02 km2
Алшожолца на карти Мађарске
Алшожолца
Алшожолца
Алшожолца на карти Мађарске
Поштански број3571
Позивни број(+36) 46
Веб-сајт
http://www.alsozsolca.hu/

Алшожолца (мађ. Alsózsolca) је историјски град у северној Мађарској, у жупанији Боршод-Абауј-Земплен (Borsod-Abaúj-Zemplén). Удаљен је 13,4 километара од Мишколца, главног града регије.

У 19. и 20. веку у месту је живела јеврејска заједница. Године 1930. у месту је било 75 Јевреја. Немачка је окупирала Мађарску у марту 1944. године, а 10. јуна 1944. сви Јевреји из села су превезени у Аушвиц заједно са онима из оближњих заједница Фелшежолца и Мишколца. Само тројица Јевреја из Алшожолца су преживела.[1]

У селу још увек постоји јеврејско гробље.[2]

Географија

[уреди | уреди извор]

Алшожолца се налази у ниском подручју на обали реке Шајо. Село има путеве који воде до Шајолада на југу, до Фелшежолца на северу, као и ка Онги који иде на североисток. Подручје има вештачка језера настала од напуштених рудника.

Историја

[уреди | уреди извор]

Подручје је насељено још од праисторије а на самом месту села већ у 10. и 11. веку. Ту су од 19. века живели Мађари. Извесно је да је насеље овде постојало већ после најезде Татара, а најстарији писани запис у коме се то име помиње датира из 1281. године. Овде је дрвени мост био једини прелаз за Мишколц.

Од 1296. године село је припадало породици Банфалви Баријус, а потом породици Вај, где су обе породице имале подигнуту цркву. Становници насеља су углавном живели од земљорадње.

Током рата за независност 1848-49, код села је дошло до битке, Мађари су разбили руску војску. Артур Гергеј је имао свој штаб у селу два дана. Мор Јокаи у својим списима пише о сукобима који се дешавају дуж доњег дела реке Шајо Лајоша Гозона је овековечи као „јунака из Жолце“. Пештански адвокат Лајош Гозон „26. јула 1849. године , који се као мајор борио за независност, прешао је реку Шајо са четом војника добровољаца на десну страну реке и изненадио руску батерију која је пуцала, и која се уплашено повукла“.

Насеље је 2007. године добило титулу града.

Демографија

[уреди | уреди извор]

Године 2001. 85% становништва у насељу су били Мађари, 15% су били Роми.[3] Поред тога, у насељу су живела 2 Словака.

Током пописа 2011. године, 85,8% становника се изјаснило као Мађари, 12,4% као Роми, а 0,3% као Немци (14% се није изјаснило, због двојног држављанства, укупан број може бити већи од 100%). Верска дистрибуција је била следећа: римокатолици 32,1%, реформисани 20,5%, гркокатолици 3,4%, лутерани 0,2%, неденоминациони 11,3% (23,6% се није изјаснило).[4]

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]