Глибовац

Глибовац
Глибовац;
	Црква рођења Превсете Богородице
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Подунавски
Општина	Смедеревска Паланка
Становништво
— 2022.	1740
Географске карактеристике
Координате	44° 22′ 18″ С; 20° 54′ 27″ И / 44.371666° С; 20.9075° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	110 m
	Глибовац Глибовац на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	026
Регистарска ознака	SP

Глибовац је приградско насеље у Србији у општини Смедеревска Паланка у Подунавском округу. Према попису из 2022. има 1740 становника (према попису из 2011. било је 2083 становника).^[1]

Историја

Глибовац се налази западно од Паланке. Глибовац је старије насеље. Идући Булиној Води, на путу за Паланку, постојала је некада, како вели предање, нека стара црква и гробље. То место се звало Старо село.

У арачким списковима (порески списак) забележено је ово насеље : 1818. г. оно је имало 52 а 1822. г. 47 кућа. Године 1846. село је имало 86 кућа, а по попису из 1921. г. у селу је било 293 куће са 1842 становника.
Раније се село звало Салевац, а данашње му је име дао Хасан-паша. Име Салевац остало је само за један део сеоског атара, у углу, који чине Луг и Кубршница. Прича се да је једном приликом Хасан-паша пошао из Паланке за Салевац, па се заглибио у блато и врати се натраг; љут због овога нареди да се село убудуће зове Глибовац.

„Колац је у селу ударио“ предак Козлића, Теодор Алексић, који је са браћом Симом и Алексом дошао од Косова. Козлићи данас имају разна презимена и један њихов огранак, Ђурђевићи, потомци су Дели-Марка, зета Станоје Главаша. У исто време када и Козлићи, дошли су од Косова и преци Дабића (који данас имају разна презимена).

Глибовац је познат по Станоје Главаш који се родио у Азањском засеоку који данас припада Глибовцу. Његов отац Димитрије дошао је из околине Дебра најпре у околину Крушевца, где је пробавио неколико година. Како су му ту помрла деца, крене даље и дође у данашњи Глибовац. У Глибовцу му се роде синови Станоје и Ђока и кћи Стана. Од Станоја у селу данас нема потомака, а од Ђоке су данашњи Ђокићи. Остале су породице дошле из разних крајева, Динарских, косовско-метохијског, вардарско-моравских крајева, тимочко-браничевских крајева, и из „прека“ (Војводине)

Црква Рођења Пресвете Богородице је подигнута 1903. г. а 1908. г. је подигнута школа. (подаци крајем 1921. године).^[2]^[3]

Овде се налазе Железничка станица Глибовац и Споменик Станоју Главашу у Глибовцу.

Демографија

У насељу Глибовац живи 1829 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,7 година (40,0 код мушкараца и 41,4 код жена). У насељу има 639 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,55.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[4]
Година	Становника
1948.	2.262
1953.	2.352
1961.	2.426
1971.	2.418
1981.	2.464
1991.	2.405	2.332
2002.	2.269	2.367
2011.	2.083
2022.	1.740

Етнички састав према попису из 2002.‍^[5]

Срби	2.240	98,72%
Црногорци	7	0,30%
Роми	6	0,26%
Македонци	2	0,08%
Хрвати	1	0,04%
Украјинци	1	0,04%
Руси	1	0,04%
Југословени	1	0,04%
непознато	3	0,13%

Становништво према полу и старости^[6]


	м	ж
?	19	14
80+	17	26
75—79	34	57
70—74	49	83
65—69	57	63
60—64	57	69
55—59	60	62
50—54	96	85
45—49	109	77
40—44	84	95
35—39	67	68
30—34	64	77
25—29	70	66
20—24	82	69
15—19	63	82
10—14	50	69
5—9	73	55
0—4	40	61
Просек :	40,0	41,4

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	487	508	561	594	650	663	639

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	95	125	97	130	95	57	28	9	3	0	3,55

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	928	228	611	41	38	10
Женски	993	167	615	175	31	5
УКУПНО	1.921	395	1.226	216	69	15

Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	508	77	0	0	158
Женски	297	81	0	0	60
Укупно	805	158	0	0	218

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	25	34	44	10	54
Женски	4	4	41	9	12
Укупно	29	38	85	19	66

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	12	29	13	31
Женски	3	8	8	23	33
Укупно	3	20	37	36	64

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	7	0	0	14
Женски	8	0	0	3
Укупно	15	0	0	17

Референце

^ „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024.
^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19 (др. Б. М. Дробњаковић: Смедеревско подунавље и Јасенице
^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература

Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објављено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
„Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.).

Спољашње везе

[1] „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024.

[2] Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19 (др. Б. М. Дробњаковић: Смедеревско подунавље и Јасенице

[3] Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани

[4] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[5] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[6] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]