Текија (грађевина)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Текија на врелу Буне код Мостара

Текија (арап. tekye) је исламска сакрална грађевина, која служи за окупљање дервиша (суфија) — следбеника исламског мистицизма, религиозно-филозофског правца унутар ислама.[1]

У почетку су дервиши обављали своје обреде у споредним деловима џамије, које су се звали арапским именом »завије« или »рибâт«, да би се касније за ове потребе успоставиле посебне установе које су се назвале текијама.[1] У саставу текије је овећа просторија за заједничке обреде (семахана) унутар које је у зиду смештен и михраб за заједничко боголсужење; стан чувара или главног дервиша (шејха), и за остале дервише (рибит), за подучавање (медреса), понекад са (мусафирханом) — просторијом за путнике-намернике у већим текијама, и јавном добротворном кухињом (имарет). Поред текије се налази и турбе, као и мање гробље за угледније дервише. Дервиши бораве у текији тачно одређене дане у недељи и години, и у том смислу она никако није истоветна са манастирима у хришћанству, имајући у виду да ислам не познаје испоснички и калуђерски живот.[1]

Најпознатије текије на југословенским просторима биле су у Скопљу, Тетову (Харабати Бабина текија), Хаџи-Синанова у Сарајеву и текија на врелу реке Буне код Мостара. [2] Прву текију у Босни и Херцеговини је, према наводима професора Алије Бејтића, 1462. године подигао Гази Иса-бег у Сарајеву на данашњој Бембаши, и била је изграђена од ћерпича и дрвета. У путописима Евлије Челебије из средине 17. века се наводи да је у овом граду било четрдесет и седам места где се састају дервиши.[1] Исламска заједница у БиХ је 1952. године забранила рад свих текија у БиХ[3], да би либерализацијом слободе вероисповети у Југославији крајем 80-их година прошлог века рад неких дервишких редова био обновљен или ново отпочен.[4]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Bejtić (1953). стр. 252.
  2. ^ Tekija / Aleksandrina Cermanović-Kuzmanović, Aleksandar Jovanović ; Chefredakteure Miloje Vasić, Tatjana Cvjetićanin i Miroslav Lazić ; [Übersetzung Jasna Veljanovski, Rosemarie Đukić]. Belgrade : Archäologisches Institut : Nationalmuseum : Zentrum für archäologische Untersuchungen, 2004 (Beograd : Čigoja). ISBN ISBN 86-80093-27-0 (broš.) Проверите вредност параметра |isbn=: invalid character (помоћ).  |first1= захтева |last1= у Authors list (помоћ)
  3. ^ Bejtić (1953). стр. 253.
  4. ^ Henig (2015). стр. 137.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]