Тамо далеко

С Википедије, слободне енциклопедије
Српски војници који се повлаче преко Албаније током зиме 1915. године.
Тамо далеко, у извођењу тамбурашког ансамбла Тамбурашко певачко друштво.
Columbia Records, април 1917. године.

Тамо далеко је српска традиционална пјесма која је компонована на грчком острву Крф 1916. у знак сјећања на повлачење Српске војске кроз Албанију током Првог свјетског рата. Постоји више верзија текста пјесме, а све се завршавају са „Живела Србија!”.

Пјесма је постала веома популарна међу српским емигрантима након Првог свјетског рата, а чак је изведена на виолини током сахране српског проналазача Николе Тесле у јануару 1943. као његова посљедња жеља.[1] Симбол српске културе и националног идентитета, почела је да се посматрао као облик државне химне у српској дијаспори током Хладног рата, а неки њени текстови били су забрањени заједно са неколико других пјесмама у комунистчкој Југославији, јер су изражавали препород српског националног осјећања. Идентитет писца и композитора пјесме остао је предмет спора током многих деценија. Историчар Ранко Јаковљевић открио је 2008. да је Ђорђе Маринковић, музичар аматер из села Корбово код Кладова, био првобитни писац и композитор пјесме, компонујући пјесму 1916. и осигуравајући ауторска права у Паризу 1922. године.

Историја[уреди | уреди извор]

Позадина[уреди | уреди извор]

Током Првог свјетског рата, Српска војска повукла се преко Албаније након што су Централне силе напале Краљевину Србију током зиме 1915. године. Српска војска била је разорена глађу, болестима и нападима оружаних група прије него што се прегруписала на грчком острву Крф, гдје умрло много српских војника.[2] Преминули су сахрањивани на мору, а преживјели су те воде навали „Плава гробница”.[3][4]

Пјесма[уреди | уреди извор]

Пјесма је изведена на сахрани српског проналазача Николе Тесле 1943. године.

Тамо далеко је српска традиционална пјесма.[5] Компонована је 1916, у част повлачења Српске војске на Крф и говори о губитку и чежњи за далеком отаџбином. Изводи се у тродјелној метрици и почиње свечано у молу прије преласка на релативни дур доминантног кључа у трећем реду првог стиха, симболизујући наду прије него што се врати молском кључу са почетка.[6]

Српско-америчка група Тамбурашко певачко друштво урадила је снимак пјесме у априлу 1917. године.[7] Пред крај рата, Српска војска се вратила у Србију и поразила аустроугарске и бугарске трупе. Тамо далеко је постала веома популарна међу српским емигрантима.[4] Пјесма је чак изведена на сахрани српског проналазача Николе Тесле у Њујорку у јануару 1943. године. У комунистичкој Југославији, изводили су је Душан Јакшић (1965),[8] Никола Вучетин Бата (1977)[9] и други, али обично без дијела пјесме у којима се изричито помиње Србија. Од око 1985, текстови у којима се помиње Србија и Српска војска поново се појављују у званичним издањима пјесме у Југославији.[10][11][а]

Историчар Андреј Митровић пише о „носталгичном ваздуху жалосне мелодије” пјесме. Тврди да то пружа сјајан увид у колективну психологију и свеукупни морал Српске војске током зиме 1915. године. Тврди да иако је пјесма носталгична, основна идеја је оптимизам.[13] Према аутору Роберту Хадсону „осјећај исконског идентитета, повезан са породицом и нацијом, уграђен је у пјесму, с тим што се отац и син одричу живота за нацију”.[6] Током Хладног рата, Срби у дијаспори почели су пјесму гледати као вид државне химне.[4] Пјесма је била значајна и као На Дрину у историји српске музике.[14] Постала је моћан симбол српске културе и националног идентитета.[6] Изведена је у бугарском филм Крадљивац бресака из 1964. године.[15] Почетком 1990-их Радио-телевизија Србије емитовала је документарни филм који приказује српске ветеране који се враћају на Крф, док се у позадини њежно свира Тамо далеко.[3] Многе варијације пјесме су пјевали српски добровољци током рата у Босни и Херцеговини.[14] Пјесма је и даље популарна међу Србима, како у матици тако и у дијаспори, а снимљено је неколико савремених верзија, међу којима је и верзија Горана Бреговића.[15]

Ауторство[уреди | уреди извор]

Идентитет писца и композитора пјесме био је непознат деценијама. Неколико појединаца је тврдило да су првобитни аутори пјесме. Поједини су тврдили да је Милан Бузин, капелан Дринске дивизије, компоновао и написао пјесму. Други су тврдили да је композитор Димитрије Марић, хирург Треће пољске болнице Шумадијске дивизије. Постојале су тврде да је Михаило Заставниковић, учитељ из Неготина, првобитни композитор и писац пјесме и да је чак објавио једну верзију 1926. године. Историчар Ранко Јаковљевић открио је 2008. да је Ђорђе Маринковић, музичар аматер из села Корбово код Кладова, првобитни писац пјесме и композитор. Компоновао је Тамо далеко на Крфу 1916. и преселио се у Париз послије Првог свјетског рата, гдје је осигурао ауторска права на пјесму 1922. године. Преминуо је 1977. године.[16]


Текст[уреди | уреди извор]

Постоји неколико верзија пјесме Тамо далеко.[17] Уобичајена верзија гласи:[5]

Тамо далеко, далеко од мора,
Тамо је село моје, тамо је Србија.
Тамо је село моје, тамо је Србија.

Тамо далеко, где цвета лимун жут,
Тамо је српској војсци једини био пут.
Тамо је српској војсци једини био пут.

Тамо далеко, где цвета бели крин,
Тамо су животе дали заједно отац и син.
Тамо су животе дали заједно отац и син.

Тамо где тиха путује Морава,
Тамо ми икона оста, и моја крсна слава.
Тамо ми икона оста, и моја крсна слава.

Тамо где Тимок поздравља Вељков град,
Тамо ми спалише цркву, у којој венчах се млад.
Тамо ми спалише цркву, у којој венчах се млад.

Без отаџбине, на Крфу живех ја,
Али сам поносно клиц’о, Живела Србија!
Али сам поносно клиц’о, Живела Србија!

Види још[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Историчар Сабрина П. Рамет тврди да су за вријеме Титовог режима били забрањени само неки текстови пјесме.[12]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Šulović, S. „Nova dokumenta o geniju: Tesla sahranjen uz "Tamo daleko" (на језику: српски). Приступљено 2021-02-16. 
  2. ^ Bock-Luna 2007, стр. 59–60.
  3. ^ а б Judah 2000, стр. 101.
  4. ^ а б в Bock-Luna 2007, стр. 60.
  5. ^ а б Bock-Luna 2007, стр. 59.
  6. ^ а б в Hudson 2007, стр. 166.
  7. ^ March 2013, стр. 97.
  8. ^ Dušan Jakšić - Tamo Daleko 
  9. ^ Nikola Vucetin Bata - Tamo daleko - (Audio 1977) 
  10. ^ Sekstet Skadarlija - Tamo daleko - (Audio 1985) 
  11. ^ Laušević 1996, стр. 132.
  12. ^ Ramet 2002, стр. 36.
  13. ^ Mitrović 2007, стр. 165.
  14. ^ а б Cohen 1998, стр. 129.
  15. ^ а б Iordanova & Makavejev 2006, стр. 29.
  16. ^ Тодоровић, Стојан. „Кладовчанин аутор песме „Тамо далеко. Приступљено 2021-02-16. 
  17. ^ Bock-Luna 2007, стр. 57.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]