Тест мокраће у четири бочице
_(5267841521).jpg)
Тест мокраће у четири бочице стандардни је тест у урологији за доказивање инфламације у хроничном бактеријском простатитусу, на основу добијених и прикупљањем узорака мокраће и секрета простате.[1][2]
Историја[уреди | уреди извор]
Како су тест мокраће у четири први описали Meares и Stamey 1968. године он носи епоним Meares и Stamey тест.[3]
Опште информације[уреди | уреди извор]
Тест мокраће у четири бочице постепено се етаблирао у урологији као стандардни метод за процену инфламације и утврђивање присуства бактерија у доњим мокраћним путевима мушкараца који болују од синдромом хроничног простатитиса. Међутим, велики број уролога не користи рутински овај тест у свакодневној пракси, како због времена потребног за његово извођење, тако и због потешкоћа које су са њим повезане.[4]
Метода[уреди | уреди извор]
Тест мокраће у четири бочице подразумева фракционисано узимање четири различита узорка мокраће (урина), у низу, пре и после масаже простате, и течности простате током масаже простате:[5][6]
Прва бочица (ВБ1) — почетни је, иницијални узорак мокраће и представља узорак из мокраћне цеви. Он представља првих 10 ml урина прикупљеног ујутру и репрезентативан је за инфекцију уретре јер може да садржи било који микроорганизам присутан на овом нивоу.
Друга бочица (ВБ2) — средњи је млаз мокраће, који је пореклом из мокраћне бешике, скупља се одмах након прве бочице и може открити присуство патогених бактерија у мокраћној бешици.
Трећа бочица (ЕПС) — узорк је мокраће током масаже простате, који се добија тако што уролог врши масажу простате пацијента који се испитује, уводећи прст у ректум и врши благи притисак на простату, од бочних ивица ка централно-апикалном делу ове жлезде. Како масажа простате може изазвати ослобађање неколико капи секрета простате овај узорак се зове изражени секрет простате (ЕПС).
Четврта бочица (ВБ3) — узорак је мокраће сакупљен после масаже простате. Ова мокраћа се може сматрати мокраћом из испране уретр и материјала из простате.
Резултати[уреди | уреди извор]
Тест се сматра позитивним када се у течности простате (ЕПС) или у узорку мокраће сакупљеном након масаже простате (ВБ3) пронађе велики број леукоцита (најмање 20 леукоцита приликом микроскопског прегледа трећег узорка мокраће на великом увеличању)[1][2] Број леукоцита се пореди са оним који су нажени у мокраћи првог млаза (ВБ1) и у средини мокрачног тока (ВБ2).
Ако се патогени налазе само у течности простате (ЕПС или ВБ3) или ако је укупна количина патогена у течности простате 10 пута већа од нивоа пронађених у уретри (ВБ1 или ВБ2 ако је налаз озитиван), сматра се да пацијент има хроничнуи бактеријски простатитис.
Позитивност бактеријског истраживања у мокраћи након масаже простате указује на инфекцију семенског тракта.
| Патологија (категорија према National Institutes of Health) | Тест | ВБ1 | ВБ2 | ВБ3 | ЕПС | Коментар |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Акутни простатис (I) | CC | >105/ml | Масажа простате је контраиндикована | |||
| GB | Многo | |||||
| Хронични бактеријски простатитис (II) | CC | Мало | >104/ml | Са рекурентном инфекцијом уринарног тракта. | ||
| GB | Ниједан | Релативно бројни | Многo | |||
| Синдром хроничног карличног бола (IIIA) | CC | Ниједан | Могуће бактерије култивисане у ВБ3 и ЕПС. | |||
| GB | Ниједан | Многo | Нема рекурентних инфекција уринарног тракта. | |||
| Синдром хроничног карличног болаe (IIIB) | CC | Ниједан | ||||
| GB | ||||||
| Асимптоматски инфламаторни простатитис(IV) | CC | Ниједан | Могуће бактерије у ВБ3 и/или ЕПС. | |||
| GB | Ниједан | Много | ||||
| Циститис (заразни) | CC | >105/ml | ± >105/ml | Процењен број леукоцита, или бактериометрија <105/ml. Узорци ВБ1 до ЕПС могу бити вишеструки у присуству контаминационог уретритиса. Због тога је потребно лечити нитрофурантоином и поновити тест. | ||
| GB | ||||||
| Уретритис | CC | >105/ml | Ниједан | |||
| GB | Много | Ниједан | ||||
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ а б Orland, S. M.; Hanno, P. M.; Wein, A. J. (1985). „Prostatitis, prostatosis, and prostatodynia”. Urology. 25 (5): 439—59. PMID 3887726. doi:10.1016/0090-4295(85)90450-9..
- ^ а б Schaeffer, A. J. (2006). „Clinical practice. Chronic prostatitis and the chronic pelvic pain syndrome”. New England Journal of Medicine. 355 (16): 1690—8. PMID 17050893. doi:10.1056/NEJMcp060423..
- ^ а б Meares EM, Stamey TA, Bacteriologic localization patterns in bacterial prostatitis and urethritis, in Invest Urol, vol. 5, n. 5, marzo 1968, pp. 492–518,
- ^ Schaeffer AJ, Clinical practice. Chronic prostatitis and the chronic pelvic pain syndrome, in N. Engl. J. Med., vol. 355, n. 16, ottobre 2006, pp. 1690–8,
- ^ EAU Guidelines, Urological infections, 2021:33–7.
- ^ Kim, S. H.; Ha, U. S.; Yoon, B. I.; Kim, S. W.; Sohn, D. W.; Kim, H. W.; Cho, S. Y.; Cho, Y. H. (2014). „Microbiological and clinical characteristics in acute bacterial prostatitis according to lower urinary tract manipulation procedure”. J Infect Chemother. 20 (1): 38—42. PMID 24462423. doi:10.1016/j.jiac.2013.11.004..
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
