Транспарентност Србија
| Транспарентност Србија | |
|---|---|
| Скраћеница | ТС |
| Основана | 2002. |
| Датум оснивања | 2002. |
| Тип | Непрофитна организација |
| Намена | повећање транспарентности рада државних органа као начина спречавања злоупотребе јавних овлашћења у приватне сврхе (борба против корупције) |
| Метод деловања | превентивно деловање: подизање свести јавности о опасности и штети коју корупција наноси друштву, подстицање реформи и предлагање конкретних препорука |
| Седиште | Београд, Србија |
| Подручје деловања | Србија |
| Руководиоци | Немања Ненадић |
| Матична организација | Транспаренси интернашонал |
| Веб-сајт | www |
Транспарентност Србија (ТС) је нестраначка, невладина и непрофитна организација посвећена борби против корупције у Србији. Део је мреже националних огранака организације Транспаренси Интернешнел и акредитовани заступник те организације у Републици Србији.
Историја[уреди | уреди извор]
Transparency International је успоставио сарадњу са активистима цивилног друштва у Србији крајем деведесетих година. Испрва су активности Transparency International у Србији биле организоване у оквиру Европског покрета, а први председник огранка био је др Предраг Јовановић. У то доба, у првој години након петооктобарских политичких промена, које су као један од циљева прокламовале и борбу против корупције, организована је серија округлих столова о корупцији у разним областима друштва (“отворено о корупцији”), промоција добре праксе транспарентности нарочито на локалном нивоу (Нови Београд, Чукарица, Кикинда и другде), као и прва анализа Система друштвеног интегритета (National Integrity System), која је промовисана на међународној конференцији крајем 2001. Приоритети су у то доба били залагање за доношење националне антикорупцијске стратегије и кључних антикорупцијских закона, а нарочито о јавним набавкама.
Од 2002, Транспарентност Србија је добила статус „националног огранка у формирању” Транспаренси Интернешнел, а за председника је изабран проф. др Владимир Гоати. У наредне четири године, Транспарентност Србија је, у сарадњи са огранцима из земаља региона и самосталним активностима, утицала на усвајање и подизање квалитета антикорупцијских закона (промотивне кампање, предлози амандмана, упоредне анализе и правне анализе прописа) и на упознавање јавности са њиховим садржајем (истраживања јавног мнења, анализе прописа, изјаве за медије), али и на уочавање огромних проблема у примени. У то доба главни приоритети су били усвајање Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја (2004), Закона о спречавању сукоба интереса при вршењу јавних функција (2004), пуна примена Закона о финансирању политичких странака (2003) и Закона о јавним набавкама (2002), као и доношење Националне стратегије за борбу против корупције (2005) и пратећег акционог плана (2006).
Од 2006. се спектар области непрестано шири. Од те године, у оквиру ТС функционише и Антикорупцијско саветовалиште које пружа подршку грађанима и предузетницима у случајевима када сматрају да им корупција онемогућава да остваре нека од својих права. Између осталог, ТС се бави питањима одговорности у правосуђу, етичким стандардима у локалној самоуправи, уређењем јавне управе, јавно-приватним партнерствима, контролом државне помоћи.
Од октобра 2005. године ТС је у потпуности призната као равноправни члан међународне организације Transparency International (ТИ). То подразумева координацију у спровођењу глобалне стратегије ТИ, залагање за заједничке циљеве са другим чланицама и Секретаријатом (чије је седиштеу Берлину, Немачка) као и размену искустава о делотворној борби против корупције. Ова акредитација је потврђена у три наврата. С друге стране, ТС је, регистрована као домаће удружење грађана, и у потпуности је самостална у одређивању области и проблема којима ће се бавити и начинима њиховог решавања.
У септембру 2015, поводом међународног дана права јавности да зна, Транспарентност Србија је добила годишњу награду за за посебан допринос афирмисању права на приступ информацијама.
Сарадња[уреди | уреди извор]
Транспарентност Србија је члан или партнер више коалиција активних у различитим областима. Од 2004. године била је један од оснивача Коалиције за слободан приступ информацијама [1], групе невладиних организација која се залагала за усвајање Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, промовисала Закон и његову примену по усвајању [2]. Транспарентност Србија је партнер Коалиције за надзор јавних финансија, групе невладиних организација окупљене од 2005. године у циљу подизања нивоа транспарентности јавних финансија, фискалне одговорности и учешћа грађана у креирању и надгледању јавних политика [3].
Као одговор на растући интерес за друштвено одговорним пословањем, 2007. године канцеларија УНДП у Србији и Народна банка Србије промовисали су иницијативу Уједињених нација за унапређње друштвено одговорног пословања под називом „Глобални договор“. Иницијативи се убрзо придружило више од 100 компанија, академских институција и невладиних организација, међу којима је и Транспарентност Србија [4]. Од 2013. године ТС је и део Коалиције прЕУговор, групе невладиних организација које прате европске интеграције Србије у области поглавља 23 и 24 [5] У досадашњем раду ТС је сарађивала са бројним државним органима, међународним организацијама и домаћим удружењима.
Циљеви[уреди | уреди извор]
Најважнији циљ који Транспарентност Србија жели да оствари јесте повећање транспарентности рада државних органа као начин да се спречи злоупотреба јавних овлашћења у приватне сврхе. Своје циљеве Транспарентност Србија остварује превентивним деловањем - подизањем свести јавности о опасностима и штетама које корупција наноси друштву, подстицањем реформи и предлагањем конкретних препорука.
ТС остварује циљеве кроз развој:
- Експертске основе у области борбе против корупције;
- Одговарајућих програма за борбу против корупције у Србији;
- Сопствених капацитета и организационе структуре;
- Регионалне сарадње у циљу размене искустава и заједничког деловања на пољу борбе против корупције у Југоисточној Европи и шире;
- Мреже организација и појединаца са којима организација сарађује.
Програмски приоритети ТС су:
- Повећање одговорности организација цивилног друштва;
- Унапређење ефикасности и честитости институција и механизама који штите друштво од корупције (полиција, правосуђе, специјализована тела итд), ради што успешнијег откривања, обелодањивања и кажњавања корупције;
- Побољшање рада јавног сектора како би се осигурала владавина права и ефикасно коришћење новца пореских обвезника;
- Ширење фронта за борбу против корупције кроз третирање овог проблема заједно са другим животно важним питањима (нпр. заштита животне средине, заштита права потрошача);
- Изградња механизама за мерење присуства корупције у појединим друштвеним сферама и перцепције корупције међу појединим категоријама људи ради провере успешности антикорупцијских мера и осмишљавања даљег деловања;
- Праћење ефеката примене антикорупцијских прописа и имплементације стратешких аката за борбу против корупције
Организација[уреди | уреди извор]
Транспарентност Србија организована је као удружење, у складу са одредбама Закона о удружењима - има Скупштину чланова, која доноси најважније акте, Управни одбор, који спроводи планиране активности, Надзорни одбор, који има контролну функцију. Функционери удружења су председник, извршни директор, програмски директор и финансијски директор.
Поред ових органа у остваривању циљева учествују и менаџери појединих пројеката, асистенти на појединим пројектима и стални и повремени сарадници.
Активности[уреди | уреди извор]
Од оснивања па до данас у фокусу интересовања биле су јавне набавке, финансирање политичких странака, сукоб интереса, приступ информацијама од јавног значаја. Осим предоминанте усмерености на решавање системских проблема, Транспарентност Србија ради и са грађанима.Од 2006. године у оквиру Транспарентности Србија функционише Антикорупцијско саветовалиште које пружа правну помоћ грађанима који се суочавају са корупцијом. Транспарентност Србија се финансира искључиво на основу пројеката, од донација, у највећем проценту страних Влада, међународних организација и фондова.
Једна од иницијатива ТС у области финансирања политичких странака резултирала је повраћајем 750.000 евра у буџет Србије. ТС је, наиме, 2007. утврдила [6] да је претходне године погрешно обрачунато колико новца политичке партије треба да добију из буџета и иницирала код Министарства финансија да се грешка исправи. Партије су новац почеле да враћају годину дана касније, на рате, кроз умањење износа које су добијале из буџета[7].
У 2011. и 2015. години ТС је објавила студије Система друштвеног интегритета[8]- свеобухватне процене како најважнији сегменти друштва и државе (Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, Заштитник грађана, Државна ревизорска институција, Агенција за борбу против корупције, правосуђе, политичке странке, цивилно друштво, извршна власт, тужилаштво, полиција, законодавна власт, медији, пословни сектор, јавни сектор, Републичка изборна комисија, предузећа у државном власништву) могу да допринесу спречавању корупције и колико су имуни на корупцију[9].
| 80-89 70-79 60-69 50-59 40-49 | 30-39 20-29 10-19 0-9 |
ТС редовно представља Индекс перцепције корупције (ЦПИ) Transparency International - највеће глобално рангирање које спроводи ТИ, а представљају сви огранци те организације. Према рангирању за 2019. годину, Србија је имала индекс 39 (на скали од 0 до 100, где 100 значи да нема корупције), и заузимала 91. место међу 180 земаља и територија [10]. Транспарентност Србија редовно представља и Глобални барометар корупције, који за разлику од ЦПИ (мери утисак пословног света о раширености корупције) мери директна искуства грађана о корупцији. На представљању последњег Барометра, за 2016. годину, ТС је изнела процену да се у Србији годишње догоди најмање 374.000 неоткривених случајева подмићивања ради добијања услуга јавног сектора или заштите од кажњавања. [11].
Транспарентност Србијаје 2015, 2017, 2019 и 2020. године спровела оцењивање и рангирање свих јединица локалне самоуправе у Србији по транспарентности- ЛТИ. Према подацима за 2020. годину најтранспарентнија општина у Србији био је Бечеј, а на дну листе су биле Бела Црква и Јагодина[12].
Антикорупцијско саветовалиште, које пружа подршку грађанима и предузетницима у случајевима када сматрају да им корупција онемогућава да остваре нека од својих права, годишње има око 2200 позива, а највише се односи на корупцију у правосуђу и здравству[13].
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Koalicija za slobodu pristupa informacijama”. Архивирано из оригинала 09. 10. 2016. г. Приступљено 07. 10. 2016.
- ^ [„Pravna inicijativa Koalicije za slobodu pristupa informacijama | Medija centar Beograd[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 09. 10. 2016. г. Приступљено 07. 10. 2016. Сукоб URL—викивеза (помоћ) Pravna inicijativa Koalicije za slobodu pristupa informacijama | Medija centar Beograd]
- ^ „Коалиција за надзор јавних финансија :: О Коалицији[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 30. 09. 2016. г. Приступљено 07. 10. 2016. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
- ^ „UNGC Serbia Members[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 09. 10. 2016. г. Приступљено 07. 10. 2016. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
- ^ O nama - prEUgovor
- ^ Partije ponovo opljaèkale graðane - B92.net
- ^ Stranke vraćaju dugove
- ^ [„Transparentnost Srbija: Politika ugrožava sudstvo, vlada sve nezavisnija | N1 Srbija[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 07. 10. 2016. г. Приступљено 07. 10. 2016. Сукоб URL—викивеза (помоћ) Transparentnost Srbija: Politika ugrožava sudstvo, vlada sve nezavisnija | N1 Srbija]
- ^ http://www.transparentnost.org.rs/images/dokumenti_uz_vesti/TS_izvestaj_NIS_2015.pdf
- ^ „Transparentnost: Srbija na 91. od 180 mesta po indeksu percepcije korupcije | N1 Srbija”. Архивирано из оригинала 22. 10. 2020. г. Приступљено 19. 10. 2020.
- ^ TS: 31 odsto graðana za godinu dana dalo mito policiji - B92.net
- ^ „Bečej, Novi Pazar i Sombor najtransparentniji u Srbiji | Danas”. Приступљено 19. 10. 2020.
- ^ RTS :: Transparentnost: Loša ocena za proces pripreme budžeta