Увоз
Увоз је улазак у земљу робe или услуга које долазе из друге земље. У рачунарској науци увоз означава радњу која омогућава претварање и слање података из једне апликације у другу. Главне земље међународне трговине су: Јужна Кореја, Канада, Уједињено Краљевство, Италија, Француска,Јапан, Америка, Кина и Немачка.[1]
Врстa робе[уреди | уреди извор]
- Материјална и складишна роба која је произведена и уностранству и чији се надзор реализује преносом одговорности у свакој фази транспортног и царинског процеса;
- Услуге које нису складишне: Софтвери који се могу скинути преко интернета.
Циљеви[уреди | уреди извор]
Увоз даје велике предности потрошачу (већи избор производа, већа ценовна конкуренција). Продавац обично купује производе створене од стране локалних компанија које се могу производити и у иностранству. Добављањем производа из иностранства, продавац заобилази локалне компаније и купије директно од произвођача и с тиме смањује додатне трошкове. Увоз производа и њихова количина је контролисана од стране закона међународне трговине[2].
У Србији[уреди | уреди извор]
Према статистикама републичког завода за статистику Србије[3] Србија увози 70% прехрамбрене трговине, у већини случајева поврће[4]. Међутим, поред поврћа у Србију се такође увози и воће из различитих делова света. [5]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „What is import? Webopedia Definition”. webopedia (на језику: енглески). Приступљено 6. 2. 2020.
- ^ „UNSD — Welcome to UNSD”. unstats.un.org (на језику: енглески). Приступљено 6. 2. 2020.
- ^ „Spoljna trgovina”. Приступљено 6. 2. 2020.
- ^ „Srbija sve više uvozi sveže povrće iz komšiluka”. Agroklub.rs (на језику: српски).
- ^ „На тезгама у Србији јабуке из осам земаља”. Расадник Мутавџић. 04. 04. 2022. Приступљено 19. 05. 2022.[мртва веза]
