Улица Станоја Главаша (Београд)

Улица СТАНОЈА ГЛАВАША

Општина	Палилула
Почетак	27. марта
Крај	Цвијићева улица
Дужина	400 m
Ширина	12 m
Створена	1872
Названа	1930
Стари називи	Изворна (Изворска) и Главашева

Улица Станоја Главаша налази се на Општини Палилула, у Београду, простире се од 27. марта до Цвијићеве улице и сече Кнез Данилову.

Име улице[уреди | уреди извор]

Улица је назив добила у част Станоја Главаша, из села Глибовац код Смедеревске Паланке, учесника I српског устанка, који је још пре устанка војевао са Карађорђем Петровићем и Хајдук Вељком.

Историја[уреди | уреди извор]

Улица Станоја Главаша овај назив носи од 1930. године.

Пре тога, у периоду по оснивању, од 1872. до 1896. године, улица је носила назив Изворна или Изворска. Овај назив је 1896. године промењен у Главашева, а од 1930. године улица носи свој данашњи назив Станоја Главаша.

Станоје, по презимену Стаматовић, познатији као Станоје Главаш, био је чувени хајдук који је војевао у I српском устанку. На збору устаника у Орашцу он је одбио да буде вођа устанка и током устанка је војевао без старешинства. Упркос томе истакао се у бројним борбама: код Делиграда, приликом ослобођења Прокупља и упада у Топлицу и код опсаде Београда.

Крајем 1807. године предлагао је да се устанак прошири на Србе у Аустрији, а 1813. године Главаш се предао Турцима, који су му у надзор поверили Цариградски друм. Међутим, по наредби београдског везира Сулејман-паше Скопљака, Главаш је убрзо убијен, а његову главу Сулејман-паша је истакао испред свог конака у Београду. Доцније је глава пренета у село Баничину, на место које се од тада назива Главашево гробље. Касније, у мају 1902. године, Главашеви посмртни остаци пренети су у гробницу код сеоске цркве и подигнут му је споменик.^[1]

Јунаштво овог хајдука опевано је у бројним народним песмама, а у његову част је Ђура Јакшић написао и драму Станоје Главаш.