Увоз

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Транспортација производа у Њу Џерзиу

Увоз је улазак у земљу робe или услуга које долазе из друге земље. У рачунарској науци увоз означава радњу која омогућава претварање и слање података из једне апликације у другу. Главне земље међународне трговине су: Јужна Кореја, Канада, Уједињено Краљевство, Италија, Француска,Јапан, Америка, Кина и Немачка.[1]

Врстa робе[уреди | уреди извор]

  • Материјална и складишна роба која је произведена и уностранству и чији се надзор реализује преносом одговорности у свакој фази транспортног и царинског процеса;
  • Услуге које нису складишне: Софтвери који се могу скинути преко интернета.

Циљеви[уреди | уреди извор]

Увоз даје велике предности потрошачу (већи избор производа, већа ценовна конкуренција). Продавац обично купује производе створене од стране локалних компанија које се могу производити и у иностранству. Добављањем производа из иностранства, продавац заобилази локалне компаније и купије директно од произвођача и с тиме смањује додатне трошкове. Увоз производа и њихова количина је контролисана од стране закона међународне трговине[2].

У Србији[уреди | уреди извор]

Према статистикама републичког завода за статистику Србије[3] Србија увози 70% прехрамбрене трговине, у већини случајева поврће[4]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „What is import? Webopedia Definition”. webopedia (на језику: енглески). Приступљено 6. 2. 2020. 
  2. ^ „UNSD — Welcome to UNSD”. unstats.un.org (на језику: енглески). Приступљено 6. 2. 2020. 
  3. ^ „Spoljna trgovina”. Приступљено 6. 2. 2020. 
  4. ^ „Srbija sve više uvozi sveže povrće iz komšiluka”. Agroklub.rs (на језику: српски). 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]